Co-vid(i) neka vidi…

Ako doživljavate anksioznost prilikom pozdravljanja sa drugom osobom (bilo da se rukujete, „pesničite“, „laktate“ ili „bacate petaka“ sa gledanjem u oči ili bez), ili da kupovinu u super-marketu neobično ubrzavate, da imate povećanu brigu prilikom hvatanja brave ili šipke u javnom prevozu, ili
redovno pratite radio-televizijske izveštaje o broju zaraženih i/ili umrlih, čestitam vam, pozitivni se i zaraženi – strahom. Drugim rečima, doživljavate „covid stres simptome“.
Kako napisati tekst u vezi sa (ne)popularnim virusom i njegovim negativnim efekatima, a da tekst ne bude opterećujući, dodatno stresan i pored, generalno, takve situacije širom zemlje? Iskreno rečeno, veoma teško.
Možda je to i dobar način suočavanja sa stresom, da se ne ublažava slika ali sa ciljem prihvatanja „nove normalnosti“.
U želji da zaobiđem objašnjenje virusa, da li on postoji ili ne, da li je on produkt velikih sila ili slučajna ljudska greška, da li su u pravu teoretičari zavere ili zaverenici raznih teorija, da li se virus namerno zloupotrebljava da bi se stvorila veća nejednakost ili je ovo prva faza većih krahova u svetu,
koga i onako još uvek ne poznajemo dovoljno, prevashodno ću se usmeriti na ono što je danas, aktuelno i na to šta su moguća rešenja kada je reč o duševnim tegobama izazvanim covid-19 virusom.
Naime, svako od nas se na drugačiji način nosi i suočava sa stresnim i sa nepoželjnim životnim situacijama. Suočavanje zavisi od mnogih faktora, kao što su, na primer: porodična situacija i veze unutar nje, kvalitet društvenih odnosa, istorija dosadašnjih životnih nedaća, emotivne, psihičke, duhovne i opšteg zdravstvenog stanja, poslovne stabilnosti, mesta gde živite i slično. Čini se da je kod svakog čoveka utkana želja i potreba za određenom izvesnošću i kontrolom životne situacije. Da „znamo“ da ćemo ustati ujutru za posao ili školu, pa prema tome nameštamo alarm na telefonu ili „planiramo“ odlazak na odmor, pa mesecima unapred uplaćujemo rate, ili kupujemo, takođe unapred, poklon za nečiju slavu ili rođendan, da „znamo“ da nam je posao siguran, da će nam deca biti zdrava, itd. Takva mogućnost nam na nesvesnom nivou daje nadu i određenu sigurnost u tok života i što je važnije, da smo i mi sami deo tog toka. Kada nas u životu iznenadi gubitak bliske osobe ili se desi velika prirodna nepogoda (kao što je zemljotres), aktivira nam se potreba za samozaštitom i zaštitom drugih.
Prilagođavanje na novu situaciju, zahteva od nas da na biološkom, psihološkom i duhovnom nivou obradimo dostupne informacije kako bismo znali da prevladamo bolan period sa ciljem da opet uspostavimo određenu ravnotežu. Nevolja nastaje onda kada su informacije koje su nam dostupne kontradiktorne, neproverene, kada se brzo menjaju ili ne dovode do stabilizacije bilo koga on nas. Tada se javlja strah za sopstveni život i osećaj da smo nemoćni pred novim izazovom kao i strah da možemo druge životno ugroziti, a da odgovornost za to, u najvećem broju slučajeva, nije naša. Kada čovek ne može napred, pod pritiskom stresa, on se najčešće povlači i to na onaj nivo gde je kontrola sebe i situacije veća. Ono što nam preostaje jeste da radimo na stresu, emocijama i potrebama, bile one telesne, psihičke ili duhovne prirode.
Pre svega, poželjno je da se utvrde svi oblici straha uzrokovani covid-19 virusom (i drugih kriza):

