Priča o najistrajnijoj zajednici ljubitelja jedne muzičke zvezde na Balkanu
Ne možeš biti velika zvezda ako iza sebe nemaš brojnu publiku koja te prati i ukoliko nemaš ljubitelje koji će na koncertima vrištati dok ne istrčiš na binu. Ne možeš se zvati megazvezdom ako ne postoje ljudi koji će skandirati tvoje ime, plakati ukoliko ih pogledaš ili im se osmehneš. Ako se rodiš predodređen za velika dela, nosiće majice sa tvojim likom, držaće tvoju sliku na pozadini telefona, okačiće tvoj poster sa autogramom na zid, a ako si baš velika faca istetoviraće stih tvoje pesme na telu. Iako se mnogi u Srbiji, u slobodno vreme, pozivaju na armiju fanova, mislim da se možemo složiti oko jedne činjenice – prototip svetske muzičke zvezde u Srbiji je Zdravko Čolić.
Čola je ta velika faca koja decenijama vlada prostorom Balkana. Neprikosnoveno. Sa stilom. Šmekerski. Sa merom. Jednom u četiri ili pet godina, Čola organizuje jedan veliki koncert u Beogradu. Sjati se pola Srbije taj dan na Ušću, na primer. Provincijalci zovu zaboravljene rođake u Beogradu i najave se da će im baš taj vikend doći u posetu, jer se nisu videli sigurno četiri ili pet godina, tačnije od prethodnog koncerta. Posle strpljivog stiskanja sa masom, probijanja do prvih redova i traganja za što boljim pogledom, bežanja od natprosečno visokih pojedinaca ispred sebe, cupkanja i čekanja da fešta počne. Istrči Čola na binu, baš kao kad džogira na Košutnjaku, otpeva Mađaricu, Ružicu, Kristinu, Angelinu, Emili, Piše im pisma duga, sve to bez mnogo suvišnih reči i priče. Uz njegove prepoznatljive pokrete i besprekorne igrače koji podignu pubiku na noge. Nikada ta tri sata sa Čolom nisu dovoljna, ali samo najuporniji taj proces ponavljaju opet i opet i opet… na svim njegovim nastupima. Valjda se to zovu fanovi. Čolin fan klub je verovatno najspretniji jer se u prve redove uvek probija kroz hiljade i hiljade ljudi, što nije lak posao. Osim toga, njihov ljubimac ne menja vlasnike lokala u prestonici kod kojih nastupa, nego uglavnom države, nekada i kontinente, te ga je teže pratiti. Fan klubovi širom sveta su ozbiljne organizacije, tako da je nekima pripadnost fan klubu i zanimanje. Koliko prostor Balkana u ovom smislu ide u korak sa svetom, saznaćete u intervjuu sa najspretnijim i najizdržljivijim, ali sigurno najvernijim Čolinim fanovima.
Ovom prilikom razgovarali smo sa Tatjanom Tanjom Varadinovom, Marijom Groti, Ivonom Karinom Gergorić, Edinom Selimović i Nikolinom Đukić.
– Odakle ste?
Тања: Скопје, Македонија.
Marija: Ja sam iz Srbije, Beograd.
Ivona: Njivice, otok Krk, Hrvatska.
Edina: Zenica, BiH.
Nikolina: Za mene uvijek teško pitanje, ali recimo da sam rodom iz Sarajeva, ali da me ima i u Tuzli, Beču, a sve više i u Beogradu. Imamo i fanove iz cijele bivše Ex-Yu.
Članovi fan kluba nekoliko sati pred početak koncerta
– Na koji način ste se međusobno povezali i upoznali?
