“Želim da živim u snu i da se ne budim”

Majka Tereza je govorila: “Nađi vremena za prijateljstvo, to je put do sreće”. Izvesni Du Xin se nije samo vodio ovom mišlju nego ju je doslovce primenio na svoj život. On je nakon emotivne krize usled prekida dugogodišnje veze našao utehu u seriji “Prijatelji”. Ovo je bio početak njegovog zaljubljivanja u život šesterca sa Menhetna, ali i početak njegovog emotivnog izlečenja. “Ovih šestoro ljudi posvetilo je deset godina kako bi nam pokazali kako se voli”, izjavio je Xin. Serija ga je motivisala da promeni poglede na ljubav, model u emotivnim relacijama našao je na primeru Čendlera i Monike (Metju Peri i Kortni Koks). Oponašanje njihove veze sa novom partnerkom rezultiralo je emotivnim ispunjenjem i stupanjem u brak. Ovde se nije zaustavila identifikacija sa društvom iz Central Perka. Naime, on je u svojoj opsesiji “Prijateljima” video dobru biznis ideju, te je otvorio kafić u Pekingu istog imena i enterijera sa ciljem da se u njemu okupljaju fanovi koji bi mogli da neprekidno gledaju sve epizode i sezone ove kultne serije, jer kako kaže, televizijski programi njihovih nacionalnih medija ne emituju takve sadržaje. Kao vlasnik i zaposleni u kafiću, Du Xin je rešio da svakoga dana uđe u ulogu Gantera, takođe junaka serije i zaposlenog u Central Perku. Njegovom sinu dao je ime Džoi i naučio ga čuvenu repliku “How you doin?”

Stan u kome živi preuredio je tako da neodoljivo podseća na onaj u kom su živeli Džoi i Čendler (Met Leblank i Metju Peri). “Prijatelji su mi promenili život”, kazao je Xin i dodao da nastoji da druge ljude motiviše da gledaju ovu seriju i da se menjaju na bolje, na sličan način kao što to čine religije. “Ja živim ovaj san i ne želim da on ikada prestane”, dodao je junak ove priče. Čitav portal djurdjevak.com koncipiran je na ideji traganja za srećom, kao začinom koji svakom životu daje boju i ukus, čineći ga punijim, šarenijim i u krajnjoj liniji podnošljivijim. Kako alhemičarski sastojak ili recept ne postoji vidimo da je sreća šarenolika i da se “koliko ljudi – toliko ćudi” može preinačiti na “koliko ljudi – toliko koncepata sreće”. Da li je ovakav vid sreće prihvatljiv pitali smo našeg stalnog savetntika Sunčicu Jovanović, psihologa i psihoterapeuta. Ljudskoj psihi je neophodan model za identifikaciju kako bi se razvijala. Modele možemo pronaći u svemu i sa njima se poistovetiti. Kada su slučajevi kao ovaj primer identifikacije sa serijom “Prijatelji” u pitanju moguće je da neko organizuje tako svoj život i da živi srećno ukoliko je to adaptivno u odnosu na okruženje u kom se nalazi, a danas je upravo to moguće. Osoba iz primera je pretvorila svoje očaranje serijom u biznis (drži kafić po ugledu na onaj iz serije), njegovi najbliži to podržavaju, on je kroz seriju dobio i model kako se voli živitni partner, kako svoji prijatelji i iz ovako kratkog priloga to ne mora da mu pravi problem dalje u životu. Da li je to dugog daha, saznaćemo tek nakon nekoliko godina ili decenija, a večito pitanje granice između patologije i normalnosti rešavaju samo obim individualne patnje (koliko osoba sama pati zbig toga ili njeno okruženje, koliko je sputavana i sputavano) i odgovor okruženja na to.

foto: the nanyan observer, izvor: Youtube/ID/Directed and Produced by Jordan Stokes

Ostavite prvi komentar na ovaj članak