Iako portal djurdjevak.com podržava kampanju #ostanikodkuće tokom pandemije korona virusa i bodri druge da učine isto, ne možemo zanemariti činjenicu da osim pranja ruku podjednako moramo voditi računa o tome kako se u ovim teškim trenucima odnosimo prema našim bližnjima, sa posebnim akcentom na intenzivnijem negovanju međusobnih relacija. Statistika kaže da se parovi najčešće odlučuju na razvod tek pošto provedu više vremena u kontiunitetu zajedno (uglavnom nakon godišnjeg odmora). Ovaj poražavajući podatak inspirisao nas je da u pomoć pozovemo našu stalnu sagovornicu Sunčicu Jovanović, psihologa i psihoterapeuta.
Đurđevak: Izolacija je specifično psihološko stanje. Kako pritisak od toga što se ne krećemo i ne živimo uobičajenim ritmom da ne prenosimo na ostale ukućane?
Sunčica Jovanović: Vežbom i očekivanjem od sebe da ćete sigurno biti uznemireni, pritisnuti, zabrinuti za zdravlje i finansijsku situaciju. Budite svesni da se svi oko vas osećaju isto, samo je pitanje na koje načine to pokazuju. Pokušajte da ne izazivate sukobe povodom nekih drugih problema zato što ste vi uznemireni. Dišite duboko nekoliko puta, izađite na terasu, na prozor, popijte čašu vode, skuvajte čaj, pevajte naglas to produžava dah, opušta telo, zaigrajte, odmah ćete osetiti olakšanje. Ručne radnje koje se ponavljaju, na primer slaganje veša, smiruju centralni nervni sistem i opuštaju. Zovite prijatelje putem telefona, organizujte grupne pozive i četove, ne morate biti stvarno diskonektovani iako fizički ne možete biti prisutni. Ima mnogo predloga: skinite serije koje ne stižete da odgledate, naučite da šijete, kuvate, menjate sijalicu, popravljate wc šolju, sredite stare stvari, albume, skinite nove aplikacije, igrajte onlajn kvizove. Bitno je samo da vam bude cilj da izdržite ovu situaciju koja će jednog dana proći, ovo nije trajno stanje.
Đurđevak: Imajući u vidu da statistika, ali i novinski stupci crnih hronika, nažalost, beleže porast nasilja tokom praznika (u vreme kada su porodice na okupu) postoji li bojazan da bi ova upućenost jednih na druge u toku izolacije mogla biti kobna po porodice?
Sunčica Jovanović: Da, nažalost, ovo jeste rizična situacija za sve koji se nalaze u krugu porodičnog nasilja bilo da je reč o fizičkom, seksualnom, finansijskom ili psihičkom, jer ne postoji vreme sigurne zone u toku dana (kada je nasilnik/ca van kuće). Bitno je reći da postoji broj telefona SOS telefon Autonomni ženski centar koji pruža besplatnu podršku – 0800 100 007 od 10h do 15h, zatim putem podršku pružaju i putem mejlova: zene.savet@azc.org.rs i pravnapomoc@azc.org.rs kao i putem njihovog fejsbuk naloga.
Đurđevak: Kako da parovi/porodice unaprede njihov zajednički život tokom izolacije? (kada nemaju ventile poput treninga, druženja sa prijateljima, šopinga, posla na koji odlaze)?
Sunčica Jovanović: Ovo jeste prilika da svako od nas vežba jednu važnu sposobnost za ljubav – toleranciju na frustraciju, odnosno vežbamo i imunitet psihe, ne samo imunitet tela. A to znači da pored vitamina i čajeva, moramo jačati naše odbrambene snage ličnosti humorom, strpljenjem, izlaskom iz prostorije ako će konflikt da eskalira, prekidom svađe, na primer tehnikom „tajm out“: „Kada se smiriš pričaćemo“ ili „Sada ne mogu da pričam o tome – time out“, „Sada mi se ne priča o tome, umoran/na sam, nemam strpljenja sada za to, to mi je sada previše, pričaćemo za nekoliko dana“ itd. Pa onda kombinovati to sa tehnikom „pokvarena ploča“, ako osoba sa druge strane insistira, onda vi možete ponoviti opet istim tonom: “Ne želim sada da pričam o tome“ ili „Još jednom ti kažem da ne želim sada da pričam o tome“ ili „Poslednji put ti kažem da ne želim sada da pričam o tome.“
Zatim, sada ćemo, više nego ikada imati prilike da prihvatimo osobe kakve one jesu zaista i šansu da ne trošimo dodatno energiju na to da ih promenimo i da se ljutimo zašto nisu drugačiji, na primer: zašto su paničari, ili zašto nisu paničari, zašto su sitničavi, zašto kontrolišu sve ukućane, zašto ne mogu sami da se zabave, zašto mogu sami da se zabave, zašto ne raspremaju za sobom, zašto tako pričaju sa decom i drugo. Jer osobe oko nas će uvek to raditi, a mi stalno imamo fantaziju da će se to promeniti koliko sutra ako im kažemo kako drugačije da se ponašaju, a to se neće desiti i ne dešava se, dok u nama samo raste ljutnja i frustracija zašto se neko ne menja kada već ponavljamo „po sto puta“ da nas ostavi na miru, da ne spominje to i to, da ne radi nešto na taj način itd. Jednostavno to se sada neće desiti, ono na šta možemo da utičemo jeste na svoje ponašanje, a to je da se mi ne ponašamo isto u svakoj takvoj situaciji.
