Primećujem da u poslednje vreme pišem uglavnom o zabranama. Da se ne lažemo, neke od njih mi se i dopadaju. Nedavno je odjeknula vest da se u Francuskoj zabranjuju mršave manekenke. Ta odluka će stupiti na snagu 1. oktobra ove godine. O uhranjenosti devojaka odlučivaće doktori, a nepoštovanje ovog zakona kažnjavaće se novčanom kaznom od 75 000 evra uz pola godine zatvora. I ranije smo slušali ovu priču, ali je dogorelo, jer je 40 000 Francuskinja obolelo od anoreksije. Modni radnici su javno istupali i govorili o bolesnom trendu kome su i sami kumovali stvarajući androgene modele. Ipak mislim da koliko god se kleli da će jednom prestati da angažuju takozvane “ofingere” na svojim revijama, ipak su se odlučivali da niko od njih prvi ne prestane sa tim trendom. Verovatno Karl Lagerfeld misli: “Što prvi ja da uzmem buckaste manekenke, imaju tamo ovi Italijani D&G, neka se sa njihovih modela gica višak?” U teoriji, svi se zalažu za to da je pametnije promovisati zdrava, zategnuta i fizički aktivna tela, a da o obimu stuka, grudi i zadnjice ipak odlučuje priroda. Koliko god ova tema bila banalna, mislim da broj žrtava upozorava da o njoj treba javno govoriti. Dane iza nas, beležili su novinski stupci nesrećne devojke čiji je život zavisio od silikona. Da, svi ćemo uperiti prstom i reći: “Kriva je sama! Na šta liči? Ko ju je terao?” Neosporno je da svako odlučuje o svojoj sudbini. Treba se zapitati da li bi sve devojke u Srbiji, koje cokću dok čitaju vest o smrtonosnim posledicama navučenosti na estetske operacije, ugradile implante u delove tela kojima su nezadovoljne, samo da su u situaciji da mogu sebi da prijušte taj luksuz. Okidač za odluku ovog tipa nije sama pomisao na to da bi veća usta učinila “selfi” boljim, nego dugoročno i stihijsko delovanje u kome mediji kreiraju sliku da žensko telo nikada nije dovoljno privlačno i lepo. Onda, ako se debelo isprsimo figurativno i bukvalno, možemo očekivati da smo vredne života po standardima dvadeset i prvog veka. Trend izgladnelih tela sa silikonima zastašujućih veličina više od deceniju se promoviše kao model savršenog ženskog tela.
Vest na vest ovog sadržaja lepila se jedna na drugu proteklih nedelja, pa smo tako saznali da nema savršenog silikonskog dupeta ma koliko love podmazali za njega. Najbogatija starleta, Kardašijanova, prekardašila je sa zadnjicom na kome skladišti pomorandžinu koru – pišu mediji, jer je sramota prizvati ime tog zla celulita. Ona sad javno plače jer su joj svi videli zadnjicu (moš misliti). Pošto zlo nikada ne ide samo, izgubila je deo armije fanova, a sa njima odlepršaše i ugovori, reklame i sva ona magla na kojoj je stekla svoje plastično carstvo. Razočarala je i supruga Kanja, koji je tek u novinama video zadnjicu svoje drage. Realna fotografija sa celulitom ga je razbesnela jer im, kako mediji prenose, kvari imidž savršenog para.
Prikaz magazina “Time” kako su bile građene žene pedesetih godina prošlog veka. Foto: Pinterest
E sad, da li je stvarno kriva ta nesrećna starleta koja je pumpajući silikon, skoro izgubila život ili je samo žrtva malograđanštine? I da, pitajte prijateljice, devojke i ćerke da li bi ubacile kubik gore/dole ako bi ih nekada zasvrbele pare. Ako bi prepravile ijedno parče svog tela, onda bi svi trebalo dobro da razmislimo o uticaju medija na prosečnu devojku. To što je vaša komšinica, drugarica, ćerka ili devojka prirodna i što kritički cokće na vest o starleti, možda samo znači da je nedovoljno imućna, pa joj je kiselo grožđe. Imajući to u vidu, u mnogo većem smo problemu nego što smo mislili. Kakvi god mediji bili, iz njih se može nešto i naučiti. Evo primera, ukoliko ste dobro “parče”, nevažno je obrazovanje da biste bili visoko pozicionirani na vodećim mestima, tipa savetnica u nekom ministarstvu. Pretražite ovu temu na internetu i susrešćete se sa slikama gde dotične više liče na gorepomenute starlete iz novina, nego na intelektualke. I tu skrivenu poruku o ženskom telu primenite uvek i na svim poljima.
