Portret Alekseja Drina – Epruvetom spašava svet

Portret Alekseja Drina

Epruvetom spašava svet

DSC_0720
Foto: Aleksej Drino (privatna arhiva)

“Cilj mi je da ubacim ciglu u sveobuhvatni zid znanja, ako to postignem – uspeo sam”

 

Aleksej Drino, dobitnik je nagrade Beogradskog univerziteta za najbolji naučno – stručni rad iz oblasti prirodnih nauka. Kada sam pre dve godine razgovarala sa njim bio je student molekularne biologije na Biološkom fakultetu u Beogradu.

Mladi biolog i ljubitelj kafe je odlučio da razgovor vodimo u prestoničkom kafiću uz njegov omiljeni napitak, bez koga, kako kaže, ne bi bio sposoban da otvori oči. Dvadesetogodišnjak tamnog tena, sitnih očiju, nasmejanog lica, uglađenog stila i spontanog nastupa ne odaje sliku ozbiljnog naučnika, pa se razgovor o predrasudama, koje ljudi gaje prema naučnicima, sam nametao kao tema.

Što se tiče predrasuda koje vladaju o naučnicima, da su to ljudi koji ne izlaze iz laba i da su osobenjaci, mogu da kažem da su sasvim neopravdane i pogrešne. Nauka je jedan proces koji zahteva druženje, konferencije i korenspondecije između naučnika.

DSC_0724

Sagovornik se trudio da brzim ispijanjem jake kafe sa mlekom i bez šećera savlada umor, pošto je dan pre zakazanog razgovora došao sa puta iz Italije gde je prisustvovao naučnoj konferenciji.

Da, došao sam iz Italije, gde sam učestvovao na konferenciji koju organizuje Inernacionalni Centar za Genetički Inženjering i Biotehnologiju, gde sam bio jedan od 50 učesnika iz celog sveta. Imao sam priliku da uporedim svoje znanje sa znanjem ljudi sa prestižnijih univerziteta, i da popricam o uslovima rada, ali i o kulturi, načinu života i njihovoj hrani. Moj cimer je bio iz Indije, pa smo mnogo toga naučili jedan drugog. Volim putovanja koja zahteva nauka, omogućavaju mi da vidim puno drugačijih ljudi i da sa njima razmenim znanja.

Mladi Valjevac je četiri godine pohađao program biologije i molekularne biologije u Istraživačkoj stanici Petnica, a poslednjih godinu dana je asistent na tim programima. Laboratorija mu je dnevna soba”, pa u njoj voli da provodi najviše vremena i da sluša muziku.

Naše laboratorije se veoma malo razlikuju od onih u inostranstvu i po stručnosti ljudi i po ustrojstvu koje u njima vlada. Jedine razlike su u mogućnosti nabavljanja hemikalija i opreme na vreme. Naši ljudi ni u kom slučaju ne kaskaju za onima u svetu, na svim konferencijama na kojima sam učestvovao mogao sam u svakom pogledu da pariram vršnjacima iz drugih zemalja. Saradnja sa drugim naučnicima je u nauci generalno važna zato što se tako dele ideje i sugestije. Veoma je bitno da na svoj eksperiment ponekad pogedate iz drugog ugla, a to se najbolje radi pričanjem sa drugim naučnicima, jer oni u startu imaju drugačiji pogled. Istraživačka stanica Petnica me je pogurala u pravom smeru, mogu odgovorno da kažem da je ona jedna od najboljih stvari koja mi se desila u životu. Zahvalnost za buđenje interesovanja prema biologiji dugujem mojoj nastavnici Vesni Mandić.

Slušamo muziku u labi, i to u zavisnosti od doba dana u kojem smo. Ujutru vam treba nešto “hevi” što će da vam ubrza otkucaje srca, dok preko dana kad smo umorni, puštamo nesto umirujuće. Mada, najčesce je to samo radio, posto niko ne želi da se bavi ulogom di – džeja.

