Kako su ovo dani kada rekapituliramo uspomene, utiske, uspone i padove, portal djurdjevak.com rešio je da se priseti onih koji su za ovaj portal na samom početku govorili. Jedan od njih je Đorđe Majstorović, košarkaš sa kojim sam razgovarala pre dve godine. Od tada se mnogo toga u njegovom životu promenilo. Bio je igrač kluba “Metalac” iz Valjeva, učio je da svira gitaru i planirao odlazak u prestonicu i novu sezonu u klubu “Partizan”. Danas je sve drugačije, Đorđe je igrač MZT-a, ušao je u preduzetničke vode, razmišlja o upisu na fakultet i o ženidbi.
Đurđevak: Šta se u tvom životu promenilo od našeg razgovora marta 2016. godine?
Đorđe: Što se tiče košarkaške karijere dva meseca posle našeg razgovora po odlasku iz KK “Metalca” stvari se nisu odvijale baš onako kako sam priželjkivao. Mogu slobodno da kažem da je taj period najneuspešniji deo moje profesionalne karijere što se tiče samog učinka na terenu. Ali borim se da iz svega toga, koliko god dugo trajalo, izađem još jači nego što sam bio. I siguran sam da će mi lekcije koje učim iz ovog teškog perioda pomoći u budućnosti da se lakše izborim sa sličnim problemima. Tako da ja na celu stvar gledam pozitivno, trudim se da ne kukam zbog nevolja već da budem zahvalan zbog dobrih strana kojih svakako ima i u najtežim iskušenjima.
foto: instagram
Dva meseca pre našeg razgovora upoznao sam jednu mladu damu i u januaru ću morati da joj kupim neki poklon jer je izdržala sa mnom dve godine. Šalim se, naravno, ali mi je svakako bila i još uvek je velika podrška i izvor pozitivne energije.
“Namerno sam odvojio privatni deo života od profesionalnog jer je situacija iz godine u godinu sve bolja za razliku od košarke. Kao što znaš, moja najuža porodica broji osam članova i ove jeseni smo dobili prvog diplomca. Ostalo ih je još četvoro koji idu tim putem. Možda im se i ja priključim kada završim košarkašku karijeru”, kaže Majstorović.
Đurđevak: Šta ti valjevsko nedostaje?
Đorđe: Pre svega pojedini Valjevci koje s vremena na vreme uspem da posetim, porazgovaram sa njima i čujem šta ima novo i kako su.
Nedostaje mi Gradac sa svom svojom okolinom i stazicama za šetnju. Voleo bih da su mi sada Ćelije, Lelić, Jovanja i Pustinja tako blizu kao kada sam bio u Valjevu.
Đurđevak: Tada si pohađao časove gitare, vežbaš li još uvek?
Đorđe: Moram da budem iskren, gitaru sam poneo sa sobom, ali sam se malo ulenjio pa ne vežbam. Razmišljao sam da ovde nastavim sa časovima jer mi je mnogo lakše kada imam određeni zadatak od profesora nego kada sam skidam sa neta određene vežbe.
foto: instagram
Đurđevak: Za koje pesme bi mogao da odsviraš instrumentale?
Đorđe: Što se pesama tiče, moj repertoar je jako mršav. Znam da odsviram nekoliko pesama Riblje čorbe, koja mi je oduvek omiljena grupa, tako da je to očekivano. Takođe, znam nekoliko laganih refrena pojedinih pesama, Eagles – Hotel California na primer. Koliko vežbam i ovo je mnogo.
Đurđevak: U KK Metalac su poštovali tvoju želju da ti na zagrevanju puštaju AC/ DC, da li je ta praksa nastavljena u drugim klubovima?
Đorđe: Što se ispunjavanja muzičkih želja tiče i ti i ja dobro znamo da to funkcioniše po principu: “koliko para toliko muzike”. U Metalcu sam igrao dobro, pa sam imao tu privilegiju, sada ne mogu da izvoljevam. Nisam zaslužio, pa slušam šta drugi puste.
foto: instagram
“Započeo sam jedan projekat proizvodnje prirodnih sokova vrhunskog kvaliteta. Uz Božju pomoć, nadam se da ću uskoro imati i registrovanu firmu i sve što uz to ide tako da može da se desi da sledeće leto sediš na Gradcu i uživaš u soku koji sam pravio sa svojom porodicom”, navodi Đorđe.
