Najpoznatiji brod na svetu Titanik uskoro bi trebalo da dobije svoju repliku. U Kini je sve spremno za izgradnju replike najpoznatijeg broda na svetu, čija je neslavna sudbina bila inspiracija reditelju Džejmsu Kamerunu da 1997. godine snimi istoimeni film. Prema prognozama novi Titanik će biti završen i usidren u kineskoj provinciji Sičuan do kraja 2018. godine. Za izgradnju Titanika pobrinuće se kompanija “Vučang šipbilding industri”.
Planirano je da na ovom brodu posetioci uživaju u pozorištu, luksuznim kabinama, bazenima, salama za ručavanje. Dužina broda iznosiće 300 metara. Brod koji je korišćen za snimanje filma bio je deset odsto manji od originalnog broda. Kineski Titanik prva je replika u punoj veličini, a svi posetioci moći će da uživaju na brodu koji neće isplovljavati.
Nesreća sa poznatim brodom dogodila se na njegovom prvom putovanju 14. aprila 1912. godine. Poginulo je preko 1500 ljudi prošto je brod udario u ledeni breg. Konstruktori broda su bili uvereni da ovoj čeličnoj gromadi ne može ništa biti pa je zato bilo samo dvadeset čamaca za spasavanje.
Od 14. aprila 1912. do danas u javnosti se i dalje ispredaju priče o najvećem do tada prekookeanskom brodu. Film baziran na istinitom događaju dobio je 11 nagrada Oskar i bio je prvi film koji je zaradio preko jedne milijarde dolara. Ovo filmsko ostvarenje je kod ljudi probudio dodatno interesovanje za ovaj događaj, što je rezultiralo brojnim verzijama priča o Titaniku.
Olupina broda Titanik nalazi se na oko 600 kilometara od obale Njufaundlenda na dubini od 3.800 metara. Ostatke broda pronašao je Robert Balard, bivši marinac i profesor okeanografije, 1. septembra 1985. godine.
Nakon što je udario o santu leda brodu je bilo potrebno dva sata i četrdeset minuta da potone, baš koliko traje celokupan film.
Na poznatom brodu bilo je trideset četvoro ljudi sa ovih prostora. Među preživelima bio je i Srbin iz Like – Nikola Lulić. On je 1902. bežeći od austrouarske vojske, koja ga je regrutovala, otišao u Ameriku. Nikolini potomci tvrde da postoje dve verzije priče po kojoj se on spasao. U jednoj priči je spasao dete koje je ispalo iz čamca, a dečakova majka Norvežanka mu je u znak zahvalnosti ponudila mesto u čamcu. Po drugoj priči je na glavu stavio oficirsku kapu i zato izvučen iz vode.
Neki teoretičari beleže da je na jednoj strani “nepotopivog broda” stajao je natpis: “Ni Bog mu ne može ništa”.
Osim brojnih žrtava u morsko plavetnilo Titanik je odneo zlatne poluge namenjene SAD-u. Frenk Prentis bio je brodski skladištar i on je nakon tragedije pričao kako je pomogao pri utovaru srebrnih i zlatnih poluga. Veruje se da se ta pošiljka zbog sigurnosti vodila pod drugim nazivom, jer nije bila zavedena na listi utovarenih stvari. Osim toga, pojedini veruju da je brod prevozio vredno izdanje knjige Omara Hajama “Rubajati” sa koricama obloženim dijamantima i zlatom, ali i kruna cara Maksimilijana.
Među devet ukrcanih pasa, preživela su dva.
Neki tvrde da je na brodu bila prevožena mumija za njujorški muzej. Krajem 1890. godine u Egiptu je pronađen sarkofag sveštenice hrama posvećenog bogu Amonu Ra. Na poklopcu je bio ugraviran njen lik, a na grobnici je bilo ispisano prokletstvo. Četvorica bogatih Engleza koji su kupili sarkofag tragično su stradali, pa je eksponat završio u muzeju u Velikoj Britaniji. Smrtni slučajevi su se nizali, fotograf koji ju je slikao umro je istog trenutka. Prema ovoj teoriji, zbog svega što se desilo, zaposleni u muzeju rešili su da mumiju pošalju u Njujork.
U filmu je verodostojno prikazan deo u kom orkestar svira i nakon nesreće. U stvarnosti su svirali još dva sata nakon što su udarili o ledeni breg.
U jednoj sceni zabeležena je sudbina starijeg bračnog para koji je zagrljen na krevetu otišao u smrt. Oni su bili vlasnici Macy robne kuće u Njujorku, zvali su se Ida i Isidor Straus.
Reditelj Džejms Kamerun je pre snimanja filma u nekoliko navrata ronio do Titanika. Ovo iskustvo je za njega bilo vrlo emotivno pa je proveo više vremena pokraj broda nego putnici koji su na njemu boravili.
Scena u kojoj voda prodire i ruši ceo set morala je biti snimljena iz prvog puta, jer je celokupna scenografija bila uništena.
U svim kadrovima u kojima Džek crta, slikao je lično reditelj.
Za ulogu Rouz su se pored Kejt Vinselt borile i Nikol Kidman, Madona, Džodi Foster, Kameron Dijaz i Šeron Stoun.
Kompanija “Vajt Star Lajn”, koja je gradila Titanik, sagradila je i repliku broda za potrebe filma.
Kada je pala poslednja klapa filma, neko je glumcima i ostatku filmske ekipe sipao halucinogenu supstancu PCP (zvanu anđeoska prašina) u čorbu pa je veliki deo ekipe završio u bolnici.
izvor: nationalgeographic.rs, rts.rs, B92.rs,
24sata, newsweek.rs
Foto: www.sanathaber.net, National Geographic News,
Titanic Universe, Ultimate Titanic, www.pinterest.com
