Raša Popov: “Velik čovek – obziran čovek”

 

Jedna od mnogih reakcija čitalaca na vest o smrti Raše Popova bila je “Odlazi sve što vredi”. Lepa konstatacija, ali čini se licemerna, mlaka, sa nedovoljno saosećanja i poštovanja. Svi smo se juče setili Raše i šta je on značio u našem detinjstvu. Nismo ga poštovali tada, kao što ga ne poštujemo ni sada. Učio nas je da ne postanemo ono što smo uprkos “znakovima pored puta” ipak postali. Voleo je nas decu i voleo je našu decu. Našu decu koja su ga nedavno brutalno pretukla, jer im nismo dali da ih vaspitava Raša, već smo ih vaspitavali mi. Mi prosečni, mi bezobzirni, mi isfrustrirani, mi nenačitani, mi nesrećni, mi ravnodušni na Rašine vrednosti. Raša im je oprostio jer je živeo dosledno sebi i principima iza kojih je stajao, uz reči: “Osećam se postiđeno”. Mi i naša deca se ne osećamo postiđeno. Ne, mi se ponosimo jedni drugima, jer malo znamo jedni o drugima, o sebi i o svojoj deci.

Avaj, neće nas ni ovaj tekst kao ni mnogi drugi do sada navesti da se upoznamo sa sobom, onda hajde bar da se podsetimo ko je bio Raša. Kratko, suštinski.

U emisiji “Moj Beograd” na televiziji Studio B, Raša je govorio o svom poznanstvu sa Ivom Andrićem.

Kao mlad novinar Raša je pisao za beogradski list Mladost. Želeo je da uradi intervju sa Andrićem, piscem čije je knjige cenio. Andrić u tom trenutku nije bio nobelovac, ali je to postao nekoliko dana kasnije. Slušao ga je u Novom Sadu 1951. godine na predavanju koje je držao o vekovnoj patnji bosanskog seljaka. “Mislio sam se, ajde sad ću ponovo da vidim znamenitog pisca. Međutim, on je tada bio već pomalo zaboravljen”, kaže dečiji pisac i novinar. Popov primećuje da su u to vreme bile aktuelne polemike između stare i moderne knjiženosti, Andrić nije bio aktivan kao polemičar, pa su ga zaboravili. “Nisi književnik ako se ne svađaš, samo ko se svađa je pravi književnik”, dodaje Popov.

“Dođem ja kod Andrića, izdiktira mi izjavu, popijemo kafu koju nam je Milica Babić skuvala i razgovaramo”, priča on. Tom prilikom je zapitao Andrića o njegovoj jedinoj književnoj polemici sa jednim književnikom. “U tom razgovoru sagovornik je saopštio da literatura mora biti ubrzana, na šta ste mu Vi (Andrić) rekli da je nekada žena nosila dete u stomaku devet meseci, kao i danas. Da se u suštinskim stvarima ništa nije ubrzalo,” seća se Raša.

Popov ga je tada upitao ko je bio čovek kome je tako vispreno skresao jedinu polemičku rečenicu, na šta mu je pisac odgovorio – Eli Finci. Raša se priseća da ga je na kraju razgovora Andrić upitao kako se zove i ime ubeležio na paklici cigareta zelene niške Morave. Tri nedelje nakon Rašine kafe sa Andrićem, književnik dobija Nobelovu nagradu. Tim povodom spremaju se redakcijski šefovi da idu kod pisca da ga intervjuišu. U masi novinara nadviruje se Andrić i pita: “Gde je mali Popov?” Raša ponosno primećuje da književnik ne samo da je sačuvao paklicu cigareta, već je i zapamtio njegovo ime. “Šta ćeš, velik čovek – obziran čovek”, zaključuje Popov.

Izvor: televizija Studio B “Moj Beograd”

Foto: printscreen Youtube

Ostavite prvi komentar na ovaj članak