“Samo si čovek”

Moć se tretira kao najsnažniji ljudski nagon. “Volju za moć” je pisao Niče. Henri Kisindžer, američki diplomata, smatrao je da je moć najveći afrodizijak. Nejednakost među ljudima čini da se pojedinci osećaju moćnijim u odnosu na druge. U zavisnosti od toga da li pojedinac poseduje intelektualnu, ekonomsku, društvenu, institucionalnu ili neku drugu vrstu moći zavisi i polje u kojem će dominirati. Problem nastaje kada se izgube konci, kada moć postane sama sebi svrha i kada se pojedinac inficira sopstvenim uticajem. Čini se da iako svesni toga, mnogi ne žele da se otrezne. Na te pojedince uticaj deluje opijajuće, gube vezu sa realnošću, gube objektivnu sliku sebe i svojih sposobnosti, dodeljuju sebi nadljudske osobine, očekuju od drugih da ih na taj način posmatraju i na kraju postanu predmet sprdnje. Deluje nerealno, ali se nekada velika narcisoidnost (samo) sankcionisala.

U drevnom Rimu se vršila javna ceremonija i verski obred kada su vojskovođe dobijale titulu imperatora. Spektakularnu paradu su otvarali poglavari pokorenih naroda, zatim je na karavanima voženo osvojeno zlato i druge dragocenosti zaplenjene u ratu pa i robovi, prisutne na paradi su uveseljavali muzičari, plesačice, plakati sa scenama bitke.

Godine 161. Rim je dobio cara – Marka Aurelija. Rim je tada bio najsnažnija imperija na svetu, a Marko Aurelije mnogo važnija figura od svih današnjih političara zajedno. Kod njega je bio i nož i pogača. Osim što je bio vojskovođa i vodio više ratova nego ijedan rimski imperator pre njega, bio je mudar, filosof-stoik, koji se trudio da čvrsto stoji na zemlji. Zato je jedan od prvih poteza Cezara Markusa, kako je glasila njegova zvanična titula, bio da nađe jednog slugu od poverenja. Poverio mu je samo jedan zadatak da ga opominje da je običan smrtnik i da mu ne dozvoli da ga slava pomami: „Podseti me da sam samo čovek kad god počnem da uživam u slavi“. Sluga, odnosno rob je prihvatio zadatak.

Rob je stajao iza trijumfatora koji je držao lovorovu krunu iznad glave i stalno šaputao u uho „memento mori“ – „Seti se da si smrtan“. Neki izvori navode da je vikao „Respica te, hominem te memento“, u prevodu: „Osvrni se, ti si samo čovek“. Iako smo svi samo ljudi, malo je onih koji uz sebe vode “glas razuma” koji će im reći da su smrtni, pa se samo tek odnekuda još može čuti dete koje kaže: “Car je go”.

izvor: danas.rs, vikipedia

foto: advance.hr

Ostavite prvi komentar na ovaj članak