Da li se dosada ubija ili nas ubija?

  • „Ubijam vreme“ i „Kradem dane“ – ovo su neki od izraza koje koristimo kako bi smrvili i sažvakali ovo malo godina i života koji i tako i tako „proleti kao dlanom o dlan“ što kažu stariji. Osvrnemo se i kažemo sebi: „Kad prođoše ove godine?“

 

Uzrok mazohističkog mlevenja naših dana i godina uglavnom jeste dosada, pa hajde da onda nečim „ubijem vreme“, pre nego što se „ubijem od dosade“. Rešenost da naše vreme surovo ubijamo dovodi do onog čuvenog pitanja iz leksikona i nemaštovitih novinara: „Da vam ostane jedan dan života, šta biste u njemu radili?“

A onda, lavina želja kao da pre tog dana nismo ni postojali. Tako se kampanjski način života iz vremena škole prebacio u vreme kada treba da živimo, stvaramo, učimo, volimo i sanjamo. Ubijajući vreme ubijamo i sebe, odumiru nam moždane ćelije, odumiru nam reakcije na okolnosti i događaje. Pošto je sve u ovoj priči o dosadi umrlo, možemo konstatovati da je jedino sama dosada evoluirala.

Horhe Luis Borhes je govorio da je dosada mnogo strašnija od nasilja.

Dance For You GIF - Find & Share on GIPHY

 

Od one dosade kada su naše bake štikale, mame čitale ljubiće ili krimiće (po želji i zasluzi), mi smo našli najneplodotvorniji način da prikoljemo dosadu – to je skrolovanje. Beznadežno i bezgranično listanje ekrana primarni je vid gušenja preostalih dana u mesecu i godini. Šarenolikost, različitost i beskonačnost objava poremetili su nam pažnju i zamaglili životne ciljeve.

Cilj dosade jeste zadovoljene sopstvenih želja, za koje psiholozi još dopunjuju i nezadovoljstvom mesta i okruženja, očekujući da bi potencijalno napuštanje tog mesta nam ispunilo želje. Tako da ovaj problem „Ubijanja od dosade“ psiholozi tretiraju kao poremećaj želja. Nekada on može biti vezan za situaciju u kojoj se nalazimo (recimo na dosadnom času ili predavanju), a nekada možemo sami izazvati to tako što nećemo biti zadovoljni načinom svog života, a nećemo znati ni šta baš želimo.

Da se ne bismo u ovom tekstu bavili isključivo problematikom čija analiza može voditi u nedogled, sagledajmo moguća rešenja koja će nam skinuti okove dosade i vratiti sreću u život.

Trebalo bi pre svega da tragamo za sopstvenim željama kako bismo počeli da ih ostvarujujemo, i da napokon uživamo u svom životu. Kada nismo sigurni koje želje u sebi nosimo, potrebno je zaviriti u svoje srce i potražiti beg od dosade. Razmislite o čemu najčešće maštate. Jesu li to putovanja? Šetnje kroz prelepe predele? Da li je to pravljenje ukusnih kolača? Sviranje nekog instrumenta? Plesanje?

Postoji mnogo načina da izbegnete zamku dosade. Uvek birajte čitanje sadržaja koji vam prijaju, gledanje filmova, učenje jezika, čišćenje kuće, šetnju, čak i raspravu ili svađu. Sve je korisnije i delotvornije od dosade, jer ona vodi u apatiju. Prema nekim studijama, pojedini ispitanici koji su imali problem sa dosadom kao hroničnim stanjem su se povremeno podvrgavali elektrošokovima kako bi ubili osećaj u kom su se našli.

foto: Yawning Vector Self-portrait

Ostavite prvi komentar na ovaj članak