Ko to budi moje leptiriće?

Da li znate šta je Vagus nerv?

Ne, to nije negativna reakcija kada stanete na vagu. Ne. 

Vagus (lat. begunac; eng. fugitive) ili lutajući nerv sa dodeljenim brojem 10 (deseti kranijalni nerv od ukupno dvanaest) u autonomnom nervnom sistemu. To je najduži i najvažniji nerv koji kontroliše sve nevoljne funkcije u telu: disanje, govor, gutanje, sluh, puls, krvni pritisak, varenje, cirkulaciju, rad creva, mokraćnu bešiku, orgazam, plodnost… Što bi rekli telesni terapeuti, to je most između glave i tela. Ispitivanjima je utvrđeno da od pet vlakana koji prenose informacije putem ovog nerva, njih četiri idu iz pravca tela ka mozgu, tako da, u principu, stomak komanduje (možda ipak ima veze sa vagom). 

Vagus nerv koristi acetilholin, neurotransmiter, koji u parasimpatičkom nervnom sistemu stimuliše kontrakciju mišića. Parasimpatički nervni sistem zaslužan je za rad unutrašnjih organa i za stimulaciju aktivnosti kada je telo u stanju mirovanja. Ukoliko je telo mirno, tj. kada je vagus nerv zdrav, kroz njega stabilno protiču informacije što omogućava da mozak stupi u stanje kreativnosti i donošenja složenih i ozbiljnih odluka (eto zašto idete na poslovni sastanak u restoran/kafanu). Kada vagus nerv nije zdrav, kažu stručnjaci, aktivira se primarni instikt „bori se ili beži“ i tada smo pod stresom.

Do sada bi trebalo da vam bude jasno odakle dolazi onaj osećaj blage nervoze u stomaku kada treba da se obratite većem auditorijumu. U suštini, obrada emocija putuje između mozga, srca i stomaka, a i nazad, pa mozak opiše neke leptiriće kada vidite osobu u koju ste zaljubljeni. Zapravo, sve pomenuto se odvija u solarnom pleksusu (enterični nervni sistem), koji se naziva i „drugi mozak“ koji je zadužen da upravlja gastrointestinalnim traktom, odnosno složenim procesom pretvaranja hrane u energiju i komunikacijom sa centralnim nervnim sistemom preko vagus nerva.

Prema dosadašnjim istraživanjima, vagus nerv može biti oštećen dijabesom, alkoholizmom, infekcijama gornjih raspiratornih puteva ili povredama. Takođe, stres, zajedno sa umorom i anksioznošću može negativno uticati na nerv. Naravno, uticaji su povratni, jer nerv ne dolazi do opuštanja te nanovo utiče na opstanak navedenih uticaja.

Kada nismo u stresnim situacijama, ako smo emocionalno zdravi, onda smo u prosocijalnom angažmanu, tj. srećni, normalni, ne „šizimo“ – u suštini konektovani smo sa svojom okolinom i drugim ljudima, uživamo i osećamo se ispunjeno.

U suštini to izgleda ovako:

  • Naš imuni sistem je zdrav
  • Osećamo se normalno srećno, otvoreno ka drugima sa znatiželjom prema životu
  • San je stabilan kao i mogućnost varenja hrane
  • Lice nam je izražajno shodno dobrim osećanjima
  • Emocionalno smo u odnosu sa drugima
  • Bolje razumemo i slušamo druge
  • Naše telo je mirno i stabilno.

Kada se naš vagnus „pokvari“ i kada nas dovede do instikta za preživljavanje, sve u nama se usmerava ka očuvanju života. Pa to izgleda ovako:

  • Osećamo „pretnju“ i fokusiramo se na okolinu i skeniramo opasnosti
  • Telo oslobađa kortizol, epinefrin, norepinefrin kako bi nam pomogli da postignemo to što treba-pobeći ili se boriti protiv neprijatelja
  • Rastu otkucaji srca, pojačano se znojimo i osećamo se pokretnijim
  • Osećamo se anksiozno, uplašeno ili ljuto
  • Na momente na licu se može videti strah i ljutnja ali pretežno ukočeno lice.
  • Probavni sistem usporava kako krv prolazi u mišiće
  • Krvni sudovi se stežu do creva i šire do mišića potrebnih za trčanje ili borbu
  • Možda želimo nekoga da udarimo ili da pobegnemo, nekada da fizički reagujemo, a nekada se „širimo“ kako bi izgledali zastrašujuće
  • Naši mišići bivaju zategnuti, napeti i sa drhtavicom
  • Dlanovi bivaju vlažni
  • Stomak se „zaveže“ čak i do osećanja bola
  • Sva naša čula su fokusirana
  • Naše držanje može biti u stavu čuvanja vitalnih organa, stisnutih pesnica…

Svima je poznat savet: „Ako vidite medveta, pravite se mrtvi!“. U suštini, čest je slučaj da pri ogromnoj količini stresa, tj. onoj na koji individua nema igrađen odbrambeni odgovor, osoba može da se onesvesti. To se dešava i kod (drugih) životinja kada ih grabljivica savlada i kada nema mogućnosti za beg (a o napadu da i ne pričamo), telo zapadne u stanje nesvesti, ali se naglo budi i stavlja u akciju ukoliko grabljivica izgubi interesovanje. Osim onesvešćivanja, kod ljudi je poznat osećaj „da se zalede“, a u suštini je princip isti – samozaštita.

