Knjiga za poneti

Jedna od deset božijih zapovesti kaže: “ne kradi”, uprkos tome kleptomanija dosta uspešno opstaje od kada je sveta i veka. Pre nekoliko godina sećam se jedne polemike posle sajma knjiga, kada se po neka knjiga nije pošteno platila, pa je opšta javnost razmatrala koliko je greh ukrasti knjigu i može li se to meriti sa krađom nekih drugih skupocenijih stvari. Odbrana je uglavnom krađu branila željom za znanjem i neutoljivom potrebom da se čita sadržaj između korica i kada nema novca za kupovinu. Iako možda deluje, ovde nije reč o polemici oko krađe knjiga, već o knjigama koje se najčešće kradu. Američki list koji prati izdavaštvo pozabavio se ovom temom, a rezultat istraživanja kaže da su najkradenije knjige autora Čarlsa Bukovskog. Osim Bukovskog čiji su se čitaoci pokazali švorcevima bez skrupula, kradu se uglavnom klasici. Ovo istraživanje dovelo je do iznenađujućih rezultata, jer su očekivanja bila potpuno drugačija, smatralo se da se najpre poseže za popularnom literaturom savremenih autora. Znači i kradljivci znaju šta valja, pa tako ne rizikuju da se obrukaju ako ih uhvate u krađi. Najviše iznenađuje podatak da se knjige ovog još uvek veoma aktuelnog pisca (iako je umro pre više od dve decenije) u američkim knjižarama drže odmah pored kase, pa je još čudnija smelost i veština kradljivaca knjigoljubaca. Drugi po redu kradeni autor je Vilijam Barouz, takođe poznat po vrlo ekscentričnom stilu. Ovaj autor bio je najdraži Kurtu Kobejnu i Bobu Dilanu. Ove pisce na crnoj listi prate Pol Oster i Martin Ejmis.

Naravoučenije nije da je krađa knjiga opravdana, čak iako iza nje stoji želja za saznanjem. Vaše omiljene knjige možete pozajmiti u gradskim bibliotekama ili kod vaših prijatelja, ako ne na ovaj način, vrlo često se dosta dobra literatura može naći kod uličnih prodavaca po veoma niskim cenama.

 

izvor: Politika, Tanjug

Ostavite prvi komentar na ovaj članak