Polusvet u prajm tajmu

“POLUSVET” – komentar koji opisuje tekst o nekakvom omalovažavanju devojke na muzičkom takmičenju gde u prvi plan stavljaju fizički izgled takmičarke i koje kilo više nego što standardi žirija, u podvlačim pevačkom takmičenju, propisuju. Da, može se ovim komentarom i otpočeti i završiti svaka rasprava na ovu temu. I jesmo li problem rešili? Bojim se da nismo.

Veliki pomak društvo je napravilo kada je konstatovalo da nešto nije u redu u slučaju Aleksić, ali dijagnostifikovanje uočene anomalije nije prošlo uspešno i nismo postigli konsenzus oko toga šta je tačno bio problem. Pokazali smo hroničnu žeđ za senzacionalizmom, kao i da pravo saosećanje i razumevanje nemamo čak ni u slučaju silovanja maloletnica iako je to problem svakog grada, da ne kažem ulice u našoj domovini (ako je sudeći po statistici koja kaže da je svaka treća ženska osoba pretrpela zlostavljanje). Pokazali smo nedovoljnu zrelost da bar na tom primeru nešto naučimo. Dakle i u slučaju silovanja kako fizičkog tako i mentalnog važno je shvatiti da je svako vlasnik sopstvenog tela i da ne postoji nijedan autoritet koji će propisati kako moje, tvoje ili bilo čije telo treba da izgleda i šta svako pojedinačno sa njim treba da radi.

Bilo bi dobro da su sva tela zdrava, ali čak i kada pojedinac odluči da živi u neskladu sa pravilima koje zdrav način života diktira to je svakako samo lična odluka. Telo pripada isključivo onome čije je i nikome više. Svaka diskusija, kritika obojena dobronamernim tonom i sugestija su suvišni. Dok svako od nas to glasno ne ponovi sebi i onome ko se usudi da donosi sud o tome bićemo prinuđeni da prećutkujemo sve sa čime se suočavamo. Skoro da je podrazumevano da na konkursu za posao veću pažnju posvećujemo utisku koji ćemo ostaviti na osnovu fizičkog izgleda, nego na osnovu radne biografije. Uvredljivih i zluradih komentara nisu pošteđeni ni muškarci. Ukoliko se zauzmu za sebe u raspravi na ovu temu, preti im da će biti okarakterisani kao slabići. Ne treba zanemariti ni to da ovakva energija kruži i da će neki omalovažavani puniji muškarac (ili žena) biti prvi u redu da nekome upute baš ovakvu kritiku (najčešće ako su na poziciji moći). Sledeći “krug pakla” čine žene koje prednjače u mizoginiji (diskriminaciji žena). Ovo čudi kada dolazi iz usta onih koje prednjače u borbi za raznovrsna ugrožena prava, te se u gorenavedenom šou programu desilo da jedna članica žirija izusti da je prirodno da muškarci varaju žene koje se nakon porođaja (citiram) razguziče. Ukoliko vam je baš stalo do mišljenja koja naviru iz dotične, čućete još da su žene bez “dupeta i grudi odvratne”, kao i da mrzi ravne žene. Zaključak navodi da je sasvim moguće biti mršav i sa oblinama. Sigurno da jeste, ali u svetu plastične hirurgije. Da li je ovo bila plaćena reklama u prajm tajmu, ne znam, ali da je bila lekcija o tome da žensko telo ne izgleda odvratno jedino kada prođe kroz kasapnicu klinika za estetsku hirurgiju – to je sasvim jasno. Naravno da komentarisanje ovakvih izjava spušta nivo komunikacije na najniže grane, ali jedini način da iskorenimo ovakve pojave u društvu jeste kroz razobličavanje i osudu. Inače ćemo svi biti prepušteni na milost i nemilost mediokriteta na pozicijama koji će nas uskraćivati za osnovna prava (poput prava na rad) zato što smo razguzičene, ravne ili imamo nedopustivo kilograma za broj godina.

Ostavite prvi komentar na ovaj članak