Dr Nenad Dimitrijević: “Gradac ne proučavam, već volim”

Nedavno sam imala goste u poseti “gradu na Kolubari” i po ko zna koji put sam se našla u ulozi vodiča kroz Valjevo. Iako nisu mnogo znali o Valjevu, svi su u ovaj “grad na Kolubari” ipak došli sa željom da vide Gradac, a moje poznavanje ovog čarobnog predela bilo je gotovo jednako laiku. Priznajem da sam jedna od mnogih u ovom gradu koji se kunu da je Gradac nešto najdragocenije što grad poseduje. Takođe sam jedna od onih što do sada nisu ni provirili dalje od Konjičkog kluba. Rešila sam da se upoznam sa najvoljenijim delom Valjeva na pravi način, a u pomoć mi je pritekao najpozvaniji sagovornik na ovu temu, doktor Nenad Dimitrijević, koji je pored zvanja specijaliste ginekologije, veliki ljubitelj prirode i član Ekološkog društva “Gradac”. Kada završi radno vreme u Opštoj bolnici, Nenad utočište pronalazi u divljini klisure Gradac.

Još kao dečak svakodnevno sam dolazio na Gradac. U dolasku sam išao prugom i preskakao pružne pragove i to po dva, a u povratku kad me stigne umor i jedan mi bude veliki“, prisećao se doktor Dimitrijević.

Kako bi se uverila u čaroliju koju krije ova klisura rešila sam i da sama prođem stazom kojom do sada nisam išla kako bih došla do izvora reke. Razgovor smo započeli u Deguriću, nadomak Konjičkog kluba. Ova staza bila je dobro poznata našem vodiču, ali i njegovoj predvodnici Šili (u prevodu sa eskimskog – vatra), ponosnoj svetskoj šampionki rase Aljaški malamut.

gradac-32

Brojni Valjevaci po inerciji se pozivaju na čistoću ove reke i bogatu prirodu koja je okružuje. Mnogi tvrde kako nema lepše reke na Balkanu, verujući u priče koje se “valjaju” po Valjevu decenijama. Na pitanje ima li istine u tome, Nenad odgovara: “Reka Gradac nastaje od Bukovske reke i Zabave. Pod određenim stepenom zaštite reka je do mesta Ploče, dok poslednja 4 km toka, do ušća u Kolubaru, nisu pod zaštitom”, odjašnjava Nenad i dodaje: “Od vodozahvata Ploča uzvodno do izvora reke Gradac uzorkuje se voda sa 7 lokaliteta i ta voda nikada nije bila ispod drugog stepena kvaliteta, a najprljavija je leti jer je najmanji protok vode. Reka je na delovima prvog stepena, a na nekom drugog stepena kvaliteta što potvrđuje verovanja ljudi da se iz reke Gradac može piti voda. U Srbiji takva reka više ne postoji”, tvrdi Nenad.

Za one koji smatraju da Suvaja ne potpada pod tok Gradca, razuverićemo ih, jer i ona pripada istom slivu, ali zbog presušivanja je dobila ime Suvaja.

Doktor Dimitrijević sa nama je podelio anegdotu sa Međunarodnog kampa, gde je među mnogim predstavnicima zemalja bila i jedna Japanka koja je po čitav dan kosila travu. “Bilo nam je simpatično, ali ona nikada do tada nije videla kosu za travu”, navodi Nenad. Japanci vikendom uređuju korita njihovih reka, ali opet se ne mogu pohvaliti ovako čistom rekom, kao što je Gradac. “Kada je tražila vodu, rekli su joj da uđe u reku, zahvati u šaku i pije. Ona je zaprepašćeno pitala: „Da pijem reku?” uz objašnjenje da je japanski narod vrlo disciplinovan kada je reč o čišćenju korita reka, ali da u Japanu ne postoji reka iz koje se može piti voda”, kaže doktor Dimitrijević.

