Osmeh, bezbrižnost, tag na komadu brendirane garderobe, piće u ruci. Sunce, plaža, slamčica u kokosu, preplanulo zgodno telo i tag na kupaćem kostimu najnovije kolekcije poznate dizajnerke.
Google pretraga
Psiholozi Kraljevskog društva za javno zdravlje Velike Britanije upozoravaju da preterano korišćenje društvenih mreža može voditi u depresiju, porast nezadovoljstva, anksiozonost i usamljenost. Sprovedena istraživanja pokazala su da je Instagram najopasnija društvena mreža za mentalno zdravlje mladih, jer ih navodi da oblikuju svoj identitet na lošim uzorima. Platforma koja služi za postavljanje fotografija najpogubnije deluje na uzrast od 14 do 24 godine i da je uzrok nedostatka samopouzdanja, izgradnje loše slike o sebi, kao i lošeg sna. Za razliku od Instagrama, Youtube naučnici smatraju korisnim, jer podstiče kreativnost i pruža emocionalnu podršku. Evidentno je da se mreže ne mogu ukinuti, niti se nasilno mogu ugasiti profili mladih korisnika, ali se može uvesti trend da se retuširane i posebno obrađene fotografije obeleže kao takve.
Rangiranje pet najvećih društvenih mreža:
YouTube – najpozitivnije deluje
Snapchat
Instagram – najnegativnije deluje
Foto: Instagram/so___whatt
Razlog zbog koga se ne deaktiviraju postojeći profili na društvenim mrežama, uglavnom su: želja da se samoizražavamo (kroz stavove, ideje, razmišljanja), tražimo emocionalnu podršku u prijateljima uz prividno održavanje prijateljskih relacija, želja da se samodefinišemo, da predstavimo svetu svoj izgled i stil, da ostvarimo veze sa nepoznatim ljudima, da osećamo pripadnost ostatku sveta (lajkerskoj zajednici), strah od odsustva (osećaj da ćemo nešto propustiti ukoliko nismo deo mreže ili da ćemo biti isključeni iz dešavanja).
Izvor: www.businessinsider.com
foto: Times of Malta, www.instagram.com/so___whatt
