Štikla – dobar sluga, loš gospodar

Nedavno je veliki svetski događaj protekao u znaku dres koda gde su sve zvanice crvenim tepihom šetale u patikama, verovatno reklamirajući brendove koje nose. Tako su se divne haljine u najfenomenalnijim bojama, od satena, čipke i fine svile lelujale i presijavale pod svetlima reflektora i bliceva aparata, a čitavu sliku kvarile nabudžene sportske patike. Nepristojno! Taj spoj nespojivog pokazao je koliko patici tu nije mesto ma koliko love da je nagurala u džep organizatorima skupa.

Šta je to u čarobnoj mučiteljki štikli da svaku kombinaciju učini tako dopadljivom, a ženski hod senzualnijim?

Image result for high heels accidents gif

Dok pokušavam da kreiram priču o štikli u glavi mi se vrzma neka potencijalna filmska scena gde se u polutami gromoglasno smeje neko ispijeno lice ženomrsca dok pokušava da izmisli nove načine mučenja. Pada mu na pamet da maltretira žene da hodaju na šiljcima. Dovitljive žene se kao mačke izvijaju i to mučenje pretvaraju u zavodljivi ples, a savladavajući bol u petama postaju boginje hoda i zanosa. Upravo ovo iživljavanje nekog mizogina zamišljam kao nastavak štikli i odbijam da verujem da je iko ikada imao plemenitu nameru kada ih je stvarao, ali… Guglajući ovu temu nalazim podatak da su prve forme visoke pete nosili muškarci, odnosno egipatski robovi (ima nešto u tom mučenju), kasnije se visoka peta sreće kod Eshila i to na glumcima koji izvode grčku tragediju (dakle, opet tragedija). Štikle su onda nalazile mesto i među nešto bogatijim svetom, a njihova ekpanzija ne prestaje ni danas. Beleži se, recimo, da su cipele postale bogatije za platformu u Veneciji u vreme renesanse. Ipak, iako preteče potpetice sa današnjom štiklom imaju zajedničku samo formu, najveći pomak u njihovoj istoriji napravio je Leonardo da Vinči koji je konstrukcijom ove cipele učinio malo udobnijim i lakšim za nošenje. Štikla je “širila” svoj uticaj, pa je postala obavezna i u jahanju, kako bi se noga lakše učvrstila u stremenu – “jahaća peta”. Verovatno zbog njene upotrebljivosti u jahanju, štiklu prihvataju muškarci. Tokom petnaestog i šesnaestog veka kuckale su štiklice po francuskim dvorovima, a ovaj zvuk nije mogao odgonetnuti da li hodnikom ide muškarac ili žena, jer su ih oba pola jednako nosila. Poznate su cipele Luja XIV koji se zbog jako niskog rasta nije odvajao od štiklica, a one su zbog kraljevskog života postajale sve kitnjastije, stilizovanije i ukrašenije. Ovaj trend širio se i na druge evropske dvorove i u 17. veku postaju pravi simbol prestiža (važilo je: visoka štikla – visoki status u društvu). Duga istorija štikle ispisivala je sigurno i veliki broj žrtava njenih korisnika, bilo je tu čukljeva, kurijih očiju i drugih bolnih tragova, jer je tek u 19. veku napravljena leva i desna cipela, sve do 1850. godine nosile su se identične cipele na obe noge. Salonke, visoke pete, klasične, za izlaske, sa debelom štiklom, za posao, za svečane prilike, za crvene tepihe, sa slaganom štiklom, jednobojne, sa platformom, sa trakama, sa tankom štiklom, sa šnalom, sa kaišima, za špartanje po gradu, stabilne, za svaku priliku, za stajanje, za skidanje ispod stola, lakovane, satenske, kožne, čizme, sandale… sve ove vrste nastale su u devetnaestom veku.

foto: Belfast Telegraph

Jedna od najpoznatijih štikli sa potpisom Christian Louboutin jesu crne salonke sa crvenim đonom. Ovaj danas rasprostranjeni model ima mračnu prošlost, a nastao u francuskoj prestonici. Dizajner je za inspiraciju imao mračne sokake Pariza gde su se u sitne sate skupljale “prodavačice ljubavi”. Kako je malo ko uspeo da iz tih sokaka izađe živ, pločnicima je teklo mnogo sveže krvi po kojoj su ćapkale štikle noćnih radnica. Njihove cipele su pri dnu uvek bile crvene što je bila ideja za nastanak najprodavanijeg modela salonske štikle.

O njenom uticaju na naše zdravlje mogli bi najviše da kažu zaposleni sa odeljenja urgentne medicine. Dok njih ne budemo pitali, možemo samo da navedemo šta su o tome govorili teoretičari. Mišljenja su podeljena, protivnici štikli spočitavaju joj to što ceo teret tela pada na prste i na hrskavicu. Neki ortopedi i neurohirurzi štiklu ne preporučuju za dugo hodanje i stajanje jer dovodi do jakog pritiska i krivljenja prstiju, kao i nabijanje prstiju u špic zatvorenih salonki. Neki naučnici su stali u odbranu štikli navodeći da njeno nošenje dovodi do smanjenja rizika od artritisa. Oni dodaju da ravna obuća sa sobom nosi bolove u leđima, kolenima, nepravilan hod i mnoge druge negativne efekte.

Foto:
Belfast Telegraph ,
hollywoodreporter.com

Ostavite prvi komentar na ovaj članak