Kako većina sopstveni dom menja radnim prostorom i gotovo trećinu dana provodi na poslu i sa kolegama duže nego sa porodicom, postavlja se pitanje: Koliko se ljudi u Srbiji može pohvaliti time da je na poslu zaista srećan? (Sve ovo motivisano time što je počela nedelja u kojoj se obeležava “Week of Happiness at Work”, odnosno “Nedelja sreće na radnom mestu”). I da li je to kod nas u toj meri misaona imenica da se nenormalnim smatra da iko pomene sreću na poslu? Na kojoj lestvici je ovo pitanje, pretpostavljajući da su prve lestvice zauzete pitanjem zaposlenja uopšte?
Ako izuzmemo pitanje zaposlenja kao osnovnog, možemo govoriti o minimalno osmočasovnom vremenu koje provodimo u okruženju koje nam, uslovno rečeno, ne odgovara. Da bi pojedinac bio motivisan za rad mora pre svega biti zadovoljni prihodom koji ostvaruje, jednako je važno koliko je svako zadovoljan ličnim tretmanom ili uvažavanjem ličnosti i osnovnih prava na radnom mestu. Kako već rekosmo da svako od zaposlenih provodi veći deo dana u kolektivu i u radnom ambijentu ne treba zanemariti ni ugodnost na poslu, uslove u okviru ambijenta, mogućnost napredovanja, kao i međuljudski odnos u kolektivu.
Koliko je ovo pitanje zaista važno? Jeste ako gledamo dalje od “titranja” nekome ko je za taj posao i tako plaćen, ali ako ugao pomerimo na razmišljanje kako nasmejana zaposlena osoba sa dobrim uslovima rada, cenjena i uvažavana od poslodavaca ma kakav posao obavljala, daje i više nego što se to od nje očekuje, pokazuje više zainteresovanosti za probleme u kojima je firma, pruža svesrdnu pomoć kolegama i oseća veću privrženost kolektivu, onda taj mali trud da se zaposleni na poslu oseća dobro i nije tako velika stavka, niti ustupak. Još nešto, na takvom mestu će želeti svi da rade, pa je onda moguće izabrati najbolje među njima, sa najboljim kvalifikacijama i referencama.
Na ličnom planu radno mesto igra takođe veliku ulogu. Prijatnost na poslu može ublažiti stres zvani “ponedeljak” i teško napuštanje toplog kreveta u hladne dane. Kao što ni povratak sa odmora u kancelariju neće izgledati kao naslov kratke horor priče. Na poslu će vas uvek čekati koliko – toliko zadovoljne kolege, dobar tretman poboljšaće međusobnu empatiju, a nezadovoljstvo će prerasti u široki osmeh i ličnu satisfakciju. O svemu ovome možemo govoriti samo ukoliko se poslodavac ikada nalazio na mestu zaposlenog ili se eventualno može poistovetiti sa problemima običnog smrtnika.
Da li koncept sreće na poslu stvarno treba da ima nedelju u godini? Očigledno da – da! Ukinuti ili minimalzovati izvore stresa i frustracija sigurno za posledicu može nositi manje psihičkih obolenja, manje zdravstvenih tegoba i jedan zdraviji stil života.
foto: hroutsourcing.hk
