Tanja Bakrač – rešavanje problema gojaznosti

Gojaznost je postala najrasprostranjenija bolest savremenog doba. Uzrok je nastanka brojnih drugih zdravstvenih tegoba. Rešavanje ovog problema, obično ostavljamo kampanjski pred samo leto, kada tražimo instant rešenje za skidanje suvišnih i dugo taloženih kilograma. Jedna od zabluda jeste da se brzinskim dijetama, koje uključuju izgladnjivanje, mogu izgubiti masne naslage. Pomoć u rešavanju zabluda pružila nam je Tanja Bakrač, specijalista nutricionista – dijetetičar savetovališta “Kapilar”.

– Zašto je u našoj svesti gojaznost samo letnji problem?

Leti se najdirektnije suočavamo sa sobom i drugima, kada je spoljni izled u pitanju. Tada želimo najlepšu sliku i najbolji dojam.

– Često nas savetuju da ishranu regulišemo novim metodama koji daju čarobne rezultate. Hrono ishrana je doživela ekspanziju u poslednje vreme. Sa druge strane, u medijima se promovišu blenderi za smutije. Kom carstvu se prikloniti?

Svako od nas je unikatan. Kada je u pitanju genetika, zdravstveno stanje, afiniteti i intolerancije prema pojedinim namirnicama i prema tome, ishrana mora biti individualno prilagođena.

– Postoje i oni koji izbegavaju testo i slatkiše, ali rezultat ipak izostaje. U čemu greše?

Izbegavanje testa od belog brašna i slatkiša je dobar izbor zbog brojnih zdravstvenih dobrobiti. Ali, ukoliko se prave druge greške, kao što je neuobročenost, prejedanje, konzumacija industrijskih grickalica, alkohola i drugo, ne može se napredovati u postizanju dobrog zdravlja i idealne telesne mase.

– Nekada su nas učili: “Doručkuj sam, ručaj sa prijateljem, a večeru daj neprijatelju“, danas nas uče da ne preskačemo obroke, jedemo na tri sata, neki na pet sati. Hajde da razjasnimo koji je magičan broj sati i obroka?

Važnost doručka je neprocenjiva i on se ne sme izostavljati. Idealno bi bilo konzumirati ga što ranije, najkasnije do 10 h. Doručak nam daje potrebnu energiju za početak dana i stavlja pod kontrolu osećaj sitosti i gladi. Ukoliko lepo doručkujemo, manje su šanse da obilnije jedemo u poslepodnevnim satima. Predlažu se tokom dana 3 glavna obroka i 2 užine.

– Da li ugljeni hidrati još uvek imaju status velikog zla ili se nešto promenilo?

Ugljeni hidrati u energetskoj strukturi dnevnog obroka treba da su prisutni 55-60 %. Pri tom se misli na složene ugljene hidrate poreklom iz žitarica i povrća i na proste ugljene hidrate poreklom iz voća, a ne iz šećernih koncentrata (kolači, torte, čokoladice i tako dalje).

foto: StyleCraze

– Pojedinci regulišu telesnu težinu pomoću pravila kombinacije hrane (koja hrana se slaže sa kojom), može li se samo na tome zasnivati zdrava ishrana?

Pravilna kombinacija namirnica je izuzetno važna za pravilan metabolizam i zdravlje. Svakako se na to mora obratiti pažnja. Pored pravilne kombinacije, jednako je važan i sam izbor namirnica.

– Koliko je važna naša krvna grupa, odnosno specifičnosti našeg organizma u pravljenju idealnog programa ishrane?

Svaka krvna grupa ima svoje specifičnosti u ishrani, tako da nam taj podatak u grubo određuje izbor namirnica. Za nešto precizniji izbor rade se analize intolerancije prema namirnicama.

– U savetima se uglavnom možemo susresti sa podatkom da voće usporava proces varenja i da ga treba jesti u razmaku od dva sata sa drugim obrocima. Da li je i u kojim slučajevima dozvoljeno mešati voće sa hranom iz drugih grupa?

Voće je namirnica bogata vitaminima, mineralima, biljnim vlaknima i prostim šećerima. Ne usporava metabolizam, nego ga naprotiv stimuliše. Treba ga umereno jesti zbog prisustva šećera, a izostavljati neposredno posle obroka bogatog proteinima, jer bi u tom slučaju došlo do truljenja proteina i fermentacije šećera. Taj razmak između protinskog obroka i voćne užine treba da bude između 2 i 3 sata.

– Sa svih strana nas bombarduju fotografijama zgodnih tela (reklame, bilbordi, filmovi, medijske ličnosti), sa savršenim proporcijama. Da li između zdravog i zgodnog tela stoji znak jednakosti?

Sve zavisi od “očiju” posmatrača. Telo fitnes instruktora je zdravo i lepo, dok se za neke izgladnele manekenke to ne bi moglo reći.

– Koliko je zgodno telo individualna kategorija?

Kvalitetna ishrana i prilagođeno vežbanje je način kako svoje telo da dovedemo do savršenstva. Nešto što nas prirodno predisponira, u dužini ekstremiteta na primer, ne možemo promeniti, pa smo u tom smislu posebni.

– Mnogi se odlučuju da započnu post kako bi smršali. Kako post utiče na naše telo i zdravlje?

Sprovođenje posta nije način da se smrša, ukoliko se ne ograniče namirnice bogate energijom (hleb, jezgrasto i suvo voće, semenke, ulja). Post može blagotvorno uticati na korekciju masti u krvi, oporavak jetre, kontrolu krvnog pritiska.

– U koji deo dana smestiti trening?

Najbolji su efekti ujutro, ali svaki trening je dobar. Kasno uveče treba izbegavati bavljenje sportom, jer može negativno uticati na san.

– Treba li jesti pre ili posle treninga?

Dva sata posle jela se može otići na trening i tada ćemo imati dovoljno snage da ga sprovedemo, a želudac neće biti pun da nas u tome ometa. Posle treninga jako je važna rehidratacija, a obrok treba da je laganiji na bazi ugljenih hidrata. Ukoliko postoji cilj da se smrša, obrok neposredno posle treninga treba odložiti.

U Savetovalištu za ishranu “Kapilar”, zainteresovani mogu dobiti stručnu pomoć i podršku u dostizanju rezultata. Stručnjaci ovog savetovališta mogu pružiti pomoć u suzbijanju gojaznosti, sprečavanju nastanka poremećaja u ishrani, smanjenju rizika od nastanka bolesti, kao i u unapređenju nutritivnih navika. Osim toga, edukuju roditelje i decu o pravilima porodične ishrane i vrše dijetoterapiju.

foto: www.wellnessalbertamag.com, StyleCraze

Ostavite prvi komentar na ovaj članak