Тања: Во многу тежок период од мојот живот, барајќи утеха, наидов на сајтот на Фан Клуб Здравко Чолиќ, преку форумот ги раскажувавме нашите впечатоци, доживувањата и личните искуства од концертите. Разговаравме за песните, која песна ни е омилена, кој албум и многу други теми поврзани со Чола. (Prevod: U dosta teškom periodu mog života, tražeći utehu, naišla sam na sajt Fan kluba Zdravka Čolića. Na forumu smo pričali o utiscima, dogodovštinama i ličnim iskustvima. Razmenjivali smo mišljenja o pesmama, koja nam je omiljena, koji album i mnogo drugih tema vezanih za Čolu).
Marija: Na prvom mestu, preko sajta Fan kluba. Ipak, za naše kontakt i druženje na samom početku zaslužan je Forum Fan kluba. Tad još uvek nisu bile aktuelne društvene mreže, ali smo uspevali da održimo kontakt i da razmenjujemo informacije.
Ivona: Za mene je počelo sa forumom Fan kluba, svakodnevno dopisivanje, zatim upoznavanje i pretvorilo se u prijateljstvo za cijeli život.
Edina: Prije desetak godina kad sam otkrila čari interneta i google-a prva stvar koju sam počela pretraživati bio je Zdravko Čolic, tako sam i nabasala na stranicu fan kluba, pridružila se i upoznala divne ljude.
Nikolina: Pa kao što moje drugarice rekoše, sve je krenulo preko stranice Fan kluba, gdje sam upoznala mnoge divne i skromne duše. Provodili smo dane kuckajuci na forumu postove i dopisivajuci se o raznim temama, nije uvijek bilo samo riječi o Čoli.
Poklon Čoli od fan kluba povodom 40 godina karijere. Delo slikara – Nađ Tibora.
– Kada ste počeli da posećujete koncerte Zdravka Čolića?
Тања: Кога бев многу мала, прв концерт од турнејата „ Шта ми радиш“ во Скопје. (Prevod: Kad sam bila devojčica, prvi koncert turneje “Šta mi radiš” u Skoplju).
Marija: Prvi koncert koji sam posetila bio je 2007. godine na beogradskoj Marakani. Jedan od najvećih koncerata u Čolinoj karijeri. Kao devojčici od 14 godina, to je bio poseban doživljaj. Od tad do danas, ta brojka konstantno raste i negde je oko 25 koncerata.
Ivona: Slušam ga od djetinjstva, još sam lp ploče kupovala, kasnije kazete. No na prvi koncert čekala sam do 8.3.2009.g u Zagrebu.
Edina: Na prvi koncert Zdravka Čolica sam otisla 2008. godine u Sarajevu, a njegove pjesme slusam otkad znam za sebe. Energija koja vlada na njegovim koncertima je nesto posebno što se mora doživjeti više puta tako da nijedan koncert nije samo repriza nego nova epizoda nakon koje se svaki put osjecate fenomenalno.
Nikolina: Moj prvi koncert se veže za turneju Okano, inače meni i jedan od najdražih Zdravkovih albuma, već davne 2001 u Tuzli. Ali intenzivniji odlasci na koncerte počinju 2007. sa turnejom Zavičaj i do sada se skupilo skromnih 25, možda čak koji i više jer ih je teško sve pobrojati.
Nekolicina članova fan kluba Zdravka Čolića spremna je da za uživanje na njegovom nastupu pređe hiljade kilometara. Organizovano odlaze van granica svojih zemalja kako bi prisustvovali spektaklu.
– Koliko ste složni kada je reč o organizaciji i podršci muzičara kog pratite?
Тања: Не ни треба некоја посебна организација затоа што ова го правиме од љубов и задоволство, едноставно на сите ни е релаксација. Тоа значи дека сме едногласни во одлуките. (Prevod: Ne treba nam neka posebna organizacija, zato što ovo radimo iz ljubavi i zadovoljstva, jednostavno to nam je relaksacija. To znaci da smo jednoglasni u odlukama).
Marija: Svi smo stalno u kontaktu tako da nam organizacija nikada nije problem. Ako je više nas slobodno u vreme nekog koncerta, veoma lako se dogovorimo, nabavimo karte , rezervišemo smeštaj. Sve je na drugarskoj osnovi.
