Ideal Olimpijskih igara sadržan je u poruci: „Najvažnije na olimpijskim igrama nije pobediti, nego učestvovati, kao što ni u životu nije najvažnija pobeda, nego borba. Veliki čovek nije onaj ko ne osvaja nešto bez časne borbe.“
Olimpijski krugovi zvaničan je simbol ovog takmičenja od 1920. godine. Sastavljen je od pet međusobno povezanih krugova i predstavlja jedinstvo pet kontinenata Afrike, Amerike, Australije, Azije i Evrope. Boje krugova su plava, žuta, crna, zelena i crvena, a izabrane su zato što svaka država na svetu ima bar neku od tih boja na svojoj zastavi. Službeni moto je latinski izraz: „brže, više, jače“ (“Citius, Altius, Fortius”).
Olimpijski plamen čijim se paljenjem označava početak igara pali se u grčkoj Olimpiji sunčevom svetlošću uz pomoć konkavnog ogledala. Plamen na olimpijskoj baklji nose trkači preko svih kontinenata, do grada u kome se te godine igre održavaju. Prvi plamen na otvaranju OI upaljen je 1928. na letnjim OI u Amsterdamu, upalio ga je jedan od zaposlenih u lokalnoj električnoj centrali. Praksa štafetnog prenošenja uvedena 1936. godine, a tradicija da plamen obiđe sve kontinete usvojena je od 2004. godine.
Zlatne medalje se više ne prave od čistog zlata, poslednje potpuno zlatne medalje dodeljene su 1912. godine, sada se dodeljuju srebrne medalje sa pozlatom. Tokom prvih OI u Atini 1896. za pobednike su bile rezervisane srebrne medalje i maslinove grančice, a drugoplasirani su dobijali bronzu. U Francuskoj 1900. godine umesto medalje pobednici su kao nagradu dobijali umetničku sliku, jer su Francuzi ovaj poklon smatrali vrednijim. U Londonu 1908. godine igre su trajale čak 187 dana, počele su u aprilu, a završile su se u oktobru.
Izvor: olimpijske-igre.weebly.com,
foto:corporate.comcast.com
