Gojaznost i kako joj stati na kraj?

Brojni su načini sa kojima se mnogi od nas obračunavaju sa najvećim zdravstvenim problemom veka u kome živimo – gojaznošću. Kritičari savremenog načina života bi rekli da zdravom životu više ništa ne ide na ruku. Sve smo više uslovljeni kretanjem pomoću saobraćaja, gradovi su sve zagađeniji, radno vreme u sedećem položaju sve duže, dostupna hrana sve nezdravija, dok nas od gojaznosti kasnije leče skupim preparatima, neke čak i podvezivanjem želuca. Ipak, nije da nam je salce na stomaku sam globalizam podmetnuo, krivica je u velikoj meri i naša. Gde je granica? Želeći da otklonimo postojeće zablude i pronađemo odgovore na najčešća pitanja, portal djurdjevak.com pozvao je Kostu Petrovića, trenera i stručnjaka za cross fit.

Đurđevak: Nastupio je postpraznični period i vreme kada nakon obilnog prejedanja usledi doba griže savesti. Mnogi se sada spremaju da reše problem gojaznosti. Koliko im je vremena potrebno?

Kosta: Sve je individualno. Ja se nadam da je svakome potrebno bar mesec dana da povrati formu, kao i da se pokaže neki prvi rezultat koji je dovoljan za napredak u treniranju. Sticanje navike je važno kako bi se rezultat postigao, a telo kasnije samo traži trening.

Đurđevak: Koliko je mršavljenje postao letnji cilj i izašao iz okvira zdravog načina života?

Kosta: Ljudi su stvorili opštu svest da je trening jednako mršavljenje. Međutim, ljudi treba da odlaze na treninge radi opšteg zdravlja. U svetu je svest o treningu kao načinu života postao ustaljeniji. Ljudi treniraju kako bi mogli da na poslu daju bolje rezultate, kako bi imali više energije za porodicu i decu, kako bi imali snage da uz to još i prošetaju psa i sve ostale dnevne aktivnosti. Mi još uvek problem posmatramo samo u okviru postizanja idealne figure i računanja koliko je još potrebno da se izgubi višak kilograma.

Đurđevak: Da li je ovo vreme pravo kako bi se postigao savršen izgled za leto, što mnogi uzimaju za jedini cilj?

Kosta: Mislim da je ovo vreme idealno za početak transformacije. Međutim, ljudima je najteže da počnu sa treningom. Tako nam u junu dolaze vežbači koji od februara planiraju da počnu sa treninzima. Tada je već kasno za postizanje rezultata za tu letnju sezonu, ali nikada nije kasno za početak zdravog načina života.

Đurđevak: Koliko je trening postao deo kreiranja imidža vežbača? Koliko ono što vidimo na fotografijama iz teretane ima zapravo veze sa stvarnom slikom?

Kosta: Fitness se nažalost sveo na fotografiju na društvenoj mreži. Nametnut je trend da onaj ko ne trenira ili onaj ko trenira, a ne beleži fotografijama, nije IN, nije popularan. Mogu slobodno da kažem da mnogi dolaze da bi se slikali.

Đurđevak: Problem gojaznosti je postao problem dvadeset i prvog veka. Na svakom koraku nailazimo na proizvode koji garantuju zdraviji život, trening je postao prestižan i poželjan deo životnog stila. Sa druge strane, nikada nismo bili gojazniji i nikada nismo živeli nezdravije. Odakle ovaj apsurd?

Kosta: Nesumnjivo da postoje stvari koje doprinose mršavljenju. Gojaznost je ipak i stvar izbora pojedinca. Počevši od izbora obroka, pa do načina kretanja- odnosno odlaska na posao ili u školu, kao i do izbora kako provodimo slobodno vreme.

Đurđevak: Čini se da pre dvadeset godina nismo imali problem gojaznosti u meri u kojoj je ona danas, naročito kod izrazito mladih ljudi.

Kosta: Generalno se zdravije živelo. Svi su manje koristili automobile, odlazak u prirodu je bio zastupljeniji. Ljudi su tada masovno odlazili na kampovanja, u šetnje, više se pratio sport, ali se više i igrao sport među društvom, prijateljima i tako dalje. Konkretno, Valjevo je trenutno najzagađeniji grad u Srbiji što opet govori o našem nemaru.

Đurđevak: Kao fitness instruktor si radio i u inostranstvu, koliko se mi razlikujemo u stilu života od ostatka sveta? Gde smo na toj nekoj mapi, bar u odnosu na Dubaji, gde si živeo?

Kosta: Živeo sam na Istoku, u potpuno drugačijoj sredini. Nije za poređenje jer se razlikuje temperatura, ishrana, kultura i stil života. Oni su dosta lenji, a i žive pod jako visokim temperaturama. Oni su skloni brzom rešavanju problema, ali gojaznost se ne može brzo rešiti.

Đurđevak: Koliko ovaj posao zahteva učenje i praćenje novih trendova koji se pojavljuju u svetu?

Kosta: Dobra stvar je što je Beograd postao “fitness grad”. Svakih mesec dana se organizuju novi programi, seminari, gde se mogu sresti ljudi iz tog sveta i razmeniti iskustva. Mi pratimo radionice u Beogradu, tako da pratimo sve nove trendove, takođe Cross fit organizacija ažurira svoj sajt gde se edukujemo svakoga dana.

Đurđevak: Postoji li procenat u kome se može izraziti uspeh, da je recimo 50% ishrana, a 50% trening neophodan za dobar izgled?

Kosta: Ja bih rekao, da je ishrana 80%, trening 20%. Ako je trening jak i dobar, onda ishrana može da bude jača. Do najvećeg neuspeha u treniranju dolazi ukoliko vežbač izlazi u noćne provode i ne odriče se alkohola. Alkohol je najveći neprijatelj organizma u mršavljenju.

Đurđevak: Nedavno istraživanje kaže da se idealna težina može postići i održati ukoliko svako pojedinačno u danu napravi 10 000 koraka. Treba li pratiti ta istraživanja i pridržavati ih se?

Kosta: To rade ljudi koji se ozbiljno posvete tom problemu, tako da često u njima ima dosta smisla i istine. Za konkretno to istraživanje nisam čuo, verujem da bi trebalo dobro se uputiti pre nego što ih primenimo.

Nastaviće se…

Ostavite prvi komentar na ovaj članak