Možete li sve što želite?

Jutros je na e-mail adresu ovog sajta – kontakt@djurdjevak.com stigao divan tekst od koleginice i autorke bloga jelenamilosevic.com. Kako slučajnost ne postoji u životu, a i u mejlovima reklo bi se, ovaj je stigao baš na vreme. Možda i vama malo motivacije neće biti na odmet i možda je baš ovo trenutak u kome mislite da sve što radite nema smisla. Pročitajte bar neku priču od inspirativnih tekstova koje je đurđevku poslala Jelena Milošević.

Upornost se isplati

Za vreme krize tridesetih godina prošlog veka jedan nezaposleni politički karikaturista tragajući za poslom obratio se jednom poznatom listu. Brzo su ga obavestili da listu nije potreban karikaturista. Nije dopustio da ga negativan odgovor obeshrabri, već ga je prihvatio kao izazov, kao podstuicaj da uloži veće stvaralačke napore. Seo je, nacrtao jednu karikaturu i poslao je urednišvu ovog lista.

Svake sedmice crtao je i istom uredništviu slao po jenu karikaturu. Posle pedeset i dve sedmice i pedeset i dve karikature, od lista još nije bilo nikakvog odgovora. Morao je da prizna da je njegova hrabrost počela pomalo da slabi. Međutim, ipak je odbio da se preda.

Nova karikatura prikazivala je visoku zgradu bez prozora i vrata na prvom spratu. Jedan čovek očajnički je trčao oko zgrade vičići: “Sigurno postoji neki put koji vodi unutra! ”

Ovoga puta redakcija je poslala telegram: “Dođite, postali ste naš član. Mi smo se predali!”

Na greškama se uči

Nedavno sam od Stephena Glenna čuo priču o slavnom naučniku iz područja medicine. Neki  novinar ga je upitao zašto je on toliko kreativniji od prosečnih osoba. Šta ga je to toliko uzdiglo od svih drugih? Odgovorio je da je, po njegovom mišljenju, uzrok tome događaj u njegovoj drugoj godini. Pokušavao je da dohvati bocu mleka iz frižidera, ali je bila klizava, pa mu je ispala, a sve se mleko prolilo po podu. Čitavo more mleka. Kada je mama ušla u kuhinju, umesto da viče ili ga kazni, samo je kazala: “Roberte, kakav si veliki i prekrasan nered napravio! No, šteta je već učinjena. Želiš li da se poigraš u mleku pre no što ga počistimo?” To je i učinio. Nakon nekoliko minuta mama je kazala: “Znaš, Roberte, svaki put kada učiniš ovakav nered, moraš ga i počistiti i sve vratiti kako je i bilo. Šta misliš da sada to učinimo? Uzećemo sunđer, peškir ili krpu. Šta bi ti najviše voleo?” On je odabrao sunđer, pa su zajedno počistili nered. Mama je zatim rekla: “Znaš, ovo što smo videli je propali pokušaj nošenja velike boce mleka dvema malenim ručicama. Hajdemo sada u dvorište da napunimo bocu vodom i da vidimo da li možeš da otkriješ način nošenja bez prolivanja”. Maleni je dečak naučio da je to moguće ukoliko obema rukama uhvati bocu pri vrhu. Kakva divna lekcija.

Naučnik je dodao da je u tom trenutku shvatio da se ne treba bojati pogrešaka. Baš suprotno tome, naučio je da su pogreške samo dobra prilika za saznavanje nečega novog. To je i suština naučnih eksperimenata. Čak i ukoliko eksperiment “ne radi”, obično možemo naučiti nešto vredno iz njega.

Da li si krompir, jaje ili zrno kafe? Kako se suočiti sa problemima?

Jednom prilikom kćerka se požali svom ocu kako joj je život očajan i pun problema. Bila je umorna od svega. Kad god bi neki problem rešila novi su se pojavljivali i tako iznova i iznova.

Njen otac, inače kuvar po zanimanju odvede je u svoju kuhinju. Napunio je tri lončića vodom i sačekao dok voda ne proključa. Kada je voda počela da vri, on je stavio krompir u prvi, jaje u drugi lonac i nekoliko zrna kafe u treći.