  • strah od zaraze
  • strah od sopstvene smrti
  • strah da ne zarazimo druge ljude, pre svega članove svoje porodice i osećaj nemoći da im pomognemo
  • strah da smo druge zarazili usled čega je neko izgubio život
  • strah od kontakta sa decom ili roditeljima, sa starijim ljudima, sa ljudima kojima je i pre pojave virusa zdravlje bilo ugroženo
  • strah od izolacije (sebe od drugih, drugih članova porodice, dece od roditelja i obrnuto, strah od agresivnog partnera)
  • doživljavanje bespomoćnosti, dosade, isključenosti, usamljenosti, nepotrebnosti za druge, depresije tokom izolacije
  • gubitak apetita, energije, manjak koncentracije, loš san, glavobolje, stomačni problemi, promene na koži (kao rezultat dugotrajne izloženosti stresu)
  • strah od gubitka posla, od nemogućnosti rada od kuće, od nemogućnosti prilaska radnom mestu
  • strah od zaraze na radnom mestu (uvećana tenzija kod zdravstvenih radnika i svih onih koji neposredno rade sa drugim ljudima)
  • strah od prekida društvenih kontakata, odbacivanja i izbegavanja zbog zaraženosti
  • strah od stigmatizacije po okončanju izolacije
  • strah od ponovnog zaražavanja
    Navedeni spisak se može više produbljivati ali su navedeni (najverovatnije) svi oblici straha koji pogađaju većinu stanovništva.
    S obzirom na aktuelnost situacije, na internetu se mogu naći razna uputstva i saveti kako se nositi sa stresom, kako svakodnevnim, tako i pojačanim zbog covid-19 virusa. Sledi spisak nekih od njih.

    Zdravi načini nošenja sa stresom:
  • normalno je da imate osećanje tuge, uznemirenosti, brige, zbunjenosti, straha ili ljutnje tokom krize, ali izbegavajte da previše govorite kako je „užas“, „strašno“, „katastrofa“ ili „nema nade“
  • povežite se sa drugima: podelite sa drugima, kojima verujete, svoje misli i brige; održavajte zdrave odnose sa članovima porodice i prijateljima; koristite telefon, društvene mreže i druge aplikacije za
    komunikaciju kako biste stvorili zdrav sistem podrške i kontakata (posebno ako ste u izolaciji).
  • ako se osećate preplavljeni (strahom), obratite se stručnom licu (psihoterapeutu, psihološkom savetniku ili drugima iz pomažućih profesija). Na internetu se mogu pronaći i stručnjaci koji nude
    besplatno svoju pomoć u ovom kriznom periodu. Nemojte se stideti da im se obratite. Mnogi ljudi doživljavaju isto što i vi.
  • možete se obratiti i svom svešteniku kako biste porazgovarali i dobili savet
  • pobrinite se za svoje telo i um: trebalo bi jesti zdravu hranu i ne prejedati se, uvesti naviku fizičkog vežbanja koju možete da organizujete u svom domu ili dvorištu, trebalo bi obezbediti dovoljno sna, izbegavajte korišćenje duvan, alkohol ili droga za lakše nošenje sa stresom. Vežbajte produbljeno disanje, redovno istezanje i meditaciju. Koristite molitvu i post.
  • umanjite vreme koje vi i vaša porodica trošite na praćenje uznemirujućih medijskih izveštaja o rasprostranjenosti virusa, broju zaraženih i smrtnosti. Dobijanje takvih informacija dodatno pojačava stres, a ne dovodi do opuštanja.
  • prisetite se na koji način ste se ranije borili sa stresom i šta vam je pomoglo – ponavljajte to
  • pronađite vreme za opuštanje: ako ste do sada imali načine ili aktivnosti kroz koje se opuštate, nastavite da ih redovno praktikujete. Bez obzira na to, pronađite one aktivnosti koje bi vas dodatno
    opustile npr. čitanje knjiga, sviranje instrumenta, pisanje, pletenje i štrikanje, crtanje i slikanje, gledanje filmova, igranje uz muziku, isprobavanje recepata koje čuvamo mesecima u telefonu,
    razgovor i igra sa decom, razgovor i igra sa partnerom…
  • pomažite drugima koji teško podnose stres – razgovarajte sa njima, budite im podrška, naučite da saslušate tuđi problem bez davanja saveta ili objašnjenja – samo slušajte.
  • ukoliko niste u izolaciji, ponudite se porodici, komšiji ili prijatelju koji jeste, da obavite kupovinu potrebnih namirnica ili lekova, da im proštetate psa ili da im mahnete da znaju da se tu za njh
  • stvorite svakodnevnu rutinu u činjenju gore navedenih predloga nošenja sa stresom
  • vodite dnevnik aktivnosti i podvucite one koje vam naročito pomažu – podelite to sa drugima.
    Vodite računa o svom mentalnom zdravlju. Prihvatite činjenicu da povećan stres prouzrokovan strahom dodatno urušava zdravlje slabeći imuni sistem koji na taj način postaje podložniji velikom spektru bolesti. Moram da idem, stigao mi SMS, re-test PCR-a – negativan sam!
    U zdravlje!
    (pišite ako nekome treba razgovor)

Ostavite prvi komentar na ovaj članak