Nagrada koju je dobio bio je presedan u odnosu na dotadašnju praksu. Prethodni dobitnoci su bili stariji studenti, on je bio prvi brucoš koji je dobio ovako veliko priznanje. Tema naučnog rada kojim se on bavio bila je: “Izolacija bakterijskih populacija iz zemljišta zagađenog aromatičnim ugljovodonicima”, Aleksej se trudio da pojasni o čemu je reč.

Zagađivači poput nafte ili plastike veliki su problem savremenog društva. Međutim, u prirodi postoje određene vrste bakterija koje su godinama evoluirale tako da mogu da razlažu naftu i plastiku. Moj rad se bavio traženjem i uspešnom izolacijiom tih bakterija koje mogu da žive i opstaju u nafti i da je koriste kao izvor hrane, tj. da je razgrađuju. To je veoma bitno s obzirom da su pretnje zagađivača po ekosistem u moderno vreme sve veće. Po mom mišljenju, biotehnologija je budućnost, tj. manipulacija organizimima u svrhu spasavanja planete ili poboljšanja našeg kvaliteta života.
Nije se nadao velikoj medijskoj promociji i interesovanju javnosti na koju je naišao, ali ne krije da mu to prija, pošto doprinosi popularnosti discipline kojom se bavi i za koju smatra da je nepravedno zapostavljena.

Drago mi je da je neko napokon obratio pažnju na polje kojim se bavimo. U mom polju, i u drugim poljima naravno, postoji veliki broj ljudi koji se bave raznim istraživanjima i postižu jako uspešne rezultate, ja sebe smatram samo jednim predstavnikom svih nas, koji je pukom slučajnoscu dospeo do pažnje medija. Voleo bih da svoj “uspeh” posvetim svim kolegama, i da kažem da bez njihove pomoći i sugestija nista ne bi bilo moguće, te da mi svi delimo slavu.
Kada je pomenuo kolege i istraživače iz različitih oblasti, bilo je interesantno saznati njegov stav o ulaganju u perspektivne studente i talente u Srbiji.

Što se tiče mladih talenata u Srbiji, po mom iskustvu, ima ih puno. U poslednje vreme oni bivaju primećeni i prepoznavani od strane države, što mi je jako drago, ali sa druge strane imamo veliki odliv mladih, pametnih ljudi, što ja zovem “intelektualnim genocidom”. U svakom slučaju mladi moraju da probijaju svoj put, država je tusamo da ih podstakne i motiviše, ali svako je kovač svoje sreće.

DSC06447

Za Alekseja Drina, studenta sa prosekom 9,7, fakultetske obaveze ne predstavljaju veliko opterećenje, pa pored njih vreme nalazi i za hobije.

Prosek? Hm. Sve obaveze se postižu uz dobro planiranje dnevnih aktivnosti. Pored ucenja, naravno, bavim se i sportom, izlazim sa društvom i uvek imam vremena za lenčarenje i gledanje filmova. Što se tiče mojih rituala, to su pijenje kafe ujutru, pred kompjuterom i čitanje vesti. Bez ovoga sam u potpunosti disfunkcionalan ceo dan, i za bacanje sam. Volim da učim jezike, putujem i da saznajem što više stvari o prirodi. Trenutno se vodim mišlju da uzmem časove italijanskog jezika, planiram putovanje po Italiji na leto sa drugarima koje sam stekao tokom konferencija u inostranstvu. Bavim se tenisom, free – climbing – om (sportskim penjanjem) i volim da gledam filmove, naročito pod rediteljskom palicom Tarantina i Skorsezea, ali obožavam i da spavam. Smatram sebe kosmopolitom, ne vezujem se za državu ni mesto. Čitam kad stignem, kad nađem vremena, a za sad omiljana knjiga mi je “Majstor i Margarita” od Bulgakova. Uvek sam spreman da se upustim u raspravu. Ono sto je krucijalno je samo da znate unapred sve svoje obaveze i da racionalno koristite svoje vreme.

