Kralj Čačka: Publika željna smisla u opštem besmislu

Nenad Marić nekrunisani je Kralj Čačka. Slikar po zanimanju, koji umesto kičicom i štafelajem, svoju Zemlju snova slika neobičnim tekstovima uz gitaru. Kralj Čačka veruje da je njegova publika, kao i on, gladna smisla u opštem besmislu. Kaže da se raduje prilici da na divčibarskoj ski stazi 19. avgusta predstavi svoj album “Zemlja snova”.

– Može li se vladavina “Kralja Čačka” smatrati uspešnom u ovim vremenima?

Jedino na ličnom planu i kroz pesme koje pravim, koncerte koje sviramo. Koliko je to uspešno, mislim da treba da prođe neko vreme da bi se jasnije videlo.

– Kažu da umetnost nastaje iz bunta i nezadovoljstva. Imate li adekvatan ambijent za stvaranje dobre muzike?

Ambijent nije sjajan, ali se trudim da ga izgradim zajedno sa ljudima sa kojima sarađujem i za sada mogu da kažem da idemo nekakvom uzlaznom linijom uz sva iskušenja na putu.

– Primećujem da se u “teška vremena” najviše ističe luksuz. Tekstovi novokomponovane muzike obiluju statusnim simbolima, Vi sa druge strane govorite o realnosti u kakvoj živomo. “Ja bih te pozvao na ples da imam bar trista dinara. Ja bih te vodio na bal da me ne jure računi po ceo dan“, reči su pesme Avatar, ujedno i sudbina većeg dela naše zemlje. Kako ljudi reaguju na istinu koju im pružate?

Većina je zavedena sjajem luksuznog života, uživanja i komfora. Mislim da do njih takvi stihovi ne dopiru, možda ih čak i plaše ili im skreću pogled na drugu stranu. Na neke druge ljude, koji su publika na koncertima, takvi stihovi mogu da deluju katarzično jer se ispusti nekakva energija opterećenja tokom slušanja.

– “Ne izlazi, ćuti, ostani kod kuće, ručaj bol, a tugu ostavi za večeru“. Kroz lagane tonove Vaše muzike provlače se ozbiljni tekstovi koji pokreću važna pitanja. Da li je to bezbolan način za suočavanje sa istinom?

Nije, jer nema bezbolnog načina, potraga za istinom takoreći uvek boli, ali to treba prihvatiti kao proces, da bi se kretalo dalje, ne treba se plašiti istine, a to jeste teško, jer smo sa svih strana obasuti strahovima. Ako postoji nešto što se deli šakom i kapom za malu sumu to je ogromna količina straha koju kupujemo preko novina,  plaćajući račune za TV preplatu, drugim rečima, strah je užasno jeftin, a uz to izaziva ogromnu zavisnost.

– U intervjuima Vam traže odgovor na pitanje: kom muzičkom pravcu pripada ono što stvarate, porede Vas i sa drugim autorima. Smeta li Vam takva vrsta kalupljenja?

Ne, ne obazirem se mnogo na to, znam šta radim kad su u pitanju muzički pravci kojima se služim da se izrazim, a i razumem potrebu poređenja i to je prirodno. Jednostavno sam sebi dao slobodu da se oslanjam na muzičke tradicije, bluza, rockandroll-a, jazz-a, pozorišne muzike, itd.

– Na koja pitanja Vaša muzika pruža odgovor?

To treba pitati publiku, šta ona misli o tome.

– Po znanimanju ste slikar, kako zamišljate Vašu muziku na platnu?

To je za mene teško pitanje, ne bih znao da odgovorim na njega, o slici je još teže pričati.

– Pretpostavljam da kao likovni umetnik imate oko za detalje.  Posmatrate li posetioce Vaših nastupa? Kako opisujete Vašu publiku?

Na bini više osećam publiku nego što je posmatram, ali tokom nastupa i na kraju nastupa vidim da ima dece, mladih ljudi, ljudi u srednjim godinama i starijih ljudi što me uvek obraduje. Mislim da su to ljudi kao i ja gladni smisla u opštem besmislu, ljudi željni smislene, više komunikacije.

– Dobili ste nedavno nagradu za pesničko stvaralaštvo. Kako ste reagovali na ovakvo priznanje?

U pitanju je nagrada “STRUNE OD SVETLA” koja se dodeljuje iz fondacije Saše Radonjića za poseban doprinos afirmaciji pesničke reči u rok i bluz muzici. Iskreno, nisam ni znao da postoji takva nagrada kod nas, a kada sam prvi put čuo da sam nominovan, već to mi je bilo dovoljno jer su pored mene bili predloženi Nikola Vranjković i Branko Pražić, znači dobro društvo. Duboko sam zahvalan Saši Radonjiću koji je jedan od retkih ljudi koji obraća pažnju i brigu kada je u pitanju kantautorski rad na ovim prostorima.

– Najavljeni ste kao jedan od učesnika na Mountain Music Fest-u, 19. avgusta. Verujem da niste do sada svirali na ski stazi, šta očekujete od nastupa na Divčibarima?

Očekujem da napravimo dobar koncert, predstavimo publici prvi album “Zemlja Snova” i nekoliko pesama koje će se naći na sledećem albumu.

– Pošto je slogan festivala “Začini dan”, čime Vi začinite Vaš dan?

Muzikom, knjigom, olovkom, tišinom, pićem, dragim ljudima, kako kad.

 

Foto: Facebook stranica – Kralj Čačka

 

Ostavite prvi komentar na ovaj članak