Japanski recept za sreću

Složićemo se, nadam se, oko konstatacije da japanska kultura nameće pobednički stil života, kao i da svaka vrsta pada kod njih ne dolazi u obzir. Kroz ove male savete u tekstu odgonetnućemo njihovu tajnu o načinu “izlaženja na kraj” sa problemima. Ova tehnika deo je njihove kulture, zato i u najzabačenijim krajevima njihove zemlje možete naći srećne ljude koji žive vodeći se određenim principima.

Način na koji oni posmatraju život može biti od koristi za stanovnike drugih krajeva sveta. Ljudi su skloni da potonu, da se osećaju beskorisnima, beznačajnima, da upadnu u stanje takozvane čamotinje i letargije. Upravo se ovaj drevni narod pozabavio ovim problemom i našao koncept po kome se ovakva osećanja mogu iskoreniti. Svako od nas ima svoju svrhu postojanja ili misiju na zemlji, jedino je pitanje da li smo našli razlog zbog koga smo tu gde jesmo.

Oni to nalaze u “IKIGAI”-u, odnosno smislu života (IKI- život, GAI – rezultat određene akcije). Do samospoznaje po ovom modelu dolazi se kroz preispitivanje svoje ličnosti odgovaranjem na četiri pitanja.

Prvo pitanje je: “Šta volim?” odgovor na ovo pitanje mora biti ono što naš život čini srećnim, zbog čega je život lep. To ne moraju biti krupne i velike stvari, dovoljna je sitnica zbog koje vredi živeti.

Image result for pepe le pew gif

Drugi odgovor daje se na pitanje: “U čemu sam dobar ili dobra?” Ne postoji čovek koji nema nikakve sklonosti, talente, svako od nas ima smisla za neku drugu delatnost, koja ga u toj oblasti čini dominantnijim od drugih.

Možda neću biti dobar sportista, ali ću biti sjajan lekar, možda neću dobro govoriti jezike, ali ću znati da igram šah, možda ne umem lepo da crtam, ali fenomenalno pevam ili plešem ili hodam na šakama ili rešavam problemske zadatke ili držim motivacione govore ili popravljam automobile, fotografišem, vadim zube, glumim, gradim zgrade, vajam ili bilo šta drugo. Treba pronaći u sebi talente i sklonosti, treba istraživati sebe kako bismo znali šta nam odgovara, a šta ne.

Image result for money gif

Treće pitanje tiče se zarade. “Za šta ja mogu biti plaćen?”

Koliko god zanemarivali ovu stavku dosta je važna u kontekstu samovrednovanja. Čovek koji je sposoban da zarađuje i sam se stara o sebi ima dodatno veći razlog da bude zadovoljan svojim životom. Kada zaradimo za obavljeni posao dobijamo motiv da i dalje radimo samim tim da i sutra ustanemo i radimo kako bismo opet dobili potvrdu da smo u tome dobri. Put do smisla je sve potpuniji.

Krug smisla zatvara četvrto pitanje: “Koja je moja misija u svetu?” Ovo se ne odnosi na skakanje iz svemira, iskorenjivanje zla, uvođenje “mira u svet”, rešavanje pitanja globalnog zagrevanja. Motivacija se može odnositi roditeljstvo, pomoć slabijima i starijima, kao i na sva druga dobra dela koja svakodnevno činimo ili bi trebali da ih činimo kako bi svet postao bolje mesto za život.

Sva ova pitanja odnose se na otvaranje unutrašnjeg prozora i preispitivanje razloga zbog kojih ćemo ustati naredno jutro, zbog čega večeras nećemo posegnuti za flašom žestine ili narkotikom.

Prema ovom drevnom konceptu ova četiri kruga se međusobno preklapaju. Mesto gde se oni ukrštaju izvor je naše životne sreće, dok praznine između tih krugova su mesta koja sami popunjavamo i po kojima se razlikujemo jedni od drugih. Japanski narod možda baš zbog ovog koncepta spada u srećne narode. Oni su uvereni da je sreća u pokretu, u optimizmu i svakodnevnom pronalaženju sreće u stvarima oko nas. Takođe, kao veliki radoholici oni su uvereni da je izvor srećnog života u poslu koji revnosno svakoga dana obavljaju, ali i kratkom vremenu koji imaju za sebe, a koje vrlo pametno koriste i organizuju, oni slave porodicu i život u istoj.

 

foto: The Singapore Women’s Weekly

izvor: Hellomagazin

Ostavite prvi komentar na ovaj članak