Kako leče zimske aktivnosti?

Sa godinama i prirodom posla naše telo se menja, glavobolje su češće, kičma krivlja, vid oslabljeniji, metabolizam usporeniji i još mnogo drugih posledica godine nose sa sobom. Poput alarma, reklame nas opominju da pomoću lekova možemo regulisati sve psiho-fizičke nedostatike, ali dok ne postanemo tabletomani, možemo pokušati da prirodnim putem, u ovom slučaju – vežbom, nađemo rešenje za svaku tegobu.

Uz stres, veliku odgovornost, preokupiranost poslom, naš mozak počinje da otkazuje poslušnost. Sve češće zaboravljamo imena, pojmove, datume, gradove i druge podatke koje smo nosili u malom prstu.

Pokrenite se!

  • Vežbe koje će ubrzati dotok krvi i kiseonika u mozak mogu poboljšati njegov rad.
  • Aerobne vežbe dobre su za naš mozak, ali i za srce.
  • Kardiovaskularno zdravlje zavisi i od treninga koji će vas naučiti efikasnijem korišćenju kiseonika, a ono smanjuje puls i uspostavlja pravilno disanje. Studija iz 2008. godine kaže da su oni koji praktikuju duge šetnje, trčanje i plivanje imali niži holesterol i krvni pritisak, samim tim i zdravije srce.
  • Kardio trening, prema jednoj studiji, menja sastav mikroba u crevima.
  • Vežba vam ubrzava puls, snižava nivo lošeg holesterola LDL-a, dok sa druge strane povećava HDL odnosno dobar holesterol.
  • Između ostalog, naporni treninzi pružaju prevenciju od dijabetesa.
  • Zvuči neverovatno, ali koža kod vežbača izgleda bolje, mlađe i zdravije od onih koji to nisu.
  • Kiseonik koji dolazi do mozga tokom fizičke aktivnosti može podići nivo celokupnog raspoloženja, razbistriti misli i dati novu energiju. Pilot studija, kojom su oboleli od teške depresije imali zadatak da deset dana uzastopno šetaju trideset minuta, ustanovili su da je to vreme dovoljno da se psihičko stanje u velikoj meri poboljša.
  • Ako ste u grupi onih koji redovno odlaze na trening ili rekreaciju smanjena je mogućnost da upadnete u starosnu demenciju. U kasnijem dobu ređe se dešava da redovni rekreativci obole od Alchajmerove bolesti sa gubitkom pamćenja, govora i razmišljanja.
  • U julu je sprovedeno istraživanje vršeno na stotinama operisanih od karcinoma dojke, oni su imali poteškoće sa pažnjom i koncentracijom nakon operacije. Uvođenje aerobnih vežbi poboljšalo je stanje pacijenata koji su pokazivali sve bolje rezultate na testovima.

Ukoliko niste u mogućnosti da radite takozvane „kardio“ treninge, koji ubrzavaju puls, dovoljna je i šetnja.

  • Ako se za šetnju odlučite u ovim hladnijim danima, po povratku u topli dom zaspaćete poput deteta.
  • Hladnoća  podstiče sagorevanje kalorija u tamnom masnom tkivu.
  • Kao i kod treninga, šetnja u prirodi ili uz reku bistri misli, pa nam mozak bolje radi.
  • Zimi je vazduh (u nezagađenim krajevima) zdraviji nego u toplim mesecima. Ukoliko je još i sneg napadao, duge šetnje će poboljšati disanje.
  • Sigurno ste imali prilike da vidite kako sportisti ulaze u hladne komore nakon treninga, razlog je što se upale smanjuju na niskim temperaturama, slično korišćenju leda na otoku. Tako će i obične šetače u hladnim danima boravak napolju učiniti otpornijima i smanjiti im upale.
  • Oni koji ne vole letnje dane zbog insekata, trebali bi da više cene zimu. Uživanje u šetnjama neće vam prekinuti svrab od ujeda komarca ili padanje tvrdih, crnih buba kada prolazite ispod lampiona.

Izvor: b92, Independent.co.uk

Foto: Huffington Post

ostale foto: wiseGEEK,

unitypoint.org,

 UPMC MyHealth Matters,

 Mission Health Blog

Ostavite prvi komentar na ovaj članak