Ivona: Svuda nas ima, tako da skoro na svakom koncertu imamo predstavnike. Sklapamo nove kontakt, pa uvijek imamo svježe vijesti. A naravno u kontaktu smo i sa pratećom grupom pa ponekad dobijemo i neke slike ili vijesti iz back stage-a.
Ljubitelji Čoline muzike svoju naklonost iskazuju besplatnim PR-om, tako što vode stranice na društvenim mrežama i redovno ažuriraju sajt fan kluba. U stalnoj su komunikaciji sa Čolinim timom, posebno Draganom Đukom, menadžerom Zdravka Čolića i poseduju uvek sveže informacije o njegovim nastupima, gosotvanjima, pesmama i spotovima.
Najverniji ljubitelji velike regionalne zvezde potvrđuju podatak da je Zdravko veliki gospodin. Nije neuobičajeno da ih nakon koncerta pita kako su putovali, kao i da im ponudi eventualnu pomoć, ukoliko im bude potrebna.
– Spojila Vas je ljubav prema Čoli. Koliko je Vas najvernijih fanova Zdravka Čolića?
Тања: Едно прашање, еден одговор.
Marija: Naša najuža ekipa broji oko 10 osoba. Neprestano smo u kontaktu preko društvenih mreža , dogovaramo se oko bitnih stvari vezanih za sajt Fan kluba kao i za stranicu Fan kluba na Facebook-u .
Nikolina: Ne možemo reći da je neko manji ili veci fan od nas, ali nas najuži krug ljudi, koji je uključen u rad fan kluba i sve organizacije broji desetak članova.
– Komunicirate li međusobno i družite li se nevezano za koncerte?
Тања: Секогаш во шала знаеме да кажеме: Тоа што Чола ќе спои, ни Господ не може да раздвои. Најинтересно е што во ова наше дружење нема старосна граница, јас сум постара од сите останати, ме полнат со позитивна енергија што трае до следното видување. (Prevod: Uvek u šali kažemo: To što Čola spoji, ni Bog ne može da razdvoji. Najinteresantnije je što u ovom našem druženju nema starosne granice, ja sam starija od ostalih, a devojke su tako pune pozitivne energije što prenose na mene i traje do sledećeg viđenja).
Marija: Ono što je ključno u našoj priči su prijateljstva za sva vremena. Neki od nas se druže i više od 10 godina. Spojio nas je Čola, ali smo vremenom shvatili da imamo još mnogo toga zajedničkog. Mi smo odavno postali prijatelji, posećujemo jedne druge bez obzira na udaljenost i imamo mnogo zajedničkih trenutaka koji nemaju veze sa koncertima.
Ivona: Da, to su stvarno prijateljstva za cijeli život. Posjećujemo se, ljetujemo ili zimujemo zajedno, družimo što češće možemo.
Nikolina: Naravno, bez obzira da li ima neki koncert ili ne, mi se viđamo na razmak od 2-3 mjeseca jer nas daljina i obaveze dijele. Čujemo se naravno svakodnevno. Nas par je neki dan proslavilo prvu 10. godišnjicu našeg upoznavanja, tačnije 23.07.2007. smo se upoznali i fizički na koncertu na Marakani, a par mjeseci ranije smo se već znali virtuelno preko foruma FK.
– Postoji li nekakav naziv vaše male zajednice?
Nikolina: Čolomanija.
– Kada ste upoznali Čolu? Kakvi su Vam bili utisci?
