Priča koja povezuje jedne čarape, jednog kralja i jednu staricu iz Slovca

Priča o veličanstvenom gestu jednog vladara koji je podigao spomenik običnoj ženi vraća u davnu 1914. kada je srpska vojska prelazila Albaniju. Kako velika dela čine samo veliki ljudi govori i dirljiva priča o kralju Petru I Karađorđeviću koji je zbog jednih čarapa podigao spomenik ženi iz sela Slovac nadomak Valjeva.

kralj-petar-prvi-karadjordjevic

Kralj Petar Prvi Karađorđević

Ona je bila samohrana majka. Udovica. Svakodnevnim radom na njivi borila se da prehrani sina, kog je trebalo da oženi. Kako su običaji tada nalagali i kako su se snaje pažljivo birale, za sina jedinca bila je izabrana nevesta. Ali su nepredviđene ratne okolnosti pomutile njene planove. Pošto joj je sin krenuo sa vojskom, nedugo zatim krenula je i ona u potragu za sinom. Kako se pred austrougarskom vojskom povlačilo i obično srpsko stanovništvo, tako je i majka vojnika krenula iz sela Slovac u potragu za sinom koji je kao dobrovoljac otišao sa srpskom vojskom. Majka vojnika zvala se Makrena Spasojević.  Kada je zajedno sa dugom kolonom izbeglica i vojske stigla do Albanije i Vezirovog mosta bila je već umorna i iscrpljena od dugog puta. Među brojnim narodom srela je kralja Petra I. Makrena je kralju saopštila da traga za jedinim sinom po imenu Marinko i da je za njega isplela vunene čarape, ali kako ne može da izdrži put zavetovala je kralja da mu preda čarape ukoliko ga sretne.

vezirov-most-rista-marijanovic

“Vezirov most”, Rista Marjanović

“Uzmi ovo, gospodaru, navuci preko čizama, tako ćeš lakše preći preko mosta”, rekla je Makrena, ove reči zabeležio je Bogosav Marijanović. “Kad pređeš most, tebi više neće trebati, gospodaru. Skini ih i potraži mog sina Marinka Spasojevića, iz valjevskog sela Slovca, tvoga vojnika, u užičkoj je vojsci, tako su mi rekli da mu se zove jedinica. Ako iko mog Marinka, a daće Bog da je živ, može naći, možeš samo ti, gospodaru, i neka ti je to pred Bogom najveći amanet”, rekla je Makrena, poljubila mu ruku i krenula nazad u svoje selo.  Kralj je po albanskim vrletima tražio Marinka uz naređenje da se svi mrtvi na koje bi naišli identifikuju. Među njima bio je Makrenin sin sa petoricom smrznutih vojnika pokraj vatre koja je dogorevala.

umro-u-albaniji

“Smrt u Albaniji”, Rista Marjanović

Za to vreme u selo Slovac stigla je austrijska vojska, među kojima je bilo i mnogo ranjenih čiji se kraj bližio. Nad sudbinom neutešne Makrene sažalio se i ranjeni neprijateljski vojnik, u kojoj je ovaj nesrećni mladić video i svoju majku. Na samrti je austrijski vojnik tražio da ga Makrena isprati na večni počinak i da ga oplakuje umesto njegove majke. Tako je i bilo. Međutim, starica je žalila za vojnikom kao za svojim sinom, žalila je u ime majki svih vojnika i nije izdržala, umrla je na grobu nesrećnog mladića.

Kralj Petar nije želeo da tužnu vest o Marinku pošalje za Srbiju, već je po povratku u otadžbinu poslao svog pomoćnika Đukanovića u Slovac da pronađe majku i saopšti joj tužnu vest. Đukanović je u Slovcu saznao za neobičnu smrt Makrene. Kralj se sažalio nad sudbinom i poslao Đukanoviću svežanj novca da podigne spomenik nesrećnoj majci sa porukom: “Ovaj spomenik podiže Petar Karađorđević Makreni Spasojević, koja leži ovde, i njenom sinu Marinku, koji se večnim snom smiri u gudurama Albanije”.

