Sreća je…?

Šta je sreća i da li ste srećni? Koji su parametri za vašu sreću, da li je ona samo apstraktan pojam i osećaj? Da li može da traje stalno? Da li sreću čine zdravlje, bogatstvo, prijatelji, slobodno vreme, pobeda omiljenog sportiste, pomeranje sopstvenih granica… ili sve to zajedno?

Verovali ili ne, postoji Svetska baza podataka sreće. U toj bazi podataka rangiraju se države na skali od jedan (oni najmanje srećni) do deset (najsrećniji). Istraživanje se obavlja na godišnjem nivou i prema poslednjim podacima u proseku su najsrećniji ljudi u Danskoj (koeficijent sreće 8,2), za njima slede Švajcarska, Austrija, Irska i Finska. Svaka skala ima dva kraja, a na donjem kraju, među najmanje srećnima, nalaze se Zimbabve i Tanzanija, čiji je koeficijent sreće 3,2.

To istraživanje je jedan od pokazatelja, ali sreću je nemoguće proceniti, ona je promenljiva i u nama samima. Nismo podjednako srećni ponedeljkom ujutru pred ispit i petkom pred proslavu rođendana. Ne zna se u kakvom su raspoloženju bili ispitanici pri anketiranju, pa se ovi rezultati uzimaju kao i svi statistički pokazatelji sa određenim stepenom pouzdanosti. Sigurno postoji čovek koji je u Danskoj nesrećan, a u Tanzaniji srećan.

Osim te metode, postoji još jedan parametar koji može da bude pokazatelj sreće. Uveo ga je italijanski statističar i sociolog Korado Đini, koji je izmislio i prvi objavio tzv. Đini koeficijent 1912. godine u svom radu „Varijabilnost i promenljivost”.

Reč je o metodi koja se koristi pri određivanju jednakosti distribucije bogatstva u nekoj državi. Uprošćeno, po Đinijevoj teoriji, što su ljudi u boljem položaju u bilo kom smislu, pa i u smislu bogatstva, manje su pod stresom, manje su ljubomorni i više zadovoljni, a time i srećniji.

Đinijev koeficijent predstavlja najčešće korišćenu meru disperzije, a koristi se kao mera nejednakosti prihoda, nejednakosti raspodele bogatstva. Generalno, pokazuje se koncentracija tržišta, a koeficijent je proizašao iz Lorencove krive distribucije. Vrednosti mu se kreću između nula i jedan, pa nizak koeficijent predstavlja jednaku raspodelu prihoda ili bogatstva, a visok predstavlja nejednaku raspodelu.

U slučaju apsolutne jednakosti Đinijev koeficijent ima vrednost nula i tada svi imaju tačno isti prihod. S druge strane, u slučaju apsolutne nejednakosti, koeficijent ima vrednost jedan, odnosno jedna osoba ima sve prihode, a ostali nemaju prihode.

Postoje problemi pri objašnjenju tog koeficijenta. Demografska struktura treba da se uzme u obzir. Države sa starijom strukturom, ili one u kojima postoji visoki natalitet, doživljavaju skok koeficijenta.

Prema tom koeficijentu koji je verovatan indikator sreće, najpravednija raspodela bogatstva je u Danskoj, Japanu i Švedskoj, a Sijera Leone, Lesoto i Namibija imaju najnepravedniju raspodelu. Izgleda da su ljudi u Evropi srećniji od ljudi u Africi.

Ipak, ljudi sreću često povezuju sa raznim fenomenima koji nemaju matematičko ili racionalno objašnjenje. Jedan od tih fenomena je, na primer, pojava super-Meseca. Ljudi širom planete misle da super-Mesec donosi sreću jer se retko pojavljuje, posle 1948. godine pojavio se tek 2016. godine. Za tu pojavu potrebno je da Mesec bude pun, da bude naročito blizu Zemlji i da vreme bude vedro.

Kako nastaje super-Mesec?

Mesec se oko Zemlje okreće u ovalnoj orbiti i u jednom trenutku je bliže, a u drugom dalje od Zemlje. Kada je u položaju najbližem Zemlji, to se naziva perigej, a u najdaljem apogej.

Super-Mesec koji se pojavio 2016. bio je bliži Zemlji nego u poslednjih 70 godina, pa je bio veći i sjajniji. Super-Mesec je obično 14 odsto veći i 30 odsto sjajniji od punog Meseca.

Ako ga ugledate dok je blizu horizonta, dogodiće se optička iluzija zbog koje će izgledati još veće i spektakularnije i tada je trenutak za pomišljanje želje o sreći.

Na kraju, sa super-Mesecom ili bez njega (sa Đinijevim koeficijentom ili bez njega), sreća je nemerljiva a u matematici i astronomiji je, pored znanja, preko potrebna za nova otkrića. Sreća se ne može precizno izmeriti i izračunati, možemo je samo grubo proceniti. Mesto sreće je u srcu i svakom čoveku i ne postoji grafikon koji bi mogao opisati sreću majke koja prvi put vidi svoje dete bez obzira na to gde se ona na svetu nalazi.

 

izvor: rts.rs

foto: thememoires.com

Ostavite prvi komentar na ovaj članak