Taња: Имав среќа Здравко да го запознаам ‘83 во Скопје и тоа на првиот мој концерт, меѓутоа се ми е некако низ магла сеќавањето, со оглед на тоа дека имав само 13 год. Следното (прво/второ) запознавање што вечно ќе го памтам е на Кошево 2010. Не знаев ни што зборувам, ни дека сум во негова близина, а тој е толку фин и со неговата непосредност ме опушти да се чуствувам како да разговарам со некого што го познавам со години. (Prevod: Imala sam sreću da upoznam Zdravka ‘83 u Skoplju i to na prvom koncertu koji sam posetila, međutim sve mi je nekako u magli, s obzirom da sam tad imala samo 13 god. Naredno upoznavanje koje ću večno pamtiti, je na Koševu 2010. godine. Nisam znala ni sta pričam, ni da sam u njegovoj blizini, a on je bio tako fini i sa svojom neposrednošću opustio me da se osećam kao da pričam s nekim koga poznajem godinama).
Marija: Prvi susret sa Čolom je bio u Vršcu 2008. Gospodin, vrlo prijatan, kulturan, neposredan i pun energije koji ni po čemu ne odaje utisak najveće zvezde sa ovih prostora.
Ivona: Zenica, 2009.g. moj prvi susret s Čolom. Nisam znala tko sam ni gdje sam.. Bila nas je mala grupica na susretu sa njime. Svih nas je pozdravio i izljubio. Nekoliko riječi i zajednička fotka. Uglavnom, dan za pamćenje.
Edina: Čolu sam upoznala na koncertu u Zenici 2009. godine i to je susret na koji vas niko ne moze pripremiti, možete imati neka očekivanja i nadanja, ali kad sretnete Zdravka, on vas dočeka sa osmjehom kao da se poznajete sto godina i ta njegova opustenost vas totalno razoruža, sve što ste planirali da kažete ili uradite pada u vodu. Imate taj neki blesavi, radosni osmijeh na licu što ste u prilici da budete u društvu jednog tako posebnog čovjeka.
Nikolina: Moj prvi susret sa Čolom bio je u Beču, 2008. godine. Ne znam, to je čovjek koji vas ostavi bez ijedne riječi, niste u stanju ništa ni da pričate od sve te miline i topline koja vas obuzme. A kao sto Marija reče, on je gospodin čovjek, uvijek nas prvo ispita kako smo došli, gdje smo smješteni, kako smo inače i da li nam treba nešto. On je velika zvijezda, a tako skroman!
Nisu jednoglasni kada je reč o omiljenoj pesmi ili albumu, ali se veoma dobro poznaju, pa tako znaju koja pesma će koga od njih “pogoditi”. Ono u čemu se slažu jeste da veće simpatije gaje prema pesmama sa starih albuma.
– U javnosti je malo poznatih podataka iz Zdravkovog privatnog života. Raspitujete li se oko detalja? Saznajete li podatke o nastanku pesama, anegdotama?
Marija: Mi se pre svega interesujemo za sve ono što se tiče Čolinih pesama, albuma, karijere uopšte. Pojedinosti koje se tiču privatnog života znamo u onoj meri u kojoj Čola to iznese u javnost.
Nikolina: Iz poštovanja prema Zdravku ne raspitujemo se o njegovom privatnom životu, jer poznato je da i on sam ne iznosi dosta informacija. Ali sve drugo što se tiče karijere Zdravka Čolića promovišemo rado preko fan kluba i kroz sve to prenosimo i ostalim fanovima o kakvoj legendi je riječ.
Bila je ovo priča o ljudima koji ne osećaju da već nekoliko decenija nisu deo države, koja već dugo ne postoji. Njih je spojila ljubav, prvo prema jednom čoveku, a zatim međusobna, ljudska i prijateljska. Ostale su uspomene sa zajedničkih koncerata i putovanja. Ostala su prijateljstva, u nekim slučajevima i kumstva. Malo je ljudi koji imaju energiju koja spaja, različite nacije, kulture, koji pojavom mire politikom zavađene narode. Čolina ambicija je bila da radi posao koji voli, u ovakvim okolnostima nesvesno je obavio misiju pomiritelja i to najlepše moguće – pesmom.
Foto: Facebook stranica Fan kluba Zdravka Čolića
