Šareni svet na točkovima (bez filtera)

Letu se bliži kraj, godišnji odmori ističu, realnost uzvraća udarac. Na vestima kažu: “Gužve na granicama su velike, višesatna su zadržavanja”. Prazni gradovi se ponovo pune tamnoputim i nervoznim “od ponedeljka uposlenim” građanima. I dok se trude da zapamte svaki delić kratkog odmora, u glavi im se mota samo jedna misao: “Kako bi život bio lep, kada nikada ne bismo dolazili sa odmora”. Mladi par iz Srbije i kućni ljubimac Šnjur rešili su da “tako treba” stil života zamene “tako nam se sviđa” životom. Anja i Strahinja su dali otkaze na poslovima sa redovnim primanjima, život su spakovali u jedan kombi i rešili da budu nomadi, sa Wi-fi internet mrežom. Detalji iz njihovog života i impresije sa putovanja redovno objavljuju na društvenim mrežama, obojenim najšarenijim fasadama i predelima koja teško da će iko od nas iz “tako treba” komforne zone ikada videti. Preplanuli i srećni svetski putnici govorili su za djurdjevak.com.

Tekst će pratiti fotografije sa njihovog Instagram naloga, ostale fotke i iskustva sa putovanja Strahinje, Anje i Šnjura možete pratiti na Facebook-u, kao i na stranici whatifness.com.

Đurđevak: U čemu sve svetski putnici, poput Vas, nalaze sreću?

Whatifness: U slobodi. U tome što ne robujemo fiksnoj adresi, ne čekamo godišnji da idemo na more, i ne brojimo preostale dane do povratka na posao kada smo na plaži.

Đurđevak: Mnogi život opisuju kao neko putovanje. Kako izgleda kada između te dve reči zaista stoji znak jednakosti?

Whatifness: Iskreno, nije savršeno. Nama se recimo stalno dešavaju neobjašnjiva gubljenja dokumenata i ključeva, nestanu nam pare kad je visok datum, pokvari nam se kombi pa živimo mesec dana u šatoru. Ali se sve to izbalansira danima kada smo parkirani pored mora u borovoj šumi ili slučajno naletimo na feštu u malom selu u Portugalu. Kao i ne nomadski život, nije ravna linija i zato je i interesantno.

Đurđevak:  Šta Vas je navelo da se otisnete u ovakvu avanturu?
Whatifness: Od kad smo se upoznali, umesto da idemo po žurkama i večerama, isli smo na mikro putovanja po Srbiji i okolini. U tim trenucima smo se najbolje osećali i poželeli smo da taj osešaj traje duže od 20 dana odmora godišnje.

Đurđevak:  Priča o Vama na putovanju sa samo 500 evra u džepu izazvala je veliku pažnju javnosti. Pošto ste već prošli kroz avanturu zvanu “Put oko sveta sa 500 evra” (koliko sada klinci troše na jednom odmoru u Budvi), recite mi dokle se sve može stići sa tim novcem?

Whatifness: Mi smo za te pare stigli do Kampota, provincijalnog gradića u Kambodži, bilo je dovoljno da iznajmimo sojenicu na reci na jedno mesec dana. Međutim, mi smo gazdi ponudili da umesto plaćanja radimo za njega ono što najbolje znamo, a ono što njemu nikako ne ide. Fotkali smo mu sve sobe, redizajnirali meni, napravili reklamu, sajt, poravili loš engleski na svim online profilima. Tako da ništa nismo platili i još zaradili koji dinar kada nam je stigao poziv u Pnom Pen da isto uradimo za jedan hostel. Od tih para smo otišli na Bali, nastavili da uz pomoć trampe putujemo i mic po mic za 8 meseci stigli smo do Havane.

Đurđevak: Fotografije, video snimci i objave na društvenim mrežama i stranici Whatifness.com liče na kadrove visokobudžetnih filmova. Sa druge strane, život ste spakovali u jedan kombi. Postoji li nešto što Vam nedostaje na toj avanturi ili nešto zbog čega biste se na kratko vratili kući?