kralj-petar-na-bojnom-polju

“Kralj Petar na bojnom polju”, Rista Marjanović

U knjizi Milovana Vitezovića “Čarape kralja Petra” zabeležen je podatak da je kralj na samrti pod jastukom čuvao vunene čarape žene iz Slovca. Tog 16. avgusta 1921. godine lekari su nemoćni bdili nad kraljevom posteljom, a on ih je zamolio: “Obujte mi ih, da ugrejem noge. Pri obrazu umreću”, rekao je jedva čujno kralj i izdahnuo. Kralj Petar za života nije govorio o gestu koji je učinio za majku vojnika iz Slovca, jer je znao da pred Boga ide praznih ruku sa punim srcem, pa se za ovo dobročinstvo saznalo mnogo posle njegove smrti. Posleratna vlast je 1945. srušila spomenik hrabre majke Makrene. Društvo srpskih domaćina i njihov predsednik Nićifor Aničić iz Johanersburga, 2011. godine donirali su novac da se spomenik obnovi. Nićifor je tom prilikom rekao: “Dragi braćo i sestre, dragi domaćini, ne znam da li se ikada  igde dogodilo da jedan vladar podigne spomenik običnoj seljanki. Učinio je to kralj Petar Prvi Karađorđević. Skroman, kakav je bio, nije dao da o tome pričaju radio stanice i pišu novine”, kazao je Nićifor Aničić.

Foto: opusteno.rs, bif.rs/, www.rastko.rs

Izvor: www.dnevno.rs, www.nspm.rs- Press (V.Arsić)

1 Comment

  • Reply December 25, 2017

    Veljko Živković

    Милован Витезовић је 1994. године издао и написао роман . Витезовићев роман је и објављен на осам језика – италијанском, енглеском, грчком, руском, француском, румунском, шведском и есперанту.
    Снимање “Чарапе Краља Петра” у филму и ТВ серији Лазара Ристовског треба да буде ове године. Уз Лазара Ристовског или уз Драгослава Илића у улози Краља Петра I Карађорђевића треба да играју: Ивана Жигон у улози Макрене Спасојевић, Никола Ранђеловић у улози Маринка Спасојевића, Гордан Кичић или Предраг Смиљковић или Танасије Узуновић у улози Николе Пашића, Аљоша Вучковић или Бранко Цвејић или Марко Николић у улози Војводе Радомира Путника, Владан Живковић или Ненад Ћирић у улози Војводе Степе Степановића, Радослав Миленковић у улози Лазара Пачуа, Милош Биковић у улози Регента/Краља Александра I Карађорђевића, Бојан Димитријевић у улози Принца Ђорђа Карађорђевића, Бранислав Лечић или Гојко Балетић у улози Кнеза Арсена Карађорђевића, Предраг Милетић у улози Пуковника Кнежевића, Ирфан Менсур у улози Илије Ђукановића, Слободан Бода Нинковић у улози Генерала Павла Јуришића Штурма, Петар Бенчина у улози Димитрија Туцовића, Владимир Цвејић у улози Војводе Војислава Танкосића, Младен Нелевић у улози Краља Николе I Петровића Његоша, Миодраг Крстовић у улози Сердара Јанка Вукотића, Небојша Кундачина у улози Јована Дучића, Ивана Михић у улози Принцезе Јелене Карађорђевић-Романов, Горан Радаковић у улози Кнеза Павла Карађорђевића, Дејан Луткић у улози Доктора Светислава Симоновића, Југослава Драшковић у улози Исидоре Секулић, Љубомир Бандовић у улози Цара Николаја II Романова и многи други. Филм и серија требали би бити приказани 2017. године. Филм и серија “Чарапе Краља Петра” биће најгелданији у свим регионима.
    Прича о Краљу Петру I Карађорђевићу и Макрени Спасојевић која је тражила свог сина јединца Маринка у Албанији. Макрена је замолила краља да пронађе њеног сина Маринка да му преда вунене чарапе, које му је мајка исплела.
    Милован Витезовић је по овом роману, проширујући га, исписао сценарио за филм и серију од 10 или 15 епизода. Снимање филма и серије требало је да почне 2013, 2014 , 2015, 2016 и 2017. године. Биће снимани у Србији, Русији, Албанији, на Крфу, Паризу и Солуну.
    Филм и Серија „Чарапе Краља Петра” по роману Милована Витезовића требало би да почне 2013, 2014, 2015, 2016 и 2017. године због недостатка новца!
    РТС ће 2018. емитовати „Чарапе Краља Петра” са Лазаром Ристовским.

Ostavite komentar