Statistika kaže da se u Srbiji svaki četvrti par razvede, da do kraha dolazi u prvih pet godina braka, kao i to da se u odnosu na dvadeseti vek prepolovio broj sklopljenih brakova. Da žene u zajednicu ulaze oko trideset i prve godine, muškarci tri godine kasnije. Kažu da je idealna razlika među partnerima kada je muškarac pet godina stariji od supruge, da on pri razvodu ima 43 godine, a najviše razvedenih žena ima oko 40. Najmanja stopa razvoda je u prvoj godini braka. Brak u našoj zemlji u proseku traje 13 godina. Najveći broj razvedenih parova nema decu, slede ih oni sa jednim detetom, dok su razvodi najređi kada je u braku rođeno dvoje dece. Zanimljivo je da najskorija istraživanja kažu da je najviše brakova prekinuto sporazumno, a da je više slučajeva razvoda tužbom podneo muž, dok je u manjem procentu to činila žena.
U sve ove brojeve zarobljena su osećanja, očekivanja, nadanja, planovi, maštanja, nerealizovani ideali, nesazrela zaljubljenost, izneverene želje, ugašene strasti, potrošeno vreme, uludo rasuta energija, nejednake ambicije, suprotna uverenja, povređena osećanja, nejednaka emocionalna zrelost, različite predstave o braku, uticaj roditelja na brak. Svedoci ljubavi su osim komšija, konobara i taksista još samo psihoterapeuti. O braku i razvodu za djurdjevak.com govori Sunčica Jovanović, psiholog i psihoterapeut.
Đurđevak: Postoje li neka predubeđenja, nekakva formirana slika ili uvreženo mišljenje kod mladih kako bi brak trebalo da izgleda?
Sunčica: Postoji i nekom slikom braka se svi vodimo. Ta slika potiče od iskustava o brakovima nama bliskih ljudi, najviše roditelja, a zatim i rodbine, prijatelja i komšija. Od delića svakog viđenog odnosa svako sklapa svoj mozaik predstave o braku. Na primer, kod mene u kući je majka vodila računa o finansijama, znači nije mi problem, čak jedino i mogu da funkcionišem ako žena vodi računa o računima. Komšija uvek hvali štrudle svoje žene i ističe kako nema bolje kuvarice od nje, dakle ako moja žena ne bude znala da kuva, kakva je to žena. Otac stalno nipodaštava majku jer je niže obrazovana, dakle i ja mogu svoju ženu kroz neslane šale i kvizove da govorim da je neobrazovana itd. Ovi primeri su površinski, ali ista je metafora i za dubinske. Pri čemu nije bitno kako stvarno objektivno brak koji se posmatra funkcioniše nego koje delove posmatrač uzima za važne.
Problemi u odnosu dolaze kada se realnost (trenutni brak) ne uklapa u ta očekivanja i već viđeno.
gif: Insert iz filma “The Break Up”
Đurđevak: Prema statistici svaki četvrti par kod nas se odlučuje za razvod. Čega je ovo znak?
Sunčica: Može da bude mnogo toga, a svakako je do normi društva koje su danas popustljivije prema raskidu brakova. To ne znači da su pre ljudi živeli u srećnim brakovima, iako su bili dugotrajniji, nego da su ostajali u nezadovoljavajućim, često traumatičnim i nasilnim brakovima.
Đurđevak: Koliko se muško-ženska očekivanja od zajedničkog života poklapaju, šta pokazuje iskustvo?
Sunčica: Razne kombinacije su u pitanju. Kohabitacija, odnosno zajednički život pre braka je dobar teren da se ispitaju očekivanja od načina na koje će par živeti i na koji način organizovati vreme. Tu svakako ne važi pravilo suprotnosti se privlače. Slična vizija budućnosti porodice je neophodna da bi brak opstao i razvijao se. Ono što jeste primetno kod mladih parova jeste da sada muškarci preuzimaju ženske uloge koje su važile za generacije pedesetih, što znači i da imaju svoj posao i da rade predano i kućne poslove kuvanja i spremanja kao i preuzimanja velike brige o deci.
Đurđevak: Statistika brakova u Srbiji beleži da su razvodi sve učestalija pojava, kao i da su sve kratkotrajniji. Mogu li se označiti neki najčešći razlozi i problemi sa kojima se parovi u braku suočavaju?
