Alan Lajtman je pisac, esejista, fizičar i profesor Univerziteta Mit. On je poseban i po načinu na koji kombinuje nauku i humanistiku. Autor je knjige “Ajnštajnovi snovi” koja je prevođena na brojne svetske jezike i uvrštena u svetske bestselere.
On ističe da pre sto i pedeset godina telefon nije postojao. Pre 50 godina Internet nije postojao. Pre 25 godina Gugl nije postojao. Od sedamdesetih godina prošlog veka ljudi su uništili više od trideset procenata svetskih šuma i morskog ekosistema. Ovakvim ponašanjem čovek je uneo disbalans u umreženi svet. Takođe primećuje da smo ubrzali sopstvene živote, izgubili sporost, vreme za razmišljanje i kontemplaciju, odustali od privatnosti i samoće, tišinu sveli na minimum, kao i da smo se odrekli samovanja od bar 15 minuta bez spoljnih simulacija. Ovakve promene desile su se brzo i pratile su jedna drugu, tako da skoro nismo ni primetili da više nemamo mir.
Pravimo globalnu mašineriju u kojoj je svako od nas besmislen, refleksivni zupčanik, koji neumorno pokreće brzina, buka i veštački urgentan umrežen svet.
Šta možemo da uradimo? Nekako moramo napraviti novu naviku uma i kao pojedinci i kao društvo. Treba nam stav koji ceni i štiti tišinu, privatnost, samoću, usporenost, ličnu refleksiju onaj koji ceni unutrašnji svet čoveka, koji omogućava svakome od nas da lutamo bez satnice i rasporeda po sopstvenom umu.
Možda baš zato su u poslednjih nekoliko godina brojne organizacije uvele periode tišine u osnovne i srednje škole.
Da bismo razvili nove navike u našim glavama, različite grupe treba da koriste različite metode. Imam neke preporuke koje bi trebalo sagledati kao polazne tačke, a ne kao sveobuhvatna rešenja:
- Za školarce uvesti desetominutni period tišine u toku školskog dana. Učenici mogu u tišini da zapisuju svoje misle u sveske. Različite škole imaju različite kulture i svaka škola će znati kako na najbolji način da ubaci ove pauze za tišinu. Za studente treba organizovati introspektivne intenzivne kurseve koje će napraviti svaka katedra za sebe. Svaki student bi morao da svakog semestra ide na jedan takav kurs. Ovi kursevi ne bi podrazumevali čitanje i zadatke, već bi podsticali studente da u slobodno vreme razmisle o tome šta uče i povezuju to sa svojim životima i ciljevima. Na poslu treba napraviti “tihu sobu” gde zaposleni mogu da dolaze i ohrabruju se da pola sata svakog dana razmišljaju ili samo sede u tišini i miru. Pametni telefoni i kompjuteri nisu dozvoljeni u tihim sobama. Ova pauza ne bi bila deo regularne pauze za ručak. Porodice jedan sat dnevno, uveče treba da provedu bez telefona, pametnih telefona, kompjutera i svih drugih gedžeta. To može biti u toku večere kada se razgovara u miru.
- Pojedinac bi trebalo da razmisli kako provodi svaki dan i pokuša da odvoji pola sata samo za sebe, bez ikakvih gedžeta, za šetnju, čitanje ili mirovanje u tišini.
- Društvo treba da napravi zone bez ekrana i bez ikakvog signala gde ljudi mogu da dođu i opuste se.
izvor: Noizz.rs
foto: so__whatt (instagram), Artist : John Holcroft
