Kada bi zidovi progovorili

Iako liči na scenario nekog horor filma ili uvodni deo bajke, začarani dvorac prepun mračnih tajni i tužnih sudbina postoji, ni manje ni više nego u srcu jednog od najlepših gradova Evrope – Venecije. Ova gorostasna, otmena i očaravajuća građevina mami uzdahe mnogih turista koji gondolama krstare kanalima ovog jedinstvenog grada. Prokletstvo koje se nadvilo nad ovim mestom postalo je toliko prepoznatljivo da ovaj zavodljivi dvorac već dugo nema vlasnika.

Sve je počelo pre više od 500 godina, kada je jedna plemićka porodica iz Dalmacije rešila da se preseli u Veneciju. Đovani Dario bio je sekretar Mletačke republike u Konstantinopolju i Grčkoj. Njegov imetak bio je toliko veliki da je mogao da bira gde će živeti. Kuću je sagradio na Velikom kanalu u delu Dorsoduro, u pomoć mu je pritekao Pjetar Lombardi. Renesansno zdanje na četiri sprata nije odavalo utisak mističnog  i mračnog mesta od kog će stotinama godina zazirati svi prolaznici. Casa (Ca) Dario primamljivo i skupoceno zdanje  po venecijanskim kuluarima sve češće dobija nadimak “Palata ubica”.

Vinčenco Barbaro, bogati i ugledni žitelj Venecije ženi se vanbračnom kćerkom Đovanija, tada od tasta zahteva da mu proda veliku kuću. Mladi bračni par brzo je osiromašio, a kada nije postojala nikakva nada da se spasu nedaća u koje su upali, kćerka Đovanija Darija umire od velike tuge i oskudice. Njihov potomak je početkom sedamnaestog veka ubijen na ovom mestu, a okolnosti tog događaja nikada nisu otkrivene. Kuća je potom zapala za oko jermenskom trgovcu dragim kamenjem Arbitu Abdulu. Sugrađani su ovu kuću zaobilazili u širokom luku, sa strahom su je gledali i sa zebnjom su očekivali nova dela zle kobi. Niko sa sigurnošću ne može reći da je uzrok propasti bogatstva nekadašnjeg trgovca dragim kamenjem baš život pod krovom uklete kuće, ali Abdulu je doslovno umro od gladi.

Kuća zatim postaje vlasništvo još jednog uglednog stranca. Bio je to britanski istoričar Raudon Braun, koji je u kući živeo sa prijateljem sredinom devetnaestog veka. Obojica su skončali u tada već čuvenoj ukletoj kući, istoričar je izvršio samoubistvo i tako njegovo dvodecenijsko istraživanje nije ugledalo svetlost dana. Priče o velelepnom dvorcu punom mračnih tajni postajale su sve bogatije, dok su govorkanja dobijala sve veću potvrdu.

Idući vlasnik nije dočekao kraj života u ovoj kući, američkog milionera Čarlsa Brigsa proterali su meštani Venecije zbog nastranosti, a on je utočište pronašao u Meksiku, gde je, odmah po dolasku, neobjašnjivo finansijski propao.
Sredinom dvadesetog veka pločica na ulaznim vratima bila je potpisana imenom grofa Filipa Đordana dele Lanca. Ubijen je statuom iz dvorca udarcem u glavu kada mu je bilo 46 godina, dok je ubica, mornar iz Hrvatske, kasnije pronađen mrtav u Londonu.

Osamdesetih godina prošlog veka kuću kupuje Kristofer Kit Lambert, menadžer grupe “The Who”. Skončao je pošto je pao niz stepenište u kući. Fabricio Ferari, kupio je ukletu kuću i preveo na sebe, ali crni veo nadvio se nad njegovom kućom pošto mu je sestra (koja je živela sa njim u dvorcu) poginula u saobraćajnoj nesreći. Zlo je sve brže stizalo vlasnike, pa su se često menjali njihovi vlasnici. Raul Gardini, bogati industrijalac, nakon profesionalne i lične propasti se ubio. Italijanski tenor Mario del Monako skupio je novac ne bi li kupio ukletu građevinu na obali Velikog kanala. Vraćajući se sa obilaska ovog zdanja doživeo je saobraćajku, što ga je podsetilo na sve priče u koje ranije nije hteo da veruje, pa je odustao. Ovoj kući zbog legendi svakodnevno opada cena, nedavno je stajala osam miliona evra. Meštani Venecije već oplakuju i žale budućeg vlasnika.

Sajtovi za bukiranje smeštaja izdaju apartmane pod ovim nazivom, tako da pre nego što posetite ovaj grad dobro proverite gde ćete prenoćiti.

Izvor: Politikin zabavnik (7. 9. 2007.)

foto: USA Today

Ostavite prvi komentar na ovaj članak