Intervju sa Emirom Bekrićem
Najteže je ostati na tronu
Foto: facebook
Emir Bekrić, atletičar, najuspešniji je u trkama na 400 metara sa preponama. Za sebe kaže da voli da pomera granice.
“Ne verujem u slučajnosti. Mislim da je svako od nas predodređen za neki najviši cilj i svrhu svog postojanja, a ja sam svoju svrhu pronasao,“ kaže Bekrić osvrćući se na dane kada je imao trinaest godina i kada se, spletom okolnosti, zainteresovao za ovaj sport. Postao je prvi muški takmičar zbog koga je trener Mirjana Stojanović napravila presedan, jer je do tada trenirala samo devojke.
Rekorder je Srbije u disciplini 400 metara sa preponama. Osvajao je brojne medalje na Evropskim prvenstvima, na Svetskom prvenstvu, obarao nacionalne rekorde, pobeđivao sebe i druge, da bi na taj način ostvario svoje snove.
Iako slovi za momka, koga postignuti uspeh i slava nije promenila, on navodi da vodi računa o odnosu koji gradi sa medijima. “Smatram da je popularnost velika životna lekcija, ali još veći izazov, sa kojim nije nimalo lako izaći na kraj,” navodi on. On tvdri da je neophodno izdvojiti dodatno vreme i trud kako bi posvetio pažnju novinarima i sponzorima. “Ako se prema svim tim stvarima postavite na način da vam to pričinjava zadovoljstvo, a ne obavezu, onda ste uspešno kanalisali taj deo posla,” kaže atletičar.
Dodatnu stabilnost na takmičenjima pruža mu mir koji se trudi da uspostavi. Govorio je kako pre trke prolazi kroz proces vizuelizacije uspeha. Pažnju pridaje mentalnim treninzima koje smatra neophodnima za svakog uspešnog sportistu. “Smatram da je mentalni trening podjednako važan kao i fizički deo priprema,” navodi Bekrić.
Uspeh u bavljenju vrhunskim sportom određuje mentalna priprema sportiste. “Pomoć stručnjaka je uvek dobrodošla, znači mi rad sa sportskim psihologom. U saradnji sa njim postajem smiren i sa stopostotnom mentalnom pripremom dočekujem svako takmičenje,“ podvlači Emir.
Pre trke opušta se slušajući laganu muziku. Ističe da mu je uz odricanje najvažnija vera, upornost i naporan rad. Smatra da ništa nije nemoguće i da granice ne postoje.
“Neophodno je čvrsto verovati u sebe i u ono što želite da budete kako biste ostvarili svoje ciljeve,” kaže Emir.
Iako se u individualnom sportu direktno susreće sa rivalima, ne smatra ih neprijateljima, naprotiv tvrdi da je kroz sport stekao brojne prijatelja. Pričom o međuljudskim odnosima u sportu objašnjava time što ljuta rivastva sa staze, postaju sjajna drugarstva van nje: “Mnogo poznanstava sam ostvario, iznova upoznajem ljude koji mi postaju bliski i dragi. Na stazi smo ljuti rivali dok smo privatno u sjajnim odnosima,” nastavlja on.
Bavljenje sportom je važan faktor u oblikovanju ličnosti i radu na sebi. Za petnaestogodišnje bavljenje ovim sportom Emir je naučilo mnoge životne lekcije, ali da mu je lekcija iz “strpljenja” najviše koristila.
Emir: “Lekcije iz sporta uspešno primenjujem i na život, zadovoljan sam rezultatom koji postižem”.
Vreme koje mladi atletičar provodi u treninzima ostavlja malo prostora za organizovanje preostalog vremena. Dnevno na treninge odvaja do sedam sati, ali ga to ne sprečava da uspešno balansira između spota i studija. “Velika je umetnost uskladiti sport sa studiranjem. Imao sam ogromnu sreću jer sam naišao na razumevanje profesora sa “Alfa Univerziteta”. Maksimalno mi izlaze u susret, a ja sam im na tome izuzetno zahvalan,” objašnjava srpski as.
Na pitanje da li je teže osvojiti sportski vrh ili se na njemu zadržati, mladi atletičar odgovara da je nedvosmisleno teže zadržati se na tronu. “Problemi nastaju kada se jave visoka očekivanja i pritisak javnosti, to je nešto sa čime se sportista pre ostvarivanja uspeha nikada nije susretao,” zaljučuje Emir.
Foto: Sve fotografije preuzete su sa facebook naloga Emira Bekrića