Zatim, možete uvek ukućanima na njihove iracionalne zahteve ili priče odgovoriti sa: „Volim te“, koliko god to zvučalo neočekivano ili očekivano, najverovatnije smanjuje tenziju, daje fokus na suštinu, a skreće sa nepotrebnih detalja.
Đurđevak: Postoje li nekakvi univerzalni predlozi (u bračnim savetovalištima) na koji način bi parovi mogli da unaprede njihov brak u vanrednim okolnostima?
Sunčica Jovanović: Ne postoje univerzalne smernice koje važe sa sva savetovališta, niti za sve parove, ali okvirno i generalno mogu dati nekoliko predloga koji mogu pomoći, a i ne moraju. Sedite uz kafu ili doručak, dogovorite se kako ćete da se svađate, da baš tako. Na primer: kada jedan partner bude emocionalno preplavljen, nervozan, drugi ima zadatak da opusti situaciju, da smiri, zagrli, ćuti, namigne, kaže neku šalu, vic, pusti pesmu, otpeva pesmu, izađe iz prostorije. I veoma je bitno da “pošizite” s vremena na vreme jedno po jedno, ali ne da uvek jedan da bude nervozniji, ali da uvek jedan smiruje, neophodno je da menjate uloge. Zatim, deo plana može biti: nema vređanja, mene, porodice, nema ekstremnih reči kao što su “uvek”, “nikad”, “ja stalno radim to”, “možeš li se nakada setiti da” i drugo. Kada neko izgovori u prepirci takvu reč, zadatak ovog drugog je da to primeti i napravi šalu na taj račun, a ne da napadne još više: “E kršiš pravilo, ti ne možeš ni to da ispoštuješ”… Postavite zajednički cilj da narednih dana svađe ne ekaliraju. Zalepite na vrata “saobraćajne znake”, smislite ih (STOP vikanju ili ne brže od 3 reči u minuti, itd). Kako biste ih ugledali u trenutku kada vas emocije obuzmu i kako biste se “usidrili” vratili u stvarnost i onome što je stvarno bitno. Budimo strpljivi i nežni prema drugima i sebi. A to znači dopustiti sebi i drugima da budemo nervozni, da izađemo iz ravnoteže, da plačemo, da budemo ljuti. Plan svađa može da bude i da oboma odgovara da se svađamo, izvičemo, prepiremo i to je konstruktivno u ovoj situaciji samo ako je dogovoreno unapred, ako oba partnera pristaju na to, time prepirka služi kao ventiliranje nagomilanog stresa i nervoze. Dogovorite reč ili znak koja znači kraj igre – stop.
Nađite zajedničke aktivnosti u kojima ste zajedno uživali: serije i filmove, koje volite, pogledajte ih opet, igrajte karte, jumb, kvizove koje oboje volite. Takođe, nađite aktivnosti koje volite sami, svako za sebe da radi, bez partnera. Jer “luft” od zajedničke interakcije sada će mnogima biti potrebniji nego inače i u redu je reći: “Ja želim da popijem kafu sam/a na miru”, “Potrebno mi je da veče provedem sam/a u sobi”.
Đurđevak: Savetujete li porodicama da ovaj period iskoriste za rasvetljavanje onih detalja koje su (ukoliko su) jedni drugima prećutkivali, da praktikuju iskrene razgovore?
Sunčica Jovanović: Hm, neminovno je da će ti problemi izbijati sada na površinu više nego pre. Nisam sigurna da je sada dobra prilika da redefinišemo svoje stavove i očekivanja od braka i veze ili da je vreme za razrešenje porodičnih problema. Porodica, kakva takva, u ovom trenutku je stub sigurnosti, kada nema sigurnosti na zdravstvenom polju, kada već menjamo svakodnevne navike i kada je finansijska situacija nepogodnija. Više se fokusirajte na to da negujete podršku, empatiju, razumevanje, lepe reči, pohvale, bodrenja, skuvajte kafu ili čaj jedno drugome, napravite jelo, učinite lepe sitne stvari zbog kojih će se svi osećati bolje.
Ukoliko uspete da rešite neke probleme sada, odlično! Međutim, ako pokrenuti razgovor o tome ne donosi ništa dobro, bolje je sačekati da se vrati veći osećaj sigurnosti i onda treba rešavati problem unutar porodice, a rešavanje porodičnog problema uvek zahteva redefinisanje identiteta osoba, promena navika, što zahteva veliki trud.
Đurđevak: Prema nekim podacima, parovi se za razvod odlučuju nakon godišnjih odmora, kada u kontinuitetu provedu deset ili petnaest dana zajedno. Jeste li pesimista i smatrate li da ćemo iz ove agonije izaći sa rastom stope razvoda?
Sunčica Jovanović: Ova situacija je krizna na mnogo polja i kao takva označava i opasnost da brak opstane, ali i šansu da se više razvije. Ukoliko oba partnera ne vežbaju snagu svoje ličnosti i sposobnosti za ljubav u ovim teškim trenucima, velike su šanse da će biti preplavljeni sa svih strana i da može doći do razvoda, mnogo ranije nego što bi prirodno došlo da nema ove situacije. Kriza ima tendenciju da parove koji funkcionišu dobro još više osnaži, a da one koji do tada nisu bili dovoljno funkcionalni još više udalji jedne od drugih.
Kontakt: jovanovic.suncica@gmail.com
foto: Elitedaily