Šta u kafi piše?

Nemam preterano velike uslove kada biram mesto na kom ću popiti kafu, jedini uslov jeste da prave tursku kafu. Drugi uslov jeste da me konobar ne ispravlja sa upadom: “Mislite domaću kafu?” Rasprava se brzo završi sa onim: “Ti si prvi počeo!” U toj selekciji uglavnom prvi otpadaju oni fensi kafići koji u ponudi imaju samo espreso aparate, drugi uslov sa konobarima je već dosta složeniji.

Dobro je poznato da su nam kafu sa Istoka uvalili Turci, a onda su prešli na lagane čajiće, dok nas bole želuci, rastu čirevi i žute zubi. Tu odgovornost moraju snositi bar u nazivu kafe. Ako neko primeti moj beo ten i uz to doda da mi žućkasti žubi više dolaze do izražaja, odmah ću odgovoriti: “Ej, to mi je sve od Turaka”.

Ako bolje pogledate, izbor kafe mnogo govori o čoveku, čak više od cipela i frizure.

Teške turske kafe ranije su se pile u malecnim šoljicama, uz koje po pravilu idu fildžani. Pošto se sadržaj iz kafene šoljice brzo ispije, fildžan služi da se neprekidno kafa doliva u šoljicu. Red kafe, red abrova (turska reč, takođe). Ovakvo pijenje kafe zahteva i vreme i društvo i teme. Nije tek tako lako sesti sa nekim i popiti kafu, veliki su izbori u pitanju. Ovakvo pijenje kafe uz dolivanje iz fildžana, nije se dugo zadržao u našem narodu. Na red su došle “oženjene kafe”, odnosno posrbljene kafe.

Kada je kafa u bračnoj zajednici uz sebe obavezno ima čašicu rakije. Običaj je da se pre takve kafe pojede ratluk (turska zaostavština, takođe). Kažu da šećer iz ratluka sakupi u sebe sve bakterije koje se noću skupe u ustima, onda se nategne rakija da ih tako skupljene u šećeru sve očisti i protera, a onda se na miru pije kafa. Ovakvo pijenje kafe zahteva poseban obred, a i društvo, kod starih Srba i kršćenje pre natezanja rakije, a nekad i zdravicu. Ratluci su uglavnom otpali, čuvaju ih stare kafane na železničkim i autobuskim stanicama. U koketiranju sa svetom zamenili su ih slatkiši, kolačići, kiflice, negde čak i suve šljive u čokoladi. Služe se uz veliku čašu vode, da bi nadoknadili tečnost koju kafa izbacuje. Sa Zapada su (u paketu sa kapitalizmom) počele da nam stižu instant kafe, sa mlevenim jezgrom, a ne celim zrnom. Počeli smo po nekada da pijemo nes kafu, ali tek pošto popijemo “pravu” kafu. Uz Nes nam je stigla i sve češća navika da i tursku kafu pijemo iz velikih šolja, nekada i čaša!? A za to nam je opet potrebno vreme. Oni koji se bave naukom, pisanjem i stalnim elektrošokovima koncentracije znaju šta ta velika šolja jake kafe znači, posebno u večernjim satima, ali zna i želudac. Kafa se nosi kroz kuću kao sveća kad nestane struje. Uz tu jednu šolju se čitaju novine, pegla, gledaju vesti, kuva ručak i sve drugo. Oni koji piju espreso nemaju taj luksuz da odgađaju stvari i da lenjstvuju sa izgovorom: “Čekaj da popijem kafu”. Večite udavače ili one koje svakog dana, evo već deceniju, planiraju da se razvedu, spas traže u dnu šolje i talogu kafe. Onda tu zamišljaju imaginarne udvarače, prinčeve na “evo vidiš tu” konju, obrise nekih slova “evo lepo se vidi” da liče na Z ili S, uz to uvek put i brdo.

Espreso ipak morate piti van kuće, pićete ga stojeći, dok odgovarate na hitne telefonske pozive i klimate glavom poslovnim partnerima. Često ga pijete sami, jer koga da cimate za pet minuta koliko se espreso pije. Za ovaj napitak ne morate ni da sednete. I kako biste o bilo čemu pričali dok svu koncentraciju ulažete u to da vam se ta mala šoljica ne prevrne iz ruke i isfleka novu košulju. Neverovatno malecna ručka dodatno stvara osećaj nelagodnosti, želje za tanjim prstima ili bar dužim noktima. Espreso ne nadahnjuje, ne naparava vam čelo dok kucate, on vam brzo i kratkoročno daje injekciju da efikasno uradite posao, potpišete ugovor ili bilo šta tako dosadno. Ostavlja vam brkove i testira manire. Kada uzmete kafu, svi će vas krajičkom oka posmatrati,  hoćete li olizati kašičicu ili ćete je dostojanstveno spustiti da se cedi i uprlja tanjirić, ručku i prste kojim ih pažljivo hvatate.

Tu je i šećer i mleko koji dodatno nijansiraju vašu ličnost ili ne daj Bože šlag, kojim, svi znamo, ublažavate gnev što niste naručili toplu čokoladu.

Ako vam je za utehu, ja ništa o ovome ne znam, samo volim kafu. Tursku, jaku, bez šećera, veliku i samo jednu.

 

Foto: precisionnutrition.com

Ostavite prvi komentar na ovaj članak