Uroš Spasojević: “Današnje vreme jedino umetnost može začiniti”

Uroš Spasojević jedan je među retkima koji se danas mogu pohvaliti da žive svoj san. Kaže da se muzikom bavi iz sebičnih razloga, kako bi zadovoljio sopstvenu želju za stvaralaštvom. Uroš ne pravi kompromise kada je reč o muzici koju stvara, ne podilazi ukusima publike i svira iz srca. Ovaj iskreni odnos prepoznala je publika i stručna javnost širom sveta. Iza sebe ima četiri muzička džez fjužn (jazz fusion) albuma, najviše ocene recenzenata i publiku od Japana do Amerike. Sve ovo su i više nego dovoljni razlozi da Uroš bude jedan je od ovogodišnjih učesnika Mountain music festivala na Divčibarama.

Muzikom je počeo da se bavi u osnovnoj školi kada je svirao violinu. Nakon završene niže muzičke škole, zamenio ju je bas gitarom. Bavljenje muzikom nikada nije smatrao poslom, jer za njega ona i dalje predstavlja beg od svakodnevice i užitak. Sopstveni muzički projekat “Uroš Spasojević Project” neskriveno naziva ličnim izražavanjem, te ga kritike i mišljenja ne remete da nastavi putem kojim je krenuo. Najteže bi mi bilo da razočaram sebe. Dugo se bavim sviranjem i vrlo detaljno pratim muziku drugih izvođača, te zato smatram da imam dovoljno znanja i iskustva da procenim da li je nešto dovoljno dobro”, kaže Uroš.

Četiri izdata albuma “Uroš Spasojević Project”

Dugogodišnje sviranje u Soul Touch bendu za njega je u srednjoškolskim danima bilo zabava. Sve veća popularnost koju je taj bend sticao među valjevskom omladinom obezbeđivalo je Urošu džeparac u studentskim danima. Nekada isključivo gimnazijski bend, počeo je da osvaja i beogradsku publiku. Soul Touch bend nastupa i danas svirajući obrade poznatih numera.

Kako je nastao bend u kome sviraš duže od decenije?

UROŠ:  Bend smo pre petnaest godina napravili Ivan Milovanović i ja, kasnije su se priključili ostali članovi, neki su se menjali. Na početku je to bila želja za muzičkim druženjem. Na početku smo svirali pop-rok muziku, kasnije smo to proširili na neku drugu muziku koja je bila popularna u to vreme kao na primer – elektronska muzika. Uglavnom smo se bazirali na ono što drugi bendovi ne sviraju. Kako smo počeli da napredujemo, shvatili smo da je razlog toga to što se razlikujemo u moru bendova koji sviraju identičnu vrstu muzike. Taj alternativni način razmišljanja sam preneo i na sopstveni projekat. Počeo sam da razmišljam o tome kako da bas gitaru koristim u alternativnom smislu. Drugačije izražavanje u muzičkom smislu koje bi bilo avangardnije od većine. Ideološki pristup koji sam kao autor preuzeo.

Bend Soul Touch je svojevremeno imao i edukativnu funkciju u muzičkom smislu. U vreme nastanka benda, internet nije imao popularnost koju ima danas, pa ste vi kreirali muzički ukus mladih u Valjevu. Kako gledaš na taj fenomen?

UROŠ: Sa ove tačke gledišta se slažem, iako nikada ni moji drugovi, ni ja nismo imali pristup bavljenja muzikom kako bi edukovali, samo smo želeli da se zabavimo. Nas je pratio istraživački duh da muzički idemo tamo gde drugi nisu išli, te smo sa živim instrumentima svirali numere izvođača elektronske muzike.

Tokom studija mogli ste da kroz bavljenje muzikom popunjavate studentski džeparac. Kako je Soul Touch osvajao prestonicu?

UROŠ: Muzika nam je bila način druženja. Mi smo svi više voleli da sviramo, nego da izlazimo na mesta kako bi slušali druge kako sviraju. Svirke su u tom periodu imale veliki značaj za nas, ispunjavale su i sociološku i ekonomsku funkciju.

