Nedelja

Ustala si u pola sedam. On je još spavao. Jutro je bilo neutešno mračno, dok si kupovala nedeljne novine, hleb, pogačice, jogurt. Mora da izgledam kao neko čudo, mislila si ogledajući se u praznom izlogu mesarnice gde si čekala u redu. Samo da me ne vidi neko poznat.

Sve je poskupelo! – kazao je neko iz reda. Nema tog poskupljenja koje ja ne bih mogla da odgladujem! – rekla je prkosno jedna stara dama.

Šesto grama mlevenog! On je još spavao. Onda si se vratila istim putem vukući svoja ručna kolica za pijacu. Onda si skuvala kafu. Onda ste doručkovali. On se probudio i uzeo prednji deo Politike, na čijoj su naslovnoj strani bili neki novi ratovi. Onda su ti deca uzela drugi deo, da vide bioskopski program. Nije važno, mislila si, pročitaću ih kasnije. Ali nisi. Onda si pripremila sto. Iseckala sitno crni luk. Potopila krišku hleba u hladnu vodu. Razbila jedno jaje, dodala peršuna, soli i bibera. Izmuljala sve to u ravnomernu masu i pomislila na mamu, koja te je naučila da praviš faširane šnicle. Onda je on otišao na pivo u “Balkan”. Onda si zapalila cigaretu i dok si čekala da se skuva krompir za pire, slušala si kako neka pevačica priča voditelju “Studija B” na čemu sada radi. Onda su faširane šnicle, prethodno uvaljane u brašno, bile ispržene. Sipala si ulje u salatu. Stavila na sto tanjire, noževe, viljuške, salvete od hartije i slanik. Izrezala si hleb. Onda se on vratio iz “Balkana”.

Kako je napolju? Hladno.

Opet faširane šnicle! – kazala su deca. Ostavite mamu na miru! – rekao je.

Onda ste ručali. Onda je on zevnuo i otišao da spava, a deca u bioskop. Onda si pospremila sto, oprala tanjire, tavu, šerpu, obrisala mrve… Ima li besmislenijeg posla od ovog? Radila si čitavo prepodne, a onda od svega nema ni traga. Sve je pojedeno. Pogledala si ruke i utvrdila da više nema nade za njih. Skuvala si kafu i uključila televizor. Neka nedeljna utakmica. Gledala si u zeleni ekran preko koga su tamo- amo trčkali zgodni mladići. Onda si pogledala kroz prozor na ulicu. Pustoš. Nigde nikoga. Onda se on probudio.

Koje je poluvreme? Ne znam.

A rezultat? Ne znam.

Ko igra? Ne znam.

Šta ti je? Nije mi ništa. Nisam uključila ton.

Onda ste ćutali i gledali televiziju. Onda su se vratila deca.

Kakav je bio film? Onako…

Onda je neko telefonirao: Kako si? Dobro sam. I mi smo dobro.

Onda si postavila tanjire za večeru. Noževe. viljuške, slanik. Jaja na oko, sir i salata od krompira.

Opet jaja na oko! – kazala su deca.

Onda si oprala tavu. Produžila sinu farmerice, ispeglala kćeri kecelju za školu.

Šta ima na televiziji? Nema ništa.

Poljubila si ih pred spavanje.

Istuširala se. Stavila na lice kremu za noć. Navila budilnik u šest. Onda je on zaspao.

Onda si pušilja u postelji i slušala kišu. Onda je došao ponedeljak.

autor: Momo Kapor

foto: pixabay

Ostavite prvi komentar na ovaj članak