Bogdan Joksimović: U budućnost utabanom stazom

Preduzetnik iz Kosjerića, Bogdan Joksimović, redak je primer mladog čoveka koji se i pored stručnog usavršavanja i života u prestonici, vratio u maleno rodno mesto i nastavio da unapređuje porodični posao. U ovoj odluci nije ga polakomio sjaj megalomanskih firmi, već je odlučio da u sopstvenom znoju, produži vek porodičnom brendu “Garden Design”. Spletom ne tako lepih okolnosti, rano je postao najstariji muški član porodice. Takvi događaji prekinuli su njegov buntovni stil života, aktivno treniranje fudbala i česte noćne provode. Sa skromnim poslovnim iskustvom bio je primoran da preuzme biznis koji su pre njega vodili njegov deda i otac. Susret sa velikom odgovornošću i ozbiljnim radom naterao je momka iz Kosjerića da rano sazri, Bogdan je svoje iskustvo podelio sa čitaocima portala djurdjevak.com.  

Djurdjevak: U vremena kada svi hrle za prestonicom i za radom u gigantskim firmama, ti si se odlučio da se vratiš u rodni Kosjerić. Šta je ključan razlog za okretanje lokalnoj zajednici?

Bogdan: Čak i u doba studiranja, uvek sam vikendom, a vrlo često i radnim danima, dolazio u Kosjerić. Ovde se osećam najlepše. Sada imam i obavezu, firmu čije se sedište nalazi ovde, tako da je Kosjerić definitivno moja baza. Pored toga, kroz dosadašnje političko delovanje, na sve moguće načine trudim se da mladima omogućim lepši život ovde.

Djurdjevak: Koje su prednosti samostalnog rada, van velikih sistema?

Bogdan: Verovatno je najveća prednost što te niko ne može limitirati, niti diktirati tempo rada. Opet, jako je teško uspešno poslovati kao mali sistem danas.

Djurdjevak: Vaša porodica neguje porodičan biznis generacijama. O čemu je reč?

Bogdan: Već preko 30 godina, moja porodica proizvodi parkovski mobilijar i rekvizite za igru dece od drveta. Ulepšali smo preko 200 parkova širom Srbije i nema mesta u zemlji u kome nismo do sada radili.

Bogdan je u okviru svoje firme “Garden Design” uradio Avantura park i igralište na ski stazi Divčibara.

Djurdjevak: Koliko je tvoje znanje, kao nekoga ko je pripadnik mlađe generacije i koji poznaje funkcionisanje marketinga potpomoglo da se posao razvije?

Bogdan: Kada bih rekao da sve ide kako treba, slagao bih. Ja sam kao neko potpuno neiskusan, u smislu poslovanja, na ovaj način “uleteo” u mašinu zvanu privatni posao. Marketing je zaista jedini segment u kome se najsjajnije snalazim. Za sve ostalo platio sam školu – negde skupo, negde na sreću, jeftino.

Djurdjevak: Studirao si Šumarski fakultet. Da li je znanje koje si tamo stekao omogućilo da se unapredi tehnologija?

Bogdan: Moj smer nije imao toliko dodirnih tačaka sa ovim čime se sada bavim, ali je svakako pomogao da ostvarim kontakte sa ljudima koji se bave ovom pričom, a u onim ispitima u kojima se pronalazi i ova branšta našao sam materijal za razvijanje posla.

Djurdjevak: Jako si mlad, ali uspešno vodiš posao. Šta ti je najteži segment poslovanja?

Bogdan: Recimo da se ove dve godine mogu nazvati učenjem. Mislim da sam uspeo da prođem sve što je moglo da me zadesi i u dobrom i u lošem smislu. Već u trećoj godini koja ide moći će da se da ocena kvaliteta poslovanja i nadam se da će biti pozitivna. Teško je ispoštovati rok, održati se u čekanju naplate poslova i biti autoritet radnicima. Teško je isplanirati svaki teren jer se svuda nađe neki novi problem.

Djurdjevak: Šta ne ide na ruku mladim preduzetnicima u Srbiji danas?

Bogdan: Smatram da sam imao sreće jer sam nasledio već razrađen posao. Mislim da ova država, nažalost, mladim i kreativnim ljudima, koji su spremni da krenu u neki svoj biznis, ne otvara mogućnosti za isti i većina moguće uspešnih poslovnih ljudi ne dobija priliku da se tako i pokaže.

Djurdjevak: Imajući u vidu da si odrastao u porodici koja se bavila ovom delatnošću, da li te je kao dečaka interesovalo da sa ovim poslom nastaviš porodičnu tradiciju ili si potencijal ugledao tek sa sazrevanjem? Jesi li učio od starijih?

Bogdan: Uvek sam voleo da odem u radionicu i sklepam nesto samostalno, ali iskreno, nisam baš sebe zamišljao da ću se sa 25 godina baviti ovime. Privlačilo me jeste, ali i dalje me privlači mnogo drugih poslova. Pošto kao najstariji izdanak trećeg kolena moje porodice, ja sam nastavio ovaj posao. Učio sam, naravno, ali tek sada vidim i shvatam da to nije bilo dovoljno.

Djurdjevak: Za tebe kažu da si vrlo kreativna osoba. Koliko je ovo polje pogodno za ispoljavanje kreativnosti (u pravljenju dečijih igrališta)?

Bogdan: Ovo polje pruža ogromne mogućnosti za ispoljavanje kreativnosti, naročito što se ekspresija istih ogleda kroz osmehe dečice.

Djurdjevak: Po čemu se vaša firma izdvaja od drugih na tržištu?

Bogdan: Mi smo jedina firma u Srbiji koja kao sirovinu koristi isključivo drvnu građu i ne mešamo je ni sa čim. Ekološki najčistije i najzdravije igračke za decu. Naši proizvodi su zaista prepoznatljivi.

Djurdjevak: Koliko vreme u kome se deca sve manje igraju u prirodi nameće, tebi kao proizvođaču, obavezu da ih proizvodom animiraš, izvučeš iz kuće i privoliš da se igraju na rekvizitima koje tvoja firma proizvodi?

Bogdan: Od kada sam ja preuzeo posao, kroz naše proizvode najviše radimo na edukaciji dece, poput “Kućice znanja” koja se već nametnula kao najpopularniji proizvod. Deca definitivno vole da se igraju na otvorenom, samo im to treba i nametnuti.

O Bogdanovom kreativnom duhu i inovativnosti čitali ste u tekstu “Kosjerić – prestonica murala”.

Ostavite prvi komentar na ovaj članak