Aleksej vodi računa o kulturi govora, priča ubedljivo, čime tera sagovornika da mu veruje, odaje sliku osobe koja drži sve pod kontrolom i odiše samopouzdanjem. Verovao je u sebe i da će samo upornošću i radom postići rezultate. Nema strah da narednim istraživanjima neće potvditi dosadašnji uspeh ili da će biti u senci prethodnog.

Priprema svakog istraživanja podrazumeva veliku količinu vremena provedenu čitajuci literaturu i poslednje pronalaske drugih ljudi širom sveta. To traje nekoliko meseci, i sam proces laboratorijskog rada traje dosta dugo, u korelaciji sa težinom samog projekta koji radite. Često vas i aparatura ne sluša, pa morate da ponavljate eksperimente po nekoliko puta. Kad se sve sabere, to traje poprilično dugo. U suštini, rezultate očekujete, planirate ih unapred, tako da se ne iznenadite kad vidite da ste dobili ono što ste hteli, iznenadite se kad dobijete ono što niste hteli. Naravno, mentori i ja smo slavili, ali smo znali da je to samo početak daljih istraživanja.

Pritisak ne osećam, jer otkrića koja su popularna i značajna su varijabilan pojam. Trenutno radim na projektu koji je vezan za dijagnostiku kancera, i ne možete reći da je jedan važniji od drugog, zar ne? Naš cilj kao naučnika je da guramo nauku napred, i da ubacujemo ciglu po ciglu u sveobuhvatni zid znanja čovečanstva, ako to možemo da uradimo, uspešni smo.

Iako većina uspešnih mladih ljudi kupuje kartu u jednom pravcu i odlazi iz Srbije, Drino želi da jednoga dana radi u Srbiji.

Planiram da završim osnovne studije ovde, a da postdiplomske nastavim u inostranstvu. Takođe, planiram, da se vratim da radim u Srbiju, naravno ako budem imao odgovarajućih uslova, i to bih, štaviše, jako želeo.

Srećan je što je na fakultetu upoznao istomišljenike, smatra da je važno da se ljudi nađu po sličnim ambicijama, energijama i pogledima na svet.

Drušvo na faksu je isto kao ja, volimo da se družimo i putujemo, uvek planiramo zajedničke izlete i odmore. Jako volim ovo čime se bavim, žeđ za znanjem je ono što me vuče napred, zato volim da sam okružen ljudima koji uživaju u istim stvarima kao i ja. Volim da pišem naučno popularne tekstove i da držim popularna predavanja.

Biologija je bila njegov svet od ranog detinjstva kada je od roditelja tražio da mu kupe mikroskop, pod koji je gurao bube i listove, ali danas nije mnogo drugačije. Aleksej je sada zaposlen na Medicinskom Univerzitetu u Beču, kao doktorant, radi na istraživanju funkcije jedne novootkrivene klase RNK molekula- fragmenata tRNK. Radujemo se njegovom povratku u domovinu i budućim razgovorima o novim istraživačkim poduhvatima.

265191_2166163802504_5917817_n

Aleksej Drino je rođen u Leskovcu, ali je osnovno i srednje obrazovanje stekao u Valjevu. Ima starijeg brata Sergeja, za koga kaže da mu je potpuna suprotnost. Neobično ime mu je dao otac po Patrijarhu Alekseju, a i da bi se slagalo sa imenom brata, iako je trebao da se zove Viktor. U trenucima kada ga pritisnu problemi, misao koja ga vodi je da nije strašno pasti, već ne ustati i to ga tera da nastavi dalje. Uvek postoje zli jezici, ali se za time ne osvrće, već ga to dodatno stimuliše da radi na sebi. Iako se bavi naukom, za sada mu zvanje naučnika ne prija, smatra da taj proces traje dugo i da je potrebno još puno znanja i objavljenih radova.

Ostavite prvi komentar na ovaj članak