Kažu: “Jedna lasta ne čini proleće”, ali “ako se po jutru dan poznaje” verujem da će “Jutro će promeniti sve” biti zaista dobra serija, sudeći po prvim epizodama i pitanjima koje obrađuje. Ta jedna lasta jeste problematika lika koga tumači Nikola Rakočević, a ona daje odgovor na pitanja mladih (nada) u našoj zemlji, između ostalog pitanje smisla.
Znamo da je reč “loser” (gubitnik) najstrašnija uvreda kada preletite preko Atlantika i dotaknete tlo “obećane” zemlje. Tekovina američke kulture jeste da se neuspeh ne prašta, da su oni koji iz određenih razloga ili usled okolnosti nisu ostvarili “američki san” otpaci društva, piljevina kulture ili ono nereprezentativno dete koje ćete zaključavati u sobu kad dođu gosti. Međutim, pravo pitanje jeste kada je ta reč postala najpogrdnija u našoj kulturi?
Naime, lik Filipa iz serije, kojim smo ovu priču započeli, vratio se u Srbiju, nakon što je uvideo da “obećana zemlja” nije baš obećana po njegovim merama. Iako nigde (još uvek) ne navodi šta je konkretno bio razlog njegovog razočaranja. Njegovi roditelji ne mogu da razumeju da njihovo dete ne želi da bude deo nečega čemu suštinski ne pripada. Tako od sina za ponos, postaje razlog stida, marginalac u najužem okruženju, onaj kome treba pomoć, a do tada bolje da sedi i ćuti. Time su scenaristi serije pokrenuli pitanje istinskog nerazumevanja unutar porodica, nedostatka empatije i želje da se razume bol koji izaziva kamen u nečijoj cipeli. Sve zbog opijenosti titulom uspešnog i straha od socijalne marginalizacije ukoliko se takva titula izgubi.
Scena u kojoj mladić Filip (Nikola Rakočević), genije i nekada velika mlada nada, odlazi u školu u kojoj je nekada učio i novim generacijama govori o svom uspehu, sigurno je mnogima promenila naredno jutro. “Šta će vama uspeh uopšte? I šta ćete ako ne uspete? Šta ćete onda? Možda drugi misle da je super, a vama baš uopšte nije super? Imate brdo love, stalno brinete da ne dobijete otkaz? A ne morate da dobijete otkaz, možda se vama smuči to jer mislite da je to besmisleno i sami poželite da date otkaz. Nije ništa strašno ako ne uspete. Nije ništa strašno ako ne ispunite očekivanja drugih, ako ne kupite tu veliku kuću i auto i onda to posle otplaćujete ceo život. To nije važno, ali je važno da uradite nešto za sebe, nešto što vi hoćete. Zato ja vama želim da niko od vas ne uspe”, reči su ovog junaka.
Da brojni gledaoci nisu ostali imuni na ove reči potvrđuju i neki od komentara na Youtube kanalu.
“Mislim da bi se ovaj govor mogao nazvati pedagoškim, a to mi je i profesija. Čini se da je veći deo našeg života, pre svega dece, ispunjen očekivanjima i pritiscima drugih i postavlja se pitanje: šta zapravo mi ili bilo ko od nas, u stvari želimo od života, čime da se bavimo, sa kime i gde gradimo život? (…) Ali društvo nameće neke standarde uspešnog života, a pitanje je da li se njima samo povinovati ili misliti svojom glavom i pokušati još nešto zbog čega bi bili ispunjeni kao ličnosti”, komentar je jedne gospođe na ovaj snimak.
Pegla očekivanja koja pritiska glave mladih, upinjanja da se po svaku cenu uspe, ljigavih roditeljskih nadmetanja u hvaljenju svojom decom, ne uvek slatkih iskustava sa uspehom i uspešnima, na isti ili sličan način pritiska većinu naših savremenika. Iznošenje ovog fenomena pred javnost pravi je podvig vredan pažnje.
foto: printscreen (Youtube)
