Žuta štampa univerzalno je prihvaćena kovanica za novinski sadržaj koji podleže najnižim ukusima, koji ne sadrži informacionu i obrazovnu komponentu, već joj je jedini cilj da zabavi, sablazni i ponizi, kako one o kojima je reč, tako i čitaoca kao potrošača i konzumenta sadržaja. Oslobođeno je pismenosti, etike i estetike. Nameće se pitanje iz kog razloga je žuta boja dobila konotaciju negativnog u novinarstvu, pa se može čuti da su neukusna pitanja – “žuta pitanja” novinara.
“Žuto novinarstvo” crtani film o Špansko-Američkom ratu iz 1898, Independence Seaport Museum. Izdavači novina Joseph Pulitzer i William Randolph Hearst su obojica obučeni u skladu sa Žutim dečakom karakterom iz stripa tog vremena, i konkurentno tvrde vlasništvo nad ratom. (izvor: sr.wikipedia.org)
Nekada je Džozef Pulicer posedovao list “Njujork vorld”, u tom nedeljniku je postojao stip autora Ričarda Autkolta. Jedan od junaka tog stripa bio je žute boje. Godine 1895. u Njujorku se pojavio novinar Vilijam Randolf Herst koji je želeo da stvori list koji bi po sadržaju parirao “Njujork vorldu”. Kupio je najsavremeniju opremu i uz veću platu namamio novinare Pulicerovog lista, među kojima se našao i autor stripa Autkolt. Sa Autkoltom novi časopis dobio je strip o žutom dečaku, a “Njujork vorld” je dobio drugog ilustratora koji je nastavio priču o žutom dečaku. Nadmetanje između ova dva lista sa banalnim pričama iz stripa bio je sinonim za jeftin sadržaj, pa je urednik “Njujork presa” Ervin Vordmen skovao naziv “žuti dečak štampa” (Yellow Kid journalism), a onda skraćeno samo žuta štampa. Tim činom Herst je svrstan u začetnike tabloidnog novinarstva odnosno senzacionalizma. Ovaj dečak je mogao biti bilo koje boje, da tadašnja štampa u “Njujork vorldu” nije, osim regularne boje za štampu, imala još jedino žutu boju.
Foto: io9.gizmodo.com, wikipedia.org
Izvor: wikipwdia.org, Politikin zabavnik
