Ubi me prejaka reč

Većina nezadovoljstava u međusobnoj komunikaciji zasniva se na nerazjašnjenim situacijama, nedefinisanim emocijama povodom nekog događaja, neizrečenim stavovima i nejasnim pravilima komunikacije.

Prijatelj vam traži novčanu pomoć, ukoliko mu date ostajete bez ičega, u prodavnicu vam je ušla stalna mušterija, a vaše radno vreme je prošlo, klijent vas je nazvao glupačom zbog greške, iako radite pod migrenom, rođak vam poklanja dotrajalu komodu koja vam ne treba, u vezi ste sa predivnom osobom, a već dugo ne osećate ništa prema njoj, poznanik vam je rekao da ste debeli, a ne zna da se godinama borite sa poremećajem rada štitne žlezde… Nedopustivo vam je da najboljem prijatelju ne priskočite u pomoć, nekorektno je da stalnu mušteriju odbijete jer je radno vreme prošlo, trpite uvredu klijenta iako se ne osećate dobro, rođak smatra da je njegova stara komoda savršena za vaš stan, kako da ga odbijete i razočarate, povredićete svog predivnog dugogodišnjeg partera ako ga ostavite, ali već dugo ne osećate ništa prema njemu i tako dalje. Bezbroj je situacija u kojima se svakodnevno ne snalazimo, ćutimo, trpimo sve u strahu da bi iskazivanje sopstvenog mišljenja i osećanja nekoga povredilo. U trenucima samoće domaštavate šta biste kome odgovorili na zadate udarce i samo čekate da ih opet sretnete jer “će vas zapamtiti”. Ipak, ni neko ko se prema vama poneo loše nije automatski “ružan, prljav i zao” već je osoba sa slabostima i nedostacima u komunikaciji. Čak ni to što se poneo loše prema vama, što ne razume vaše potrebe i osećanja ili ima neosnovana očekivanja od vas ne znači da je vredan prezira. Naše emocije nas teraju da na povređenost reagujemo besom, da se grubošću osvetimo kako bi vratili milo za drago.

Za razliku od “fajtera” koji se agresijom bore za svoje interese, postoje i oni sa blažom naravi čije će reakcije biti submisivne, odnosno tretiraće sebe kao neravnopravne u datoj situaciji. Za razliku od “fajtera” koji će iz rasprave izaći posvađani i besni, drugi će se staviti u podređen položaj i grcati u sopstvenom bolu. Rešenje je uvek negde na sredini, tako da je, prema stručnjacima, najbolje koristiti tehniku asertivnosti – odnosno samopotvrđivanja. Asertivnost se koristi na klizavom terenu, kada se potegnu osetljive teme i kada bi moglo doći do konflikta. Ono podrazumeva iskazivanje ličnog stava na jasan, nedvosnislen način, ali uz uvažavanje i onoga sa kime razgovaramo.

Desiće se, na primer, da se nađete u društvu gde svi negativno komentarišu osobu koju vi poznajete dosta dobro. Društveno prihvatljivo ponašanje nalaže da se složite sa okruženjem i da klimate glavom iako mislite drugačije, dok bi asertivno bilo da iznesete mišljenje na osnovu vašeg iskustva (reći da je ta osoba sasvim korektna prema vama i da imate drugačije mišljenje potkrepljno ličnim iskustvom).

Ukoliko se pridržavate asertivnog ponašanja, hodaćete po žici, ali sa dobrom ravnotežom. Važnost ovog načina komunikacije jeste u zastupanju svojih prava (punački ste jer vam je zdravlje narušeno ili prosto vi volite svoje telo i u takvom izdanju, imate neobičnu boju kose jer baš ona oslikava vaš karakter, novac trošite na putovanja, a nemate rešeno stambeno pitanje, jer takav stil života vas ispunjava). Svako od nas ima prava da živi sopstveni život baš onako kako želi i ima prava da se njegove odluke ne slažu sa mišljenjima većine, ali isto tako uvažava pravo drugoga da misli suprotno od njega. Lična sloboda završava se tamo gde počinje sloboda onog drugog, zato treba biti pažljiv i ne preći granicu dozvoljenog, odnosno ne treba izgubiti meru na terenu emocija i osećaja lične ugroženosti.

Kakva je korist od asertivnog ponašanja, pitate se:

  1. Postajemo zadovoljni sobom, uspevamo da kažemo ono što hoćemo i imamo kontrolu nad svojim ponašanjem,
  2. Postajemo sigurniji u sebe,
  3. Gradimo iskreniji odnos sa ljudima oko sebe. Oni koji ne uvažavaju to da imate svoj stav i ne zaslužuju vašu pažnju i društvo (odvojiti žito od kukolja),
  4. Veća je šansa da lakše i brže realizujemo život na način kakav priželjkujemo.

Prateći deo ovog metoda jeste adekvatna neverbalna komunikacija, odnosno da primeren odgovor na neprijatnost ne bude propraćen povišenim tonom ili prevrtanjem očima.

Ne treba imati prevelika očekivanja od ovakvog vida zastupanja ličnih interesa jer asertivnost svakako nije magični štapić pomoću koga više nećemo imati neprijatelje i uz pomoć koga će nas svi savršeno razumeti. Asertivno ponašanje će ublažiti našu potrebu da agresivno zastupamo lična uverenja i izbore, dok će povučenijima biti vetar u leđa da stanu iza svojih stavova i da ne gutaju bes i ljutnju zbog svega što prećutkuju drugima.

foto: Reader’s Digest , Istock, izvor: “2+2=4″Psihološki vodič za svaki dan, autora Dr Milan Milić

Ostavite prvi komentar na ovaj članak