U suštini to izgleda ovako:

  • Emocionalno, to je osećaj disocijacije, ukočenosti, tuposti, vrtoglavice, beznađa, srama, osećaj zarobljenosti, da smo „izvan tela, sebe“, da smo diskonektovani od sveta
  • Oči su nam fiksirane sa pogledom „u prazno“
  • Smanjuje se broj otkucaja srca, krvnog pritiska, umiruje se izraz lica kao i sistem seksualnog i imunološkog odgovora
  • Može pojaviti osećaj mučnine, povraćanje, potreba pražnjenja i spontano mokrenje
  • Možemo se osećati slabo i bez osećaja bolova
  • Pluća nam se sužavaju i dišemo pliće
  • Možemo osetiti stezanje grla („knedla u grlu“) kao i poteškoće izgovaranja reči
  • Naš mozak ulazi u stanje smanjenog metabolizma što utiče na „umrtvljivanje“ ekstremiteta, kao i na smanjenu fukciju jasnog razmišljanja
  • Naše držanje tela može posustati padanjem

U svemu ovome postoji i dobra vest. Kao sve u nama, može se vežbati (i nabildovati) i sam vagus nerv. Evo i kako (predlažu stručnjaci):

  1. Pozitivni odnosi sa drugim ljudima – određene studije pokazuju da ukoliko ste saosećajni prema drugima i o njima razmišljate u pozitivnim kategorijama, poboljšavate osećaj vedrine, radosti i nade. Eto zbog čega biblijski savet: „Ko tebe kamenom, ti njega hlebom“.
  2. Sporo stomačno disanje – kada dišete sporijim ritmom, smanjuje se puls i vagus nerv sakuplja signale iz organa i šalje poruku mozgu da je sve sigurno i da može da uđe u mod „odmori se i vari“ (ili što bi braća englezi rekli: rest and digest). Disanje oko 5 do 6 udisaja u minuti kod prosečne odrasle osobe može biti veoma korisno. 
  3. Hladnoća – studije pokazuju da se telo prilagođava hladnoći. Svako izlaganje hladnoći smanjuje aktivnost simpatičkog nervnog sistema (bori se i beži) i aktivira parasimpatički (odmori se i vari) i taj proces se odvija putem vagus nerva. Bilo kakvo izlaganje hladnoći, tuširanje hladnom vodom, potapanje lica u hladnu vodu, (nadam se i da hladno pivo pomaže), takođe stimuliše vagus nerv.
  4. Pevanje – pevušenje, pevanje duhovne muzike, mantri, kao i energično pevanje povećavaju varijabilnost srčanog ritma (VSR) na malo drugačiji način. U suštini, pevanje je kao pokretanje vagalne pumpe koja šalje opuštajuće talase. Pevanje u gornjem delu pluća funkcioniše tako da mišići u zadnjem delu grla aktiviraju vagus. Ujednačeno pevanje, što se često radi u crkvama i sinagogama, takođe povećava VSR i vagus funkciju. Otkriveno je da pevanje povećava oksitocin, takođe poznat kao hormon ljubavi, jer čini da se ljudi osećaju bliže jedan drugom.
  5. Masaža – možete stimulisati vagus nerv masiranjem nogu i masiranjem vrata duž karotidnog sinusa. Ove masaže pomažu i deci da dobiju na težini stimulišući funkciju creva, uglavnom posredovana aktiviranjem vagus nerva.
  6. Smeh – sreća i smeh su prirodni imunološki pojačivači. Smeh takođe stimuliše vagusni nerv. Istraživanja pokazuju kako smeh povećava VSR u grupnom okruženju. Postoje razni slučajevi da se ljudi onesvešćuju od smeha i to može biti od stimulacije vagusnog nerva / parasimpatičkog sistema. Nesvest može doći nakon smeha, kao i mokrenja, kašljanja, gutanja ili pražnjenja crijeva – a sve to uz pomoć vagusne aktivacije.
  7. Tai či/Joga/Ćigong – svo troje povećavaju nervnu aktivnost vagus nerva i parasimpatički nervni sistem uopšte. Istraživanja pokazuju da praktikovanje joge povećava GABA, umirujući neurotransmiter u vašem mozgu. Vežbanje navedenih veština posebno je korisno za one koji se bore sa ankcioznošću ili depresijom.
  8. Vežbanje – redovno fizičko vežbanje uvećava hormon rasta vašeg mozga, podržava mitohondrije mozga i pomaže kognitivnom rastu. Utiče na stimulaciju vagus nerva što dovodi do blagotvornih efekata mozga i mentalnog zdravlja.
  9. Opuštanje – naučiti kako se opustiti verovatno je savet broj jedan u održanju zdravog vagus nerva. U suštini sve opuštajuće aktivnosti: igranje, pevanje, čitanje knjige, slušanje muzike, posmatranje dečije igre i tome slično, generalno utiče pozitivno na naš život, a samim tim i na vagus nerv.

Sledeći put kada vam „zaigra“ stomak ili se pojave „leptirići“ znaćete šta je u pitanju. Zastanite i oslušnite „drugi mozak“ šta vam poručuje i poslušajte ga. Nećete se prevariti.

foto: SB You

Ostavite prvi komentar na ovaj članak