Sunčica: U današnje vreme narcističke kulture, mladi su zaljubljeni najviše u sebe i svoje predstave o partneru, a ne u partnera samog. Kada dođe do braka onda najčešće dolazi do razočaranja zašto se neko ne uklapa u idealnu sliku: “Ja sam mislio/la da je normalno da kada si u braku ne radiš to i da sa roditeljima ne treba tako, i da se ne ponaša tako, i da ćemo da štedimo ili da putujemo tako…”
Preveliko mešanje roditelja patnera u brak je takođe najčešći problem i čest razlog razvoda, odnosno neuspeha da se formira nova porodica. Da bi bilo uspeha neophodno je da se postave granice prema porodicama porekla, neophodno je da se oba partnera odvoje od roditelja, ne samo stambeno i finansijski, nego i psihološki da budu nezavisni, da donose sopstvene odluke i odluke koje mogu biti suprotne interesima, zahtevima i potrebama roditelja bez preovlađujućeg osećanja krivice. Taj zahtev mnogi roditelji, a i partneri, tumače kako treba prekinuti svaki kontakt i izgubiti dotadašnji odnos, a zapravo razvojni zadatak je upravo redefinisanje odnosa u kom više neko nije dete, a neko odrastao, nego su obe strane odrasle i kao takve treba da upotpunjuju svoje odnose. Jedno je biti od pomoći roditeljima, a drugo zavisiti od njih. Kada se nismo odvezali od roditelja nemoguće je “zavezati” se za bračnog partnera i tu nastaje nemogućnost sreće.
Đurđevak: U kojoj meri je bračna zajednica pod kontrolom srca (ljubavi), a u kojoj meri racio igra ključnu ulogu (merenje reči, reakcija, planiranja života, tolerancije, kontrolisanja ljubomore i svega drugoga)?
Sunčica: Obe komponente su potrebne u bliskom i dubokom odnosu sa drugom osobom i osećanje ljubavi i mnoge sposobnosti za vladanjem tog osećanja u kome naši stavovi, mišljenja, životno iskustvo igraju takođe bitnu ulogu. Vođenje samo “srcem” ili “racionalnim” vodi u ćorsokak individuacije, a samim tim i odnosa sa drugim ljudima.
Đurđevak: Često smo skloni da naše veze sa partnerom poredimo sa brakovima u kakvima su funkcionisali naši roditelji ili bake i deke. Može li se porediti odnos u različitim vremenima?
Sunčica: Može. Sposobnost da zrelo volimo drugu osobu ne zavisi mnogo od društva i univerzalna je, dok društvo i te kako utiče na to kako ćemo se ophoditi i ponašati prema problemima koji nastanu. Ako uporedimo srećne i uspešne brakove nekada i sada videćemo dosta sličnosti, kao i sa nesrećnim.
Đurđevak: Prema nekim istraživanjima postoje krizne godine u kojima su razvodi najčešći. Treba li znati koje su to godine i posebno voditi računa kada smo u bračnoj zajednici?
Sunčica: Istraživanja pokazuju da je sedma godina braka najrizičnija, kao i prvih pet godina. Tada dolazi upravo do nemogućnosti formiranja porodice koja je rezultat slaganja obe strane u kojoj nijedna ne trpi u svemu, nego se nalaze kompromisi, a to je veoma zahtevan zadatak za čoveka i zbog toga je tako malo uspešnih rešenja u praksi. Dugoročan bračni odnos je maksimalni zahtev od obe osobe u njemu i zahteva prevazilaženje sebe i svojih principa.
Đurđevak: Kao psihoterapeut, da li ste skloni da savetujete klijente preko kojih grešaka (kriza) ima smisla preći, a zbog čega treba zatražiti razvod?
Sunčica: Klijenti dođu sa takvim dilemama. Ono što nam je zajednički zadatak je da pronađemo odgovore na njih. Za to je neophodno da klijent dobro upozna sebe u haotičnoj situaciji u kojoj se našao i da razdvoji jasno svoje potrebe, strahove, želje, nesvesne mehanizme, pritisak okoline i da izvaga opcije koje ima, te da svesno i odgovorno gradi svoj život dalje, da li u nastavku braka ili van njega. Ljudi najčešće žele da dobiju samo pozitivne strane svake opcije, a ne žele ništa da izgube i zbog toga prolongiraju donošenje bilo kakvih odluka, a samim tim produžavaju i tešku situaciju koja vremenom uzima sve veće posledice po brak, porodicu i zdravlje. Kada se suoče sa tim da svako “DA” nosi neko “NE”, onda zavaravanje sebe može da prestane.
foto: instagram/so___whatt / Pawel Kuczynski
Đurđevak: Postoji li savršen brak, šta se pod time može smatrati?
