Dejvid Lastman, engleski književnik, sumnjao je u ukus i iskrenu posvećenost čitanju tekstova izdavača kojima je tada slao svoje prve rukopise. Njihovo stalno vraćanje onoga što je pisao navelo ga je da sve izdavače stavi na mali, lukavi test. Odlučio se da izabere četiri kultna dela poznate engleske spisateljice Džejn Ostin. Njena dela korigovao je tako što je promenio imena likovima i naslove tih dela. Potpisivao se sa Alison Lejdi, aludirajući na “A Lady”, baš kako se i poznata spisateljica potpisivala na početku karijere. Sve ostale pojedinosti nije dirao, ostavio je identične rečenice prepisane od reči do reči. Na ovaj test stavio je osamnaest izdavačkih kuća. Sumnja koja ga je vodila na početku, pokazala se opravdanom. Od ukupnog broja izdavača, sedamnaest je vratilo rukopise, ne davajući komentar, obrazloženje, kritiku, ostavljajući utisak kod mladog Dejvida da nisu ni zavirili u redove teksta, dok je samo jedna izdavačka kuća primetila sličnost sa stilom Ostinove. Oni su obrazložili da pisac ne bi trebalo da imitira stil poznate spisateljice, već da bi trebalo da ostavi lični pečat.
izvor: Politikin zabavik
foto: Julianne Donaldson
