Rupa u duši, salo na stomaku

Nakon ovog teksta možda raskrstite sa podrugljivom grimasom kada začujete opravdanje za nagomilane kilograme: “gojim se na nervnoj bazi”.

Šta se zapravo krije iza ovog fenomena?

Moguće je da dugotrajno nezadovoljstvo ličnim životom, nerealizovane ambicije, različiti gubici, ali i sve druge frustracije eskaliraju prekomernom težinom. Koren ovog problema seže u rano detinjstvo.

Naime, roditelji uglavnom pokušavaju da hranom nagrađuju pozitivno ponašanje dece, te su skloni da za urađen domaći zadatak detetu kupe čokoladnu štanglu, dok za peticu dobijaju veliku čokoladu ili palačinke. Postoje i drugi načini da se dete motiviše ili da se nagradi njegov trud, ali svakako slatkiš je najrasprostranjenije i najlakše rešenje za podilaženje mališanima. Ovim se kod najmlađih razvija sistem “štap i šargarepa” kojim se za svaki neprimeren gest dete kažnjava uglavnom štapom, dok šargarepu menja neki ukusni ali nezdravi obrok. Ovaj mehanizam nas ne napušta ni u kasnijim godinama, nakon dugo odlaganog posla, velikog fizičkog napora ili dobro spremljenog ispita često znamo sebe da nagradimo “slatkim grehom” odnosno nekim nezdravim užitkom. Vremenom životni problemi postaju sve složeniji, učestaliji, pa sopstveno “tešenje”, nagrađivanje i iskazivanje ljubavi prema sebi i svemu kroz šta naša duša prolazi, postaje učestalije, ako ne i životni stil. Sigurno ste čuli za frazu: “Pijem slatku kafu jer mi je život gorak”. U ovome ima mnogo istine na polju nesvesnog. Ljudi teže tome da bukvalno zaslade svu gorčinu sa kojom se nose svakoga dana. Pri tome, nikome ne pada na pamet misao da je ono što je za njih štap (posao, obaveze, deca, emotivna veza), za nekoga bi bilo šargarepa.

Poznato je da serotonin (hormon sreće), mali molekul, pokreće neurotransmitere do centralnog nervnog sistema. Ono što je najkarakterističnije za ovaj hormon jeste to što je zaslužan za povezivanje misli i osećanja, kao i za razumevanje tuđih osećanja. Ukoliko se u organizmu ne luči dovoljno serotonina, može doći do problema sa mentalnim zdravljem. Serotonin se luči, između ostalog, unošenjem određenih namirnica, među kojima je čokolada, koju svi povezuju sa srećom nakon konzumacije, zato i ne čudi što je ovakva poslastica instant rešenje da se osećamo voljeno i zadovoljno. Interesantno je i to da čovek brže razmišlja kada je gladan. Tako i mozak koji razmišlja isključivo o problemima koji ga tište, “rešava” da optereti želudac, onda se krv slije u stomak da se “pozabavi” varenjem hrane, time smanji rad mozga, a samim tim i brzinu proizvodnje problema .

Ukoliko rešite da kilažu skinete ekstremnom dijetom znajte da to nije delotvorno, jer problem ne počinje u stomaku, već u glavi, u nemogućnosti da zrelo sagledamo život i probleme, već ostajemo zarobljeni u mislima deteta koje “teši” svoju krhku dušu umesto da je zaceljuje. Dijete, osim toga, mogu biti izvor nove neuroze, pa izostanak kvalitetnih obroka, nedovoljno unošenje neophodnog broja kalorija mogu samo poljuljati već nestabilnu psihu. Posmatrajući drugu stranu, ako čak i uspete u nameri da pomoću dijete izgubite na težini nastavićete sa nezdravim navikama i čokoladnim nagrađivanjem.

I dok pišem ovaj tekst, kroz glavu mi prolazi legendarna epizoda “Prijatelja”, sa Bred Pitom u ulozi, nekada punačkog momka, koji izgovara čuvenu rečenicu: “Možeš jesti, jesti i jesti, ali tu rupu nikada nećeš napuniti”. Da, ona je u duši, nije u stomaku.

foto: pixabay

Ostavite prvi komentar na ovaj članak