Đurđevak: Voliš istoriju i ruske klasike. Šta ti trenutno zaokuplja pažnju? (knjiga, film, serija)
Đorđe: Trenutno se bavim malo detaljnijim proučavanjem istorije ravnogorskog pokreta jer mislim da se o tome jako malo zna. Pogotovo mi iz Zapadne Srbije i Šumadije treba da znamo kako su se naši dedovi borili i da budemo ponosni na njih.
Otkad sam došao u Skoplje zainteresovao sam se za određene detalje iz događanja u staroj Srbiji i Epiru. Mnogi Srbi nažalost ne znaju da je Skoplje bilo prestonica Dušanovog carstva koje se prostiralo na većem delu Balkanskog poluostrva. U slobodno vreme volim da pogledam neku dokumentarnu emisiju (na internetu naravno jer tv ne gledam) o našim znamenitim ljudima i bitnim događajima iz istorije srpskog naroda. Hvala Bogu, narod smo sa bogatom i slavnom tradicijom tako da uvek ima nešto novo da se nauči i neka pouka da se izvuče ne bi li i mi postali bar delom kao naši slavni pretci.
Đurđevak: Kako ti se dopada Skoplje?
Đorđe: Prijatno je iznenađenje za mene. Priznajem da nisam znao mnogo o životu u Skoplju kada sam dolazio. Poprilično živ grad sa dosta lepih restorana sa kvalitetnom i jeftinom hranom. I ljudi su dosta opušteni, čini mi se da ovde ljudima treba dosta manje da budu srećni, nego što je to slučaj kod nas.
Đurđevak: Među malobrojnim si sportistima koji su dobili “štiklić” odnosno verifikaciju na društvenim mrežama. Kako si reagovao na to? Koliko ti ta instagram potvrda znači?
Đorđe: Iskreno da ti kažem, nisam to odmah ni primetio, čini mi se da mi je neko od prijatelja rekao za to. Trudim se da što manje zavisim od toga što je gotovo nemoguće u današnje vreme, ali ja volim da se borim sa vetrenjačama.
Društvene mreže su mač sa dve oštrice. Sa jedne strane imaš mogućnost brze komunikacije i razmene informacija sa prijateljima. Dozvoljeno ti je da izraziš drugačije mišljenje i da podeliš sa svima neke svoje privatne trenutke.
Problem može da nastane ako se osoba previše prebaci u virtuelni svet što je danas sve češća pojava. Jer virtuelni prijatelji ili pratioci su upravo to, virtuelni. Sa njima ne možeš da sedneš na piće i da se ispričaš, ne možeš da ih zamoliš za pomoć kada ti je potrebna. Tako da ja više volim da se oslanjam na ove “opipljive” prijatelje.
foto: facebook
Đurđevak: Nedavno si se priključio ekipi MZT-a, kako si se uklopio?
Đorđe: Došao sam u jako nezgodnom i nezahvalnom trenutku rezultatske krize tako da situacija nije baš sjajna. Trudim se da dam svoj doprinos i da se situacija poboljša i nadam se da ću u tome i uspeti.
Đurđevak: U intervjuu 2016. godine rekao si mi da ti je želja da neki od praznika provedeš sa porodicom, hoćeš li tokom predstojećih praznika moći da tu želju ostvariš?
Đorđe: Nažalost ni ovaj Božić neću provesti sa porodicom. Ali takav je posao i ja sam svesno žrtvovao to vreme da bi mi kasnije, kada završim karijeru, bilo još lepše da praznike slavim u krugu porodice.
Đurđevak: Pošto se djurdjevak.com pre svega bavi srećnim vestima, šta te ovih dana čini srećnim?
Đorđe: Činjenica da ću Novu godinu provesti u društvu meni drage osobe. Nova godina kao datum u kalendaru mi ništa ne znači. Međutim, to je vreme kada većina nas nema obaveze tako da možemo da se posvetimo jedni drugima barem na kratko.
Đurđevak: Postoji li nešto što do sada nisi ostvario, a želeo bi?
Đorđe: Voleo bih da se oženim. ?
foto: Privatna arhiva
video: as the media