Nakon dvadesetak minuta isključio je šporet i stavio krompir i jaja u odvojene tanjire, a kafu sipao u dve šoljice. Okrenuo se ka njoj i upitao je šta vidi?
“Krompir, jaja i kafu.”, rekla je žurno.
“Pogledaj bolje i dodirni krompir, šta primećuješ”. Ona je to uradila i primetila da je krompir omekšao. Zatim je zamolio da oljušti jaje i ona ga je poslušala. E sada bi mogli da popijemo kafu, njen predivan miris joj je izmamio osmeh, pa ga je upitala: “Oče, šta ti sve ovo znači?”
On tada objasni da se krompir, jaja i kafa suočavaju sa istim nedaćama u ključaloj vodi. Međutim, svaki od njih će različito reagovati u takvoj situaciji. Krompir izgleda čvrst i jak, ali u ključaloj vodi postaje mek i slab. Jaje je krhtko, sa tankom ljuskom koja štiti njegovu unutrašnjost. U dodiru sa ključalom vodom njegova unutrašnjost postala je čvrsta.

Međutim, zrna kafe nakon što su bila izložena visokoj temperaturi ključale vode nisu se puno promenila ali su zato promenila čitav vodu, dala joj lep miris i prijatan ukus.
Reci mi ti koji od ova tri elementa predstavljaju tebe, kad ti nevolja zakuca na vrata.
Da li si možda krompir, jaje ili zrno kafe. Kakav je tvoj stav u suočavanju sa problemom?

Ako si kao zrno kafe, ti svoju okolinu činiš boljom, vrednijom, ti teskoću sebi olakšavaš tako da ona bude olakšica umesto teškoće i problema, brige i tuge.

Prepreka na putu

Priča se da je u davna vremena živeo je jedan veoma pametan i pravičan kralj. Jednog dana želeo je da proveri svoje podanike pa je postavio jedan veliki kamen na sred puta. Onda se sakrio da vidi ko će ga od njegovih podanika ukloniti. Neki od najbogatijih trgovaca i kraljevih dvorana prolazili su putem i jednostavno ga zaobilazili. Mnogi su krivili kralja za loše održavanje puteva, ali svejedno niko nije ni pokušao da kamen ukloni sa puta.

Posle nekog vremena naišao je jedan seljak noseći na leđima ogroman džak sa povrćem. Nakon što se približio steni, spustio je džak i pokušao je da skloni kamen sa puta. Posle mnogo guranja i napora, napokon je uspeo. Ponovo je uzeo svoj džak povrća, i tada tek primetio nekakvu torbicu kako leži na mestu gde je bila stena, kada je otvorio bio je zapanjen njenim sadržajem. Torbica je bila puna zlatnika i drugih dragocenosti, na vrhu je stajalo pismo od kralja u kojem je pisalo da je torba vlasništvo onoga ko ukloni kamen sa puta.

Seljak je saznao ono što mnogi od nas nikad ne shvate! Prepreka na nešem putu je zapravo mogućnost za napredovanje.
Nije prepreka sve što stoji na putu. Ne gunđaj, hodaj.

Prihvati sebe

Jednom je, kažu bio jedan kralj koji je mogao da priča sa biljkama, izašao je tako jednog dana u svoju baštu i video kako mu bledi i umire svo cveće, žbunje i drveće. Prišao je hrastu i upitao ga zašto bledi i umire, a on mu je odgovorio da je to zato što je tužan jer nikada neće biti visok kao bor. Bor je pak umirao od želje da daje grožđe kao vinova loza. A vinova loza je umirala jer nije mogla procvetati kao ruža.

Ubrzo dok je išao kroz baštu i razgovarao sa biljkama našao je jedan predivan cvet, potpuno zdrav i svež, silno mu se obradovao. Kada ga je upitao zašto on nije tužan kada baš sve biljke u bašti jesu, dobio je sledeći od govor:  Mislim da je to prirodno, jer kad ste me posadili, cilj vam je bio da vam ulepšam baštu, da lepo mirišem i razveselim vas. Da ste želeli, hrast, grožđe ili ružu vi bi ih posadili. Tako da mislim da ne mogu biti ništa drugo nego ono što jesam i pokušati da razvijem svoje najbolje kvalitete.

Pogledaj sebe. Možeš biti samo to što jesi. Nemoguće je da postaneš neko drugi. Imaš izbor, možeš se radovati i „cvetati” onakav kakav jesi ili možeš da blediš i tuguješ ako ne prihvatiš sebe.

 

foto: inspire99.com

Ostavite prvi komentar na ovaj članak