Whatifness: Ko kaže da život u kombiju ne može biti glamurozan? Šalu na stranu, sve doživljaje i slike koje delimo su bez filtera. Tako je kako je, samo predeli kroz koje prolazimo i gradovi koje posećujemo su lepi i zanimljivi i na nama je da ih ne upropastimo svojim fotografijama.

Đurđevak: Ovladali ste savršeno fotografijom i prezentovanjem materijala koji pravite na putovanjima. Koliko je trebalo vremena da postanete savršeni “hvatači trenutka i kadra” i marketing stručnjaci?

Whatifness: Strahinja se dugo bavio marketingom, tako da mu je to domaći teren, a Anja ima online shop za koji je puno fotografisala pa je tu ispekla zanat.

Đurđevak: Imate vrlo nesvakidašnji način prezentovanja određenih mesta na kojima ste bili, kao i savete koji nisu uobičajeni saveti za putovanja. Kakve su reakcije Vaših pratilaca?

Whatifness: Smatramo da su za sve servisne informacije o nekom mestu tu Vikipedija, TripAdvisor i drugi univerzumi znanja i informacija sasvim dovoljni. Tako da im mi za to ne trebamo. Mi hoćemo da prenesemo kakav je osećaj nekog mesta, kako se tamo živi, kako zaista izgleda. I ljudima se to mnogo sviđa, često nam govore kako imaju osećaj da su tu sa nama.

Đurđevak: Postoji li mesto na kome ste bili i sa kog ste teška srca otišli, na kome biste eventualno mogli trajno da ostanete?
Whatifness:  Ove godine je to bila Sardinija, savršeno ostrvo, prepuno nezamislivo lepih plaža i bogovske prirode na koju bismo se sad odmah vratili da nam nije isteklo 90 dana u Šengen zoni.

Totalni zanem 💣

A post shared by whatifness (@whatifness) on

Đurđevak: Da li Vas je negde lokalno stanovništvo pitalo: “Ko ste Vi i kako ste se uopšte našli baš u njihovoj zemlji?”, šta ste (ili biste) im odgovorili?

Whatifness: Zapravo ne. U svetu u kome se porodice sa decom od 7 godina odvaže da krenu na put biciklima do Moldavije mi nismo preterano senzacionalni. Ali kada upoznamo lokalce i pozovemo na kaficu u dnevnu sobu našeg kombija, ljudi se raspričaju, interesuju se, a poneko čak spomene i staru Yugu.

Đurđevak: Ko upravlja kombijem i kako podnosite put?

Whatifness: Strahinja upravlja, Šnjur (nas jazavičar) asistira, a Anja gugla kako da se iščupamo iz neke zabiti.

Đurđevak: Kažu da se u kontaktu sa drugim kulturama nauči dosta o sebi, do kakvih ste Vi zaključaka došli na toj avanturi?

Whatifness: Upoznali smo razne ljude, od drumskog pirata iz Nemačke koji živi od podvodnog ribolova i trampe ulova za druge potrepštine… pa sve do najvažnijeg čoveka Šri Lanke za pitanje globalnog zagrevanja. Iako možda zvuči otrcano, ali to je zaista istina – naučili smo da iskustva imaju mnogo veću vrednost od stvari. A život u 5 m² kombija sa ograničenom strujom i vodom, nam to svaki dan dokazuje.

Đurđevak: Uglavnom pri obilascima drugih mesta imamo sklonost da tražimo sličnosti sa nama dobro poznatim mestima. Da li ste u nekom prizoru videli Valjevo ili Beograd?

Whatifness: Uuu, kako da ne. Videli smo savršenu repliku reke Gradac u severnoj Portugaliji, a kratko lutanje kroz pojedine delove Bejruta, prepune barova, grafita, ali i ruševina nas je na trenutak vratilo u Beograd.

Đurđevak: U jednom intervjuu ste rekli da ste pobegli od “tako treba” načina života. Kako se zove život kada se izađe iz zone komfora?

Whatifness: Zove se “Šta ako se žešće iscimam da mi bude onako kako sanjam” život.

Ostavite prvi komentar na ovaj članak