“Među javom i međ snom”

Lazu Kostića pamtite kao autora kultnih stihova “Santa Maria della Salute”, manje je poznato da je osim titule književnika, on bio uticajni političar, doktor prava, novinar, poliglota i prevodilac, sve u svemu mudra glava i vodeći intelektualac svog doba. Sve ovo naći ćete u lektirama i udžbenicima. Nekim sitnijim slovima i među redovima pisaće da je gospodin Kostić imao netipičnu narav, pomalo luckast karakter, voleo je da se druži sa moćnim ljudima svog doba i uživa u raskoši i bogatstvu. Živeo je boemski, znao je katkad i da se karta. Odlazio je i u drugu krajnost kada je u manastiru Krušedol poželeo da se postriže u monaški čin. Njegov život bio je prožet naukom, prvo je predavao u školi, zatim se bavio advokaturom, kasnije postaje beležnik, pa predsednik suda. Prevodio je značajna dela od Šekspira do udžbenika rimskog prava. Dugo je bio neženja. U stopu ga je pratila i beznadežno volela Julijana Palanački, koju je čak zaprosio, a potom na to potpuno zaboravio jer se zakartao u jednom somborskom lokalu. Buduća mlada je uvažila izvinjenje, ali ne i njegova buduća tašta Marija, koja ga nikada nije volela. Laza je čak jedanaest godina čekao da ponovo veri Julijanu. Ipak, u međuvremenu upoznaje mladu Lenku Dunđerski, kćer najmoćnijeg industrtijalca i trgovca. On je, naime, bio prijatelj sa gospodinom Lazarom Dunđerskim, te je tako upoznao mladu, obrazovanu i krotku Jelenu, Lenku, Dunđerski. Ona je, uprkos tome, što je iz najbogatije srpske kuće u Vojvodini bila veoma skromna i srdačna. Govorila je jezike i svirala je klavir, učila najprestižnije škole, a krasila ju je neverovatna lepota i skladna građa. Laza ju je upoznao u leto 1891. godine i istog časa se zaljubio u nju. Prepreka toj ljubavi bila je pre svega razlika u godinama, ona je imala dvadeset i jednu, dok je on punio pedeset i prvu godinu. Posvetio ju je stihove pesme Gospođici LD u spomenicu.

Gospođici LD, Kostićev rukopis

Detalje o njegovim emocijama prema mlađanoj naslednici Dunđerski beležio je u svoj dnevnik, koji je pisao na besprekornom francuskom jeziku, kako njegovi bližnji ne bi mogli da prodru u sadržaj njegovih pisama. Ipak, naslućuje se da je i ona gajila emocije prema njemu, ali za to ne postoje nikakvi dokazi. Kostić i Dunđerska su provodili vreme u razgovorima o književnosti, šetnjama, vožnjama fijakerom, zajedničkom sviranju klavira i violine, ali ta veza je uvek ostajala platonska. Kostića je već dvadeset godina čekala, ne tako zanosna i lepa, Julijana, koju je pesnik veoma poštovao, ali prema kojoj nikada nije gajio emocije. Najveći strah i bojazan književnik je gajio prema njenoj majci Mariji. Bogati prijatelj Dunđerski odigrao je važnu ulogu u Kostićevom konačnom skrašavanju pokraj Palanačke. Tako je ovaj večiti neženja svoj nakratko mir pronašao pokraj Julijane. Nedugo zatim, Lenka Dunđerski pada u postelju zbog tuberkuloze, nakon čega i ispušta dušu. Za tu vest, pesnik saznaje na medenom mesecu u Veneciji, kada konačno završava svoje kultne stihove Santa Maria della Salute. Mnogi smatraju da je ovaj događaj inicirao nastanak pesme, ali književna kritika navodi da je pesma nastajala dugi niz godina, što potvrđuje dnevnik koji je pisao.

Lenkina smrt bila je najveća prekretnica u Kostićevom životu, spekulisalo se da je on tada izgubio razum. Tvrdio je da sa njom komunicira u snovima i da je gotovo uveren da će na onom svetu realizovati njihovu ljubav. Nakon bolesti i smrti supruge, Kostić prestaje sa pisanjem dnevnika, što navodi na zaključak da je Lenka prestala da mu posećuje snove. Skrhan i sam umire nakon godinu dana.

Testament Laze Kostića interesantan je po tome što je izdvojio po hiljadu kruna za manastir Krušedol gde će se svake godine čitati molitva za spas duše Lenke Dunđerski i još toliko za manastir Vrdnik – Ravanica da se na Vidovdan čita molitva njegovoj supruzi Julijani Kostić Palanački. Nakon smrti kod njega je pronađena knjižica koju je čitao “San presvete Matere Božije”, što zatvara krug njegovog glavnog motiva u remek-delu “Santa Maria della Salute” i prelivanju sa kultom Lenke Dunđerski.

U mestu Kulpin moguće je obići kompleks u kom je živeo Lazar Dunđerski sa svojom porodicom, mesto gde su se upoznali proslavljeni pisac i mlada naslednica. Kompleks čine dva dvorca i pomoćni objekti sa kraja osamnaestog i početka devetnaestog veka. Ovaj kompleks podigla je vlastelinska porodica Stratimirović, a oni su kasnije imovinu prodali Mateju Semzu, tek 1889. godine imanje kupuje Lazar Dunđerski. U okviru ovog kompleksa nalaze se i spomenici članovima porodice, ali i Lazin i Lenkin spomenik.

Program “Health tour” je projekat razvoja zdravstvenog i medicinskog turizma pograničnog regiona Srbije i Mađarskesufinansiran iz fonda EU. (Interreg IPA program)

Ostavite prvi komentar na ovaj članak