Svirao si obrade drugih izvođača, koliko dugo je u tebi sazrevala želja da uradiš nešto samostalno i da stvoriš muziku po svojoj meri?

UROŠ: Godinama u nazad su se skupljale kompozicije koje nisam imao ni hrabrosti da obelodanim. Smatrao sam da to što sam stvorio nije dovoljno dobro. Međutim, želja za snimanjem i prezentovanjem rasla je zajedno sa ličnim sazrevanjem. Poželeo sam da odem u studio kod mog prijatelja Vladimira Ružičića Kebca i da ideju sprovedemo u delo sa više instrumenata. Kada je počela realizacija moje zamisli shvatio sam da to može biti dovoljno kvalitetno. Posle prve pesme, nastale su i druge, što je rezultiralo albumom. Sada, tri godine posle zamaha i prve pesme, došli smo do četiri albuma.

“Najvažnije mi je da ne razočaram sebe, malo mi manje bitno šta će drugi da misle. Umetnost gledam kao dar i smatram da je kreativnost jedino uzvišeno što čovek poseduje i što stvaranjem može pokloniti čovečanstvu. Umetnost je najkvalitetniji začin današnjice koju sve više obuzima materijalistički stil života”, navodi Spasojević.

Talenat tretiraš kao daroviti deo ličnosti koji bi trebalo da iskoristiš kako bi ostavio traga za sobom. Naša sredina sklona je potcenjivanju razvijanja talenata. Susrećeš li se sa komentarima: “odrasti, imaš svoj posao, zašto se zanosiš”?

UROŠ: Imajući u vidu da preko sedam godina radim u svojoj profesiji i tako zarađujem, takvih komentara nema. Svakako, bilo bi takvih kritika da ne uspevam da zaradim dovoljno. 

Brojni muzičari nemaju mogućnost da sviraju muziku koju privatno vole pošto je komercijalna muzika nešto što im donosi prihod. Da li si ti u tom smislu rasterećeniji jer na muziku ne gledaš kao na sredstvo zarade?

UROŠ: Za mene je muzika nagrada, jer ne moram da pravim kompromise u ekonomskom smislu. Samim tim što mi zarada nije cilj, oslobođen sam svih stega materijalizma. Onaj ko je oslobođen pritiska za zaradom može najviše da stvori. Nerealno je očekivati da u zemlji u kojoj vlada siromaštvo nastaje velika umetnost. Mišljenja sam da nismo umetnička nacija, već sportska jer imamo jači nagon za preživljavanjem, nego za stvaranjem.

“Moja muzika nema veze sa klasičnim džezom, to je miks različitih stilova i raznih uticaja iz svih sfera i vrsta muzike. Svoju muziku bih objasnio kao neku vrstu levka kroz koji prolaze sve vrste uticaja kako životnih, emocionalnih tako i muzičkih – ono što se slije kroz levak jeste lična muzika”, objašnjava on.

Ostvario si veliki uspeh sa autorskim radom. S obzirom na to da lokalnu publiku i stručnu javnost bije glas da su inertni u pohvalama sugrađana, jesi li se nadao pohvalama i aplauzima u rodnom kraju i na šta si naišao?

UROŠ: Nisam se nadao i nisam očekivao reakciju. Cilj mi nije bio da fasciniram druge, već da zadovoljim sopstvene umetničke porive. Drugi i treći album naišli su na odlične kritike u zemlji i svetu o kojima nisam mogao ni da sanjam. Još kao dečak sam maštao da se moja muzika nađe negde na mapi svetske džez fjužn muzike, što mi je drugi album pružio. Za naše stvaraoce je karakteristično da će lakše uspeti u inostranstvu nego pred domaćom publikom. Naišao sam na dobre kritike i odobravanja domaće i strane džez publike. Ove godine sam izdao i četvrti album koji je konceptualni album, za mene je bio eksperiment i sa zvukovima i sa instrumentom. Svaki ton na albumu proizveden je na bas gitari.

Nastupao si sa bendom, sada nastupaš kao izvođač autorske muzike. Kakva je razlika u komunikaciji sa publikom?