Videvši sa kakvom strašću govori o reci i sa koliko podataka barata, interesovalo me je kada je počeo da proučava Gradac, uz osmeh je prokomentarisao: Još uvek nisam počeo da proučavam, ja Gradac volim, ne proučavam ga“, ističe on.

gradac-37

Svi članovi porodice Dimitrijević znali su za ljubav koju Nenad gaji prema prirodi i predlagali su mu da se opredeli za šumarstvo, što Nenad nije želeo. Dvoumio sam se kada je profesionalno opredeljenje u pitanju. Volim prirodu, ali šumarstvo nije posao koji bi me usrećio. Bliži sam bio Fakultetu za sport i fizičku kulturu, čak i stomatologiji nego šumarstvu. Ipak sam se opredelio za medicinu, i nisam se pokajao”, kaže dr Dimitrijević. Studiranje mu nije teško palo, ali Beograd nikada nije zavoleo. “Nisam velike napore ulagao u učenje, učio sam u vozu, jer nisam želeo da stanujem u Beogradu. Sve što mi je bilo potrebno je priroda, a učenje se nekako dešavalo usput“, zaključuje dr Dimitrijević.

Nakon što je prvi put prisustvovao porođaju, rešio da ginekologija bude njegova specijalizacija, jer je iskustvo sa tog porođaja bilo najlepše do sada. Moj posao jeste težak i psihički i fizički, ali ga volim. Poenta je da čovek radi stvari koje ga čine srećnim i koje ga opuštaju. Ali kad dođem ovde ja se potpuno oporavim od svakodnevnih stresova”, objašnjava on.

Prolazeći kroz ovo zaštićeno prirodno dobro saznali smo da je glavni razlog zbog kog je Gradac zaštićeno prirodno dobro taj što na ovom delu postoji preko 70 pećina i jama, dok je zajednica biljaka na teritoriji ove reke specifičnost koju ona poseduje. Inače je Ekolosko drustvo “Gradac” prvo ekolosko drustvo stare Jugoslavije.

gradac-15

“Po staroj klasifikaciji naša reka potpada pod treći stepen zaštite. Bilo je pregovora sa Zavodom da se uradi nova klasifikacija koja bi ovu reku stavila pod prvi stepen zaštite jer je samo izvorište reke jedno od 200 hidrogeoloških nasleđa Srbije”, podvlači dr Dimitrijević.

Demantovao je legendu po kojoj se ronjenjem od Degurićke pećine može stići do Petničke pećine. “Jedina pritoka Gradca koja je stalna je Degurićki potok, ceo ovaj deo Gradca je kraj dinarskog karsta, a to znači da su tu najkvalitetnije pijaće vode odnosno krečnjački teren sa najkvalitetnijim vodama”, pojašnjava on. Degurićka pećina je samo jedna od pećina, speleološki je dobro obrađena, sifonskog je tipa, neophodno je u nju ulaziti sa ronilačkom opremom i podranjati pod sifone.

Površina klisure od 1271 hektara, dom je brojnih biljnih i životinjskih vrsta. Bogatsvo biodiverziteta Gradca čini 25 vrsta gmizavaca i vodozemaca na ovom potezu, a od 150 registrovanih vrsta leptira u svetu, čak 130 vrsta krasi klisuru Gradca.

gradac-59

Čarobna priroda kroz koju teče najbistrija reka na našim prostorima oaza je životinja. Reka je ušuškana među stenama, nije lako dostupna ljudskoj nozi koja bi je potencijalno ugrozila. Priroda je zaštitila svoje blago i dala utočište samo onima koji ga neće narušiti. Jedini prostor u klisuri na kome bi čovek mogao da živi jeste na poljani Šareno platno, ali usled velike količine vode poljana poplavi, tako da ni ona ne bi bila dobar domaćin onome ko bi je naselio. “Po pričama starijih, ranije su se na Šarenom platnu pravili vašari, donosio se ringišpil, ali to više ne postoji”, kaže Nenad Dimitrijević.

Ovo je prvi deo razgovora sa doktorom Nenadom Dimitrijevićem, u nastavku možete saznati više o tajnama koje klisura reke Gradac čuva.

Ostavite prvi komentar na ovaj članak