Alatke za kreativnost

Grafit na zidu, stih na pločniku, plakat na banderi, cveće na terasi, odelo na ulici, naslov u novinama, print na cipelama, logo na proizvodu, zvono na telefonu, lak na noktima, slogan na reklami. Izgleda da sveprisutna kreativnost dovodi do krize iste. Jesu li oni koji plasiraju nove stilove i ideje, zaista tvorci istih ili su tehnikom copy – paste preneli nečije tuđe identitete? Hoćemo li kreativnost prihvatiti kao stil života ili ćemo samo baciti duhovit tvit i time steći tu reputaciju. Razmišljam koliko košta šaljivi slogan, dobar logo, tekst koji će nekog izmestiti ili tvit koji će sa reč, dve pogoditi metu? Imam utisak da je u moru neobičnosti, sve teže biti kreativan, a ne ponavljati se.

Ići ispred svog vremena, karakteristika je pravih genijalaca. Među onima čiji dar odzvanja decenijama su brojni naučnici, pisci, stvaraoci, mislioci, glumci i ostali kreativci. I ako mislite da su bili dvadesetčetiri sata dnevno genijalni i nadahnuti, varate se. Onore de Balzak je recimo svakodnevno pio po pedeset kafa, a nekada uopšte nije spavao. U članku jednog magazina: “Zadovoljstva i patnje zbog kafe” , on je kafu nazvao blagoslovenom, poetskom prozom.“Kafa pada u vaš stomak i odmah nastaje pometnja. Zamisli počinju da se kreću kao bataljoni Napoleonove armije na bojnom polju i bitka počinje”, govorio je. “Zapamćene stvari pristižu u punom galopu vodeći ka pobedi.”

balzac-on-coffee

Tomas Edison voleo je da svakog potencijalnog istraživača – pomoćnika podvrgne testu jedenja supe. Pre nego što će doneti odluku kog će uposliti, davao bi im po tanjir supe i začine. Svako ko bi pohrlio za začinima pre nego što proba supu, bio bi u startu eliminisan. Edison je ovakve osobe smatrao sklonim da se vode predubeđenjima, što nije dobra odlika za jednog istraživača. Za razliku od Tesle, Edison je obožavao da spava, pa je često u toku dana zaspivao.

Agata Kristi, poznata spisateljica detektivskih romana i kratkih priča, inspiraciju nije dobijala u svojoj radnoj sobi. Knjigu “Ubistvo u Orijent ekspresu” napisala je u hotelskoj sobi. Čak nije beležila uz pomoć pisaće mašine, već bi pisala gde stigne u naletu inspiracije.

Ukoliko vam se neka teorija Sigmunda Frojda, neuropsihijatra i osnivača psihoanalize, učine u najmanju ruku čudnom, nemojte ga oštro osuđivati, niti mu sve neobičnosti pripisivati. On je, naime, uglavnom stvarao pod dejstvom kokaina. Nakon što je od nikotina dobio srčanu aritmiju, rešio je da ostavi taj porok, a onda je oboleo od depresije. Zbog depresije se vratio duvanu, što je za posledicu imalo 33 operacije usta i vilice od zahvaćenog karcinoma. Lečio se kokainom i tako su nastali njegovi najznačajniji radovi.

“Pre nego što dijagnostifikujete kod sebe depresiju i nisko samopouzdanje, obavezno proverite da niste okruženi idiotima”, govorio je Frojd.

Nikola Tesla najpoznatiji naučnik koji je čitav život posvetio proučavanju struje i elektriciteta. Njegov pronalazak – motor naizmenične struje, smatra se najvećim otkrićem ikada. Imao je čudnu naviku da svaki dan započne u tri sata iza pomoći i radio bi u kontinuitetu još dvadeset sati, odnosno do 23 časa. Ovakav život ga je doveo do nervnog sloma kada mu je bilo 25 godina. Kada se oporavio nastavio je po starom još 38 godina. Od njegovih ljubavi izdvaja se ona prema golubovima, a mržnja prema debelim ženama i nakitom. Veliki značaj Tesla je pridavao broju tri. Umro je na 33. spratu hotela “Njujorker” u sobi 3327.

tesla

Pisac Stiven King je opterećen gramatikom. Priloge u rečenicama ne podnosi, te s toga svakodnevno (bukvalno svakoga dana u godini) ispisuje 2000 reči bez priloga. “Verujem da je put do pakla popločan prilozima i to ću vikati na sav glas”, rekao je King. One pisce koje koriste priloge smatra bojažljivim.

Edgar Alan Po svoje rukopise nije odvajao, a kako mu se ne bi listovi pogubili, spajao ih je voskom i od teksta pravio rolnu. Njegova inspiracija bila je Katarina, njegova prugasta mačka.

alanpo

Čarls Dikens imao je opsesivni poremećaj koji se najviše primećivao kada je u pitanju njegova kosa. Nosio je uz sebe mali češljić i neprestano njime zalizivao kosu. Njegov radni sto je nekoliko puta dnevno raspremao. Nije mogao da u sedećem položaju stvara, pa bi zato hodao, a sve njegove misli zapisivao je pomoćnik. Osim što je imao opsesivno – kompulsivni poremećaj, bolovao je i od epilepsije.

Ukoliko nemate neki od navedenih čudnih osobina i poremećaja, a želite da patentirate nove ideje, nemojte posezati ni za narkoticima, već inspiraciju pronađite u prirodi.

Foto: www.bookblister.com, pinterest.com, Open Culture

izvor: Politikin zabavnik

Ostavite prvi komentar na ovaj članak