Neradni praznik rada

Prvi maj je međunarodno priznati praznik rada. Nastao je u znak radničkih demonstracija u Čikagu 1886. godine, organizovanih kao protest zbog neispunjenih zahteva radničke klase. Ovaj dan karakteriše i svetsku solidarnost radnika. Do pobune je došlo usled prekovremenog rada sa više od 10 sati dnevno, rada vikendom, niskih plata i nepostojanja osiguranja. Svi ti razlozi naveli su radnike na pobunu za prava koja nedostaju u kapitalističkom uređenju. Radnici su zahtevali radno vreme od osam časova. U novom sistemu predloženo je da bude na raspolaganju pored osam sati rada, 8 sati odmora i 8 sati razonode. Svi uslovi trebali su da budu ispunjeni do prvog maja 1886. Uslovi nisu ispunjeni, na ulicama Čikaga se našlo više od 70 000 radnika. Štrajk je prekidala policija, u okršajima je bilo stradalih i ranjenih.

1889. američka delegacija na kongresu Socijalističke Interancijonale u Parizu, predložila je da 1. maj bude dan svih nastradalih u borbama radničke klase za poboljšanje uslova rada.

Foto: Njujorška parada žena 1. maja (time.com, New York Daily News Archive)

Izvor: nasa-jugoslavija.org

Ostavite prvi komentar na ovaj članak