Čvor će ti reći

Često se u svetska čuda ubrajaju dela nastala hiljadama godina pre nas, gde je osnovno pitanje “kako su nastala?”

Kako je moguće da je primitivna tehnologija omogućila tadašnjem čoveku da stvori neverovatne stvari i time u velikoj meri olakša život. Odmah za time sledi pitanje “da li čovek tog doba imao veće intelektualne sposobnosti od čoveka danas i u kojoj meri su nas intelektialno unazadile sve olakšice koje koristimo?”

Možda će vam tekst koji sledi pomoći da dođete do zaključka. Preinkaičkih i inkaičkih kultura dotakli smo se u intervjuu sa doktorom Časlavom Hadži Nikolićem, međutim tada nije bilo reči o veštini pisanja i komunikacije čiji tragovi postoje i danas. Istraživači kažu da je inkaička kultura stvorila tzv. internet bronzanog doba tako što je imala sistem glasničkih postaja dužinom glavnih puteva, čime su prenosili novosti na čak 240 kilometara, sve to uz pomoć lišća koke.

Klasično pismo nikada nisu stvorili, ali su imali daleko zanimljiviji način beleženja. Oni su iza sebe ostavili neobične smotuljke kanapa sa čvorovima, koje danas najviše liče na umetke kose. Ovo se naziva kipu, a korišćenje kipua otkrio je antropolog sa Harvarda Gari Arton.

Iz njihovih zapisa nećemo mnogo saznati jer su nepotpuni, a takvi su jer su španski osvajači zapalili sve tada nađene kipue nakon što im je tokom 17. veka jedan Indios rekao da su u njima zapisana sva zlodela učinjena prema njegovom narodu.

Antropolog Liland Loke smatrao je da su čvorovi na kanapu predstavljali brojčane zapise, tako je smotuljak bio broj popisa stanovništva. Međutim, Arton, jedan od najuglednijih istraživača civilizacije Inka, uočio je nešto više, a to je da su čvorovi zapravo oblik pisma. Prvo je primetio da su podaci koji se kriju u čvorovima vezani za nazive mesta. Naučnici koji su se okupili kako bi odgonetnuli zapise na kipuima uspostavili su nekakav algoritam kojim su uspevali da čitaju reči, fraze koje se ponavljaju. U nizu osnovnog kanapa spušta se još manjih, po kojima se kao po kičmi nižu čvorovi. Kipu je imao i različite boje koje su još živopisnije i detaljnije dočaravale sadržaj pisma, međutim, boje su izbledele. Istraživači su došli do saznanja da su Inke koristile tri vrste čvorova: prva je vrsta čvor osmica znači broj jedan, zatim se mogu naći dugi čvorovi, sa dva do devet namotaja i označavaju te brojeve. Razmaci između cvorova. kao i njihova debljina takođe govore o sadržaju ovih beleški.

Time je ovo pismo jedno od najnobičnijih u čitavoj ljudskoj istoriji, a njegovo istraživanje postalo je jednako uzbudljivo kao i čitanje egipatskih hijeroglifa. Danas postoji oko 750 kipua i one se nalaze u muzejima širom sveta.

Ostavite prvi komentar na ovaj članak