Na vrh mi jezika

Sve češće mi se dešava da se ne mogu setiti imena poznanika, naziva mesta u kojima sam bila, naslova knjiga i filmova koje sam nedavno pročitala i pogledala. Počnem sa pričom o fenomenalnom filmu koji sam skoro gledala i bum šakom se zveknem u čelo u nadi da će iz mozga skliznuti na jezik naslov, a onda kad metod ne polazi za rukom, počem da govorim o fenomenalnoj ekipi glumaca. Kada zaustim da kažem imena naslovnih uloga misao iščezne, imena koja sam do pre sekund znala sakriju se u duboko u glavi negde kod ušiju. Osećam ih, smeju mi se oko ušiju. Kada bi mi neko pomogao da se setim na prvi slog bih nastavila u glas. Umor? Preopterećenost? Gomila informacija koje bez ikakve selekcije usisavam? Možda! Verovatno. Ma nema šta drugo. Tiho u glavi čujem: “ili si počela da lapiš”. Ma to nema šanse, biće da je umor.

Kako da sredim mozak? Kako da uradim generalno raspremanje informacija u glavi?

Istraživanja neurologa beleže da informacija iz kratkotrajnog u dugotrajno pamćenje putuje oko osam sekundi.

  • Jedan od čestih vidova zaboravljanja jeste onaj u kome uđete u prostoriju i nemate pojma po šta ste došli, otvorite fioku, ali ne znate šta ste tražili, uzmete telefon i ne sećate se zašto ste ga izvadili iz torbe ili džepa. Psiholozi su ispitivali ovu pojavu tako što su jednoj grupi ispitanika davali predmet koji treba da stave u činiju u toj prostoriji, dok bi drugi dobili predmet u jednoj prostoriji, a činija u koju bi trebali da smeste predmet čekala bi ih u drugoj prostoriji. Ispitanici iz prve grupe, zapamtili bi o kom predmetu je reč, dok bi ispitanici koji bi promenili ambijemnt zaboravljali koji su predmet stavljali u činiju. Promena ambijenta i objekata u koje gledamo dovodi do kratkotrajnog zaboravljanja.
  • Jedan od metoda za bolje pamćenje ima veze sa pesnicom. Nećete se udarati u glavu, ali ćete stisnuti lopticu ili neki drugi gumeni predmet rukom koju koristite pre nego što treba da usvojite informaciju. Kada taj podatak treba da prizovete u sećanje, gumeni predmet stegnite suprotnom rukom od one koju koristite (levom rukom, ako ste desnoruki ili obrnito).
  • Još jedan od efikasnih načina za poboljšanje pamćenja svakako je fizička aktivnost. Redovno vežbanje poboljšaće dotok krvi i kiseonika u mozak. Tako će doći do bržeg rasta ćalija u delu mozga koji je zadužen za pamćenje.
  • San je jak faktor u procesu pamćenja. Studenti znaju da mnoge noći provedu uz kafe i učenje. Svakog jutra bilo bi im jasno da je to bila pogrešna odluka, da ih obara umor i da nemaju koncentraciju. Uloga sna jeste da sredi pristigle informacije u mozgu. Ukoliko ne spavate, mozak neće obaviti svoj deo posla.
  • Slova koja su teža za čitanje i koja zahtevaju više vremena za tumačenje bolje se pamte, dok su u knjigama ovakve stvari podebljane ili boldirane mada nemaju isti efekat kao čudna slova koja zahtevaju napor da se rastumače.
  • Žvakanje pojačava koncentraciju i usredsređenost, tako da se savetuje da pred važan sastanak ili razgovor sa šefom treba žvakati oko 30 minuta žvakaću gumu.
  • Mobilni telefoni dodatno štete našoj memoriji. Oslanjamo se na brojeve u kontaktima, beleške i sve druge alatke kako ne bismo opterećivali našu memoriju. Na ovaj način moždane vijuge se ulenje i zakržljaju od nekorišćenja. Vratite se tefterima i beleškama jer ćete tako bolje trenirati svoj mozak, ako vam teško pada zamislite samo da se nađete u daljini, da vam je automobil u kvaru, a baterija telefona vam je iscurela. Dobronamerni prolaznik vam može pomoći samo ukoliko znate bar neki broj telefona napamet.
  • Učenje uz muziku nije saveznik pamćenja. Muzika utiče delotvorno na naš mozak, fino ga podešava, a svojim nadražajima ga umiruje ili aktivira. Međutim, muziku treba slušati pre ili posle čitanja, ali nikako tokom čitanja. Isti efekat na pamćenje imalo bi kada bi neko dok učite stajao pored vas i govorio slova azbuke ili brojao unedogled.
  • Efikasnim za dobro pamćenje pokazala se vizuelizacija odnosno stvaranje slika u glavi. Na ovaj način mogu se pamtiti lekcije iz mnogih oblasti, kao i mnogi podaci. Kada vam treba određena informacija iz mozga, slika koju ste stvorili će prva priteći u pomoć.
  • Mehanizam koji se nadovezuje na prethodni jeste crtkanje. Ukoliko vam je lakše raznim simbolima, znacima možete pratiti priču kako biste lakše zapamtili. Crtanje dok neko priča pokazalo se delotvornim. Kako? Mozak će na ovaj način ostati u budnom stanju, tako je manja verovatnoća da će misli leteti unaokolo. Istraživači kažu da ljudi koji crtaju dok slušaju nekog suvoparnog sagovornika mogu zapamtiti čak 30 odsto više od onih koji to ne čine.

Izvor: Politikin zabavnik

Foto: Quanta Magazine

Ostavite prvi komentar na ovaj članak