Sutra ujutru će se u dugačke ženske kose i cvetne haljine uvući miris ćumura, luka i znoja. Za razliku od naših žena na Balkanu, koje će sutrašnji dan provesti pod drvetom uz reku, rasterujući starim novinama komarce, a istim tim novinama kasnije raspirivati vatru. Parižanka će namirisana Dorismom, u crvenoj haljini na tufne, sa pudlicom ispod pazuha ujutru krenuti po kroasan i novine. Dok se žena u Srbiji bude vraćala kući sa uranka umorna, iscrpljena, izujedana od komaraca, Francuskinja će se vratiti sa novinama, kroasanom i buketom đurđevka. Sutra je Prvi maj, poznatiji kao Mađunarodni praznik (ne)rada. U našim krajevima ovaj datum je sinonim za ćumur i mešano meso, a u Francuskoj je zaštitni znak ovog datuma mirisni cvet đurđevak.
Francuzi doslovno slave đurđevak, zbog čega se tog dana prodaje ili čak nekada i deli ovaj mirisni cvetić belih zvončića na svakom koraku.
Ruke dečice, mladih i starih danas su širom Francuske zauzete branjem i pravljenjem buketića, koji će u najrazličitijim aranžmanima ukrasiti trgove, ulice i parkove. Prema procenama, u ovoj zemlji se tokom prvog dana maja proda ukupno 60 miliona buketića, na čemu radi oko 6 000 radnika. Zarada od ovog cveta širom zemlje iznosi oko 26, 5 miliona evra. Pošto je Francuska kolevka krilatice “l’art pour l’art” odnosno “umetnost radi umetnosti”, kao i stila i istančanog ukusa može se razumeti taj apsurd da gaje tako nežni cvet koji živi svega dvadesetak dana. Francuzi ne mare za to, nego čitava polja pretvaraju u bašte ovog mirisnog cveta. Na tržištu se nekada pojave i cvetovi iz divljih rasadnika čija je vrednost ispod 10 miliona evra. Ukupno tržište đurđevka u njihovoj zemlji iznosi oko 90 miliona evra, što je mnoge opredelilo da im sađenje đurđevka postane biznis.
Ova tradicija stara je oko 500 godina, kada je kralj Šarl IX na taj dan svojim voljenim prijateljima i rođacima poklanjao buketić đurđevka za sreću. Danas francuska država oslobađa plaćanja poreza prodavce đurđevaka toga dana, ali samo pod uslovom da su ubrani u prirodi i da nisu kupljeni da bi bili preprodati. Cvećari iz Nanta 2013. proslavili su 500 godina otkako je prvi đurđevak posađen u nantsku baštu. U srednjem veku on je bio znak ljubavi i poklanjao se voljenoj osobi.
izvor: http://www.rtv.rs/
foto: Getty Images, Le Bonbon