UROŠ: Trebalo bi da su veća očekivanja u nastupima sa autorskom muzikom. Možda će zvučati sebično, ali ja nemam neki poseban kontakt sa publikom na mojim nastupima zato što sviram vrlo ličnu muziku, koja je ambijentalna. Trudim se da pri izvođenju iznesem ono što nosim kao umetnik u sebi. Rekao bih da se ta muzika bazira na vrlo ličnoj ekspresiji autora.

Postoji li dovoljno prostora gde bi prezentovao muziku koju stvaraš?

UROŠ: Najviše volim kreativni proces u studiju. Između ostalog, zbog prirode svog posla ne bih imao ni vremena da se mnogo bavim nastupima. Izvođenje živog sviranja moje muzike kasnilo je tri godine, jer je neophodno prilagoditi muziku živom nastupu. Cilj moje muzike nije da imam tezgu koju bi pratilo tapšanje slušalaca. Da bih ostvario koncept koji sam zamislio, čekao sam dosta autorskih kompozicija pomoću kojih bi konceptualnost sa albuma preneo na živi nastup. Iskreno, muziku sviram iz vrlo sebičnih razloga.

“Nikada nisam želeo da svoj autorski rad mešam sa komercijalnom muzikom. Pravila su jasna, ako ne podilaziš masovnom ukusu nećeš moći da ostvariš profit, to je razlog zašto je umetnicima sve teže i teže da se bave autorskim radom”, ističe umetnik.

Našao si se na listama najpriznatijih umetnika u muzici koju sviraš. Tvoji albumi su prikupili brojne pozitivne ocene, našao si se na listama cenjenih albuma, kako je došlo do toga?

UROŠ: Ja sam pre svega zaljubljenik u džez i upravo je to razlog što sam tačno znao kome mogu da se obratim u okviru te vrste muzike, bilo da su u pitanju izdavačke kuće, kritičari ili sajtovi. Drugi album sam poslao izdavačkoj kući Abstract logix, koja je svetski gigant za tu vrstu muzike, kod njihovih recenzenata koje sam našao na njihovom sajtu i pokušao sam da uspostavim saradnju. Posle mesec dana su se javili i rekli su da su zainteresovani da rade recenziju i reklamu. Na moje veliko iznenađenje dobio sam premium reklamu na četiri meseca, a moje ime se našlo pored imena muzičara svetskog kalibra. Saradnja sa ovom kućom se nastavila i na mom trećem albumu, gde sam direktno sarađivao sa mojim uzorima. Album “Story on bass” dobio je ocenu od 4 i po zvezdice, od mogućih pet. Tako sam izašao iz anonimnosti.

 “Moj treći album Third view našao se u top petnaest izdanja u 2016. godini po izboru osnivača i direktora njujorške izdavačke kuće MoonJune, između ostalih našao se u društvu poslednjeg albuma Dejvida Bouvija”, kaže Uroš.

Gde se najviše prodaju tvoji albumi?

UROŠ: Najviše se prodaju u Americi, jer Abstract logix radi promociju. Oni i dalje reklamiraju moj treći album, verovatno im se sviđa, ne vidim drugi razlog. Jako sam ponosan i zahvalan na takvoj podršci. Osim u SAD, albumi se slušaju u Španiji, Italiji i na našim prostorima. Uz pomoć digitalne distribucije prodavali su se od Japana do Amerike.

Bićeš jedan od učesnika Mountain music festivala. Šta očekuješ od festivala na Divčibarama?

UROŠ: Bio sam prijatno iznenađen pozivom za učešće na MMF-u. Bila mi je izuzetno interesantna sama pomisao da ću nastupati u prirodi. Odlično se uklapa muzika koju ja izvodim sa prostorom na otvorenom, okružen šumom, uz to mi se dopao ekološki koncept i poruka festivala.

Ko će se 19. avgusta od tvojih saradnika naći pored tebe na sceni Mountain music festivala?

UROŠ: Nena Jelača – vokal, Dušan Janković – klavir, dok će za bubnjevima na festivalu biti Ivan Milovanović. Na sceni je najvažnija muzička komunikacija i hemija između izvođača, što mislim da ćemo pružiti publici na festivalu.

Foto: Facebook stranica

Ostavite prvi komentar na ovaj članak