Deca se od pamtiveka pitaju kako taj stari dekica uspeva da postigne sve poslove u toku praznika. Trebalo bi posetiti svaki dom, znati svako dete u glavu, kao i njegove navike, nestašluke i dobra dela uz poslušnost. Još kad celoj priči dodamo njegovu ni malo atletsku građu, tromost i to što je u toj misiji uglavnom sam, ne računajući prevozno sredstvo irvase.
Počnimo od toga da dobra deca čine četvrtinu ukupnog stanovništva na planeti, to iznosi oko 6 milijardi ljudi.
U obračun možemo staviti da u proseku u jednoj kući ima dvoje dece, a da su sva deca ravnomerno raspoređena po kontinentima. Poluprečnik Zemlje je 6 hiljada kilometara.
Izračunati koliko je vremena potrebno da Deda obiđe sve kuće i dostavi poklon deci na svim kontinentima, a za ovaj račun uzećemo da su svi kontinenti u istoj vremenskoj zoni. Podela poklona bi počela 31. 12. od 21 čas, a završila bi se 1. 1. u 7 ujutru.
Zamislićemo da jedan poklon stane u kutiju zapremine od jednog litra, a da je težak oko 200 grama.
Po klasičnom računu: na svetu ima milijardu i po dobre dece koja žive u 750 miliona kuća. Na osnovu poluprečnika Zemlje dolazimo do toga da je njena površina oko 400 miliona kvadratnih kilometara, a kontinenti od toga zauzimaju 100 miliona, to jest četvrtinu. Kada smo u obzir uzeli da su kuće ravnomerno raspoređene, dobijamo da se kuća nalazi na svakih 13 hektara, po idealnoj udaljenosti razmak između kuća bi u tom slučaju bio 365 metara. Pošto je postavljeno vreme od 31. decembra u 21 čas, do ujutru u 7 časova iznosi 10 sati, Deda ima samo 0,048 milisekundi da se zadrži ostavljajući jedan poklon po detetu. Brzina sanki bi trebala da iznosi 27. 4 miliona kilometara na čas, zapremina početne količine poklona sa kojima pođe u akciju deljenja bila bi 1,5 kubnih metara (kao 600 prosečnih desetospratnih zgrada), dok težina svih poklona, pod uslovom da dete dobije u masi od 200 grama, iznosila bi 300 hiljada tona. U ovim uslovima teško je zamisliti da neki buckasti i prilično star deka uspeva da obavi ovaj zadatak.
Ukoliko bismo računali vremenske razlike Mraz bi dobio na vremenu, što bi smanjilo prosečnu brzinu kretanja sanki. Ako u obzir uzmemo da je verovanje u Dedu tekovina hrišćanskih naroda (lik Deda mraza krejiran je na liku Svetog Nikole), ovako bismo smanjili i ukupan broj dece na planeti koja čekaju poklon, a olakšicu će na pružiti i to što su naselja uglavnom zgusnuta u sela i gradove, kao i to da se najveći broj dece može naći u velikim gradovima. Čak ukoliko bismo ovako gledali na stvar, teško da bi Mraz uspeo sam da podeli sve poklone, bez pomoćnika, čak po nekog klona, mnoštva vilenjaka koji bi u centre već dopremili poklone koje bi Deda onda sam razdelio, sve ovo bi morale da koordinišu dispečerske službe sa dvadesetčetvoročasovnim radom. Dakle, posao Deda Mraza nije nimalo lak, pa mu slobodno možemo dodati neke nadljudske sposobnosti znajući i to koliko je dugo živ, uprkos broju godina.
izvor: Politikin zabavnik/ iz časopisa
“Mladi fizičar” – Marko Vojinović
foto: Huffington Post
