Kalorije nam sužavaju odeću?

Pojeli ste bananu, a onda se neko zgranuo i rekao vam:

– “Bananu? Pa ona ima skoro 90 kalorija”.

– “Pojeo sam i kajsiju”.

– “Suvu ili sirovu?”,

– “Pa kakve to sad veze ima?”

– “Kako nema? Sveža u sto grama skriva 40 kalorija, a suva u toj gramaži čak 240 kalorija”.

Sve što vam završi među zubima i na jeziku ima kalorije, pa se do vašeg stomaka svalja mnogo kalorija. Do večeri bi vaš želudac mogao, poput nekog savremenog digitrona, da izbaci cifru od nekoliko hiljada kalorija. Na primer, prosečna kutija nekog “wellness” keksa ima oko 500 kalorija, velika pljeskavica u lepinji i bez priloga ima preko 900 kalorija, zelena salata oko 15, 100 grama špageta sadrži oko 150 kalorija, u 100 g avokada ima oko 200 kalorija, 50 grama gumenih bombona ima oko 200 kalorija, baš koliko ima u 30 grama čipsa. I ovako možemo unedogled.

Ali, ko je došao na ideju da meri kalorijsku vrednost svake namirnice? I kako se došlo do ovih brojeva?

“Sada sam na novoj dijeti. Jedem sve osim kalorija!”

Kalorije su mera energetske vrednosti namirnica. Prve naznake ovakvog računanja vrednosti hrane javljaju se u naučnim krugovima početkom 19. veka. Tada su u laboratorijama počeli da sagorevaju određene namirnice, a onda su merili toplotu koju bi te namirnice oslobodile. Naučnici su došli do zaključka da masnoća otpušta 9 kalorija po gramu, dva puta više nego što to čine belančevine i ugljeni hidrati. Ovo je dalo osnova za stvaranje Atvoterovog sistema prema kome se izračunava broj kalorija koji sadrži svaka namirnica pojedinačno. Ukoliko je u pitanju obrok, treba uključiti merenje odnosa masti, belančevina i ugljenih hidrata i pomnožiti ih sa vrednosti “Atvoterovog činioca” koji označava broj kalorija u svakoj od tih namirnica. Ovo je postao prilično važan faktor u kasnije pravljenim programima ishrane.

Međutim, sve češće se može sresti mišljenje stručnjaka koji tvrde da se na ovu tablicu ne treba mnogo oslanjati pri korigovanju ishrane i pravljenju plana obroka. Ukoliko se slebo držimo vrednosti često zapostavljamo potreban unos svih vrsta hrane, kao i balansiranje između unosa masti, ugljenih hidrata, belančevima i drugih hranljivih materija neophodnih za normalno funkcionisanje organizma.

U prevodu, jedite ono što vam se jede. Jer ko će pamtiti sve vrednosti iz tablice. Uostalom, možda su ipak kalorije ona mala stvorenja koje se po noći uvuku u ormar i sužavaju nam odeću.

foto: andertoons.comDr. David Ludwig

izvor:  Politikin zabavnik

Ostavite prvi komentar na ovaj članak