Sunčica: Postoji i on uključuje sve nesavršenosti svakog člana i nesavršenosti njihovog odnosa. Kada partneri to prihvataju, sebe i drugoga, spremniji su da rade na tome i da brak opstaje, prevazilaženjem kriza stvara se veća povezanost. Na primer, ako prihvatite da vaš suprug voli da gleda fudbal, nećete mu zvocati svaki put kada gleda, govoriti kako je to primitivno ili gubljenje vremena i to je sitan, ali veoma važan korak za poštovanje u odnosu, atmosferu u domu i održavanje ljubavi. Takođe, ako se vama ne sviđa to što je žena kupila haljinu, nećete joj odmah urušiti oduševljenje komentarom da ima pun ormar, učestvovaćete u njenoj sreći malo, reći da je lepa itd. To ne znači da obe strane neće otvoreno popričati o stvarnim problemima, ako je supruga nezadovoljna vremenom koje joj muž posvećuje umesto što gleda utakmice, otvoreno će to reći i popričati, naći rešenje kada mogu da imaju vreme za sebe, a kada za utakmice. Takođe, ako je generalno problem velikog trošenja novca o tome će se sesti i dogovoriti budžet koji će se poštovati, neće se sitnim i dugotrajnim komentarima praviti prostor za dodatne probleme i fantazije (na primer, žene najčešće pomisle da ne privlače partnera čim im nisu lepe u novoj haljini). U prvom primeru reč je o braku koji ima šanse da se uruši, a u drugom o tzv. “savršenom” braku u kom niko nije savršen.
Đurđevak: Često se istraživanja bave brojevima kao garancijom uspešnosti braka. Nekada su to godine koje su idealne za osnivanje porodice, razliku u godinama između partnera, kao i dužinu zabavljanja pre osnivanja zajednice, možemo li se oslanjati na te proračune i koliko brojevi znače u takvim relacijama?
Sunčica: Kada govorimo o pojedincu i individualnom radu onda sve brojeve imamo na umu, ali ih držimo po strani, jer svako pravilo ima izuzetak. Razlika je u ključnim sposobnostima za ljubav. Njih ima nekoliko:
- koliko dobro vladate svojim emocijama,
- koliko ih prepoznajete,
- koliko ste svesni svojih mana,
- koliko možete da tolerišete frustraciju i suprotne emocije ka partneru,
- koliko volje imate da ulažete konstantne napore da odnos bude kvalitetan
- koliko imate inicijative da taj odnos osvežavate i unapređujete.
Kada su razvijene nije bitno koliko imate godina vi i vaš partner.
Đurđevak: Može li se dati savet na pitanje: “Kako dalje?” onima koji su rešili da daju drugu šansu braku i onima koji su tek prošli kroz bračni brodolom?
Sunčica: Dalje se nastavlja samo uz doživljenu bol zbog srušenih iluzija. U oba slučaja zavesa je pala, najčešće ona koju su same osobe gradile o partneru uporno maskirajući i opravdavajući njegove mane. Pitanje je da li možemo dalje sa tim manama, a ne kada će one prestati. Nakon raskida braka potrebno je biti nežan prema sebi, dati sebi vremena, ne očekivati ništa, zaceliti rane, a potom osvestiti sve svoje nedostatke kako se ne bi opet ušlo u isti odnos ili brak, što se veoma često dešava.
Đurđevak: Možemo li očekivati da ako se nastavi ovakav trend, brak kao institucija bude prevaziđen ili promeni oblik?
Sunčica: Sve je moguće. Ono što je nepromenljivo su ljudske potrebe za sigurnošću, privrženošću, davanjem, primanjem, uzajamnošću i generativnošću (širenjem sebe). Zajednice u kojima će te potrebe biti zadovoljene, odnosno potreba za ljudskim rastom i razvojem kroz druge, mogu doživeti određene promene. Koliko je to moguće, vreme će pokazati.
Za sve dodatne informacije konsultujte se sa psihologom Sunčicom Jovanović:
Kontakt: jovanovic.suncica@gmail.com
