Školarci, bliži se prvi dan u devetom mesecu. Tuga, čemer i jad, razumem vas. Sloboda je čudo, ali najdraža je tek kada je uskraćena.
Iako je samo jednom razredu u našoj zemlji učiteljica (Ivana Adžić) zadala originalan domaći zadatak, on je nekako stigao do svakoga u nas. Iiii? Jeste li uradili išta od zadatog?
Ovo je najlepši domaći zadatak koji sam ikada videla, baš zato što je prepun slobode iako je ta reč antipod domaćem zadatku samom po sebi. Jeste li videli ijedan izlazak ili zalazak sunca? Ako ste gledali, jeste li primetili koliko je čaroban i koliko je uzbudljiv i da uprkos tome što se svakoga dana ponavlja, uvek je nekako poseban? Jeste li gledali u zvezde? Posmatrali oblake i tražili u njima poznate oblike?
Jeste li naučili neku novu društvenu igru? Ne instalirali igricu, nego okupili prijatelje, odvojili ih od telefona, pozvali u vaš dom, a onda se prisetili kako je igra nekada izgledala, šta znači osetiti kolektivni duh, koliko je čarobno pobediti i naučiti gubiti. Jeste li zvali drugare iz razreda?
Da li ste pokušali da okupite porodicu i da zajedno odgledate ijedan film? Da li je upitanju neki šašavi film sa životinjama ili drama? Jeste li svesni koliko je dragocen svaki trenutak sa roditeljima i da ćete jednom žaliti zašto niste više vremena provodili sa njima? Da li vam je palo na pamet umesto da kupite sladoled isti napravite sami, da pričekate neko vreme kako bi ledeno zadovoljstvo bilo slađe i još krajičkom oka pratili da li se mami i bratu dopada vaših ruku delo? A limunadu?
Za mene je najlepši ukus detinjstva i toploj i tek obranoj trešnji, jabuci ili šljivi. Jeste li vi pojeli voćku tek ubranu sa grane? Zasadili biljku? Napravili ogrlicu ili narukvicu? Pravili balone od sapunice? Gledali vatromet? Zaspali baš kasno? Jeste li plesali i pevali? Hodali bosi? Vozili bicikl i rolere? Pisali razglednicu? Pročitali knjigu? Naučili da skuvate makar jedno jelo? Spustili se niz tobogan? Nanizali voće na ražnjić pa potom jeli? Bojili kamenčiće? Naučili nove viceve i širili smeh među ljudima? Smejali se i grlili ljude? Rekli nekome da ga volite? Pustili zmaja na livadi? Upoznali novog prijatelja? Napravili fotografiju i uramili je? Igrali na kiši?
Draga deco, ovo je domaći koji vam ostaje za svako leto i za čitav život. I nije važno što niste sve ovo stigli da uradite za jedan raspust, ali shvatite da praćenjem ovih teza postajete ljudi, da rastete u one koji neće patiti od anksioznosti i koji će se radovati životu. Doći će dan kada ćete odrasti i kada će neke čike i tete pokušati da vam podvale priču da odmor počinje onog dana upisanog na avionskoj karti ili kada kupite jezivo skup auto i krenete na neki predaleki put, za koji vam naravno treba keš kredit, oni greše. Odmor počinje u vašoj glavi. Počinje kada zaviorite zmaja na vetru, kada se umažete bojeći kamenčiće i sjurite niz ulicu biciklom. Odmor je kada napravite limunadu i sladoled kao iznenađenje, zatim okupite porodicu uz film ili komšiluk uz društvene igre. Odmor je zalazak sunca i zagrljaj, odmor je osećaj u stomaku dok se spuštate niz tobogan i dok bosi hodate po letnjoj kiši.
Hvala učiteljici Ivani Adžić, hvala svim učiteljicama koje od naše dece stvaraju ljude i štite od masovne zombizacije našeg društva.
Eh, da vas je više!
